Za neke osobe praznici su najsrećnije i najiščekivanije doba godine, a za neke, period u kome osećaju usamljenost i tugu.
Kako se izboriti sa lošim osećanjima tokom praznika i okrenuti ih u dane darivanja, bliskosti i lepe reči, tema je kojom se bavila poslednja tribina u 2019. pod nazivom "Praznična euforija vs. Praznična depresija" u okviru projekta "Na kafi sa psihologom", održana sinoć u Dorćol platzu.
Domaćin susreta, psiholog i novinar Dragan Ilić, otvorio je tribinu podsećanjem na nedavni slučaj koji se dogodio u centru Beograda, gde je u stanu pronađeno "polumumificirano" telo 90-godišnjeg muškarca. Kako se ispostavilo, čovek je preminuo pre čitavih pet godina, a tragično je da nikome od komšija niti rodbine, nije palo na pamet da ga za sve te godine potraži, pozove, pokuca mu na vrata.
"Razmišljao sam o toj količini samoće sa kojom neki ljudu žive, a ovo je dramatičan primer ekstremne novogodišnje usamljenosti."
Da li patimo od "velikih očekivanja"?
Šta je to zapravo što očekujemo od praznika i sa kakvim mislima ulazimo u ovo doba godine? Počev od novogodišnje rasvete, pa preko sniženja u supermarketima, atmosfera nas neminovno uvodi u posebno raspoloženje i zahteva od nas jednu vrstu ponašanja. Pa čak i oni koji ne podležu prazničnoj depresiji ili euforoji, oni koji su uslovno rečeno ravnodušni prema završetku kalendarske godine, ne mogu da budu izuzeti iz opšte "histerije" koja vlada u ovo vreme. Zašto je to tako, govorila je psihološkinjaprof. dr Tijana Mirović iz Psihološkog savetovališta Mozaik.
"Praznična atmosfera je verovatno jedan od glavnih razloga što oko praznika poraste broj tužnih ili depresivnih ljudi. Statistike kažu da 10 do 15 % ljudi u ovom periodu oseti depresiju, a da nisu generalno depresivni. Gde god da pogledate sve je okićeno, šareno, veselo, deluje kao da svi idu na neke fenomenalne dočeke i u poređenju s tim, naš život izgleda tužan, mračan, neobojen. Neke ljude to užasno nervira, ljuti ih što u tome vide konzumerizam, nešto lažno i nepotrebno. Ipak, treba reći da postoji i iskrena radost, nije samo ta euforija prisutna. Nova godina samo malo pojača ono što imamo i nosimo u sebi."
Činjenica je da nas Nova godina podstiče na raznorazna razmišljanja, na pravljenje planova, a ono što najčešće radimo jeste da sumiramo prethodnu godinu – gde smo bili, šta smo radili, da l' smo mogli više i sl. I upravo od tog sumiranja zavisi kako ćemo se osećati na kraju godine.
"Ovi preseci nas i podstiču da pravimo liste 'novogodišnjih odluka', izuzetno popularnih u Americi. Čak 60 % populacije se krajem godine time bavi," kaže dr Mirović i dodaje da nisu samo praznici pravo vreme za donošenje "krucijalnih odluka".
"Svako vreme je pravo vreme da razmislimo gde se nalazimo u datom trenutku i odlučimo da to nešto promenimo. Zato su i nastale te čuvene 'odluke'. Istraživanje kaže da ako svoje odluke definišite kao cilj, ne kao želju, deset puta imate veće šanse da ih i ostvarite", ističe Tijana i dodaje da praznična euforija može imati pozitivan uticaj.
"Generalno gledano, mi imamo tako malo razloga za sreću. Ako praznici nekoga čine srećnim i ako pomažu da se taj neko malo 'pogura' u pozitivnom pravcu, onda svako treba da odabere šta će taj praznik da mu znači, a za mnoge ovo jeste srećno doba. Ne euforično u negativnom smilu, već srećno."
Film i televizija takođe dosta doprinose stvaranju modela kako treba da se ponašamo u tim danima. Tako postoji i karakterističan filmski program koji ima zadatak da gledaoce uvede u tu posebnu atmosferu.
"Filmovi udaraju jedan ritam i taj ritam se menja kako se menjaju dekade u kojima se snimaju. Simptomatično je da se danas gledaoci dele u dve kolone – na one koji gledaju optimistične priče, i one koji imaju jedan crnohumorni pristup prema svemu tome i najpre gledaju filmove koji predstavljaju neku vrstu parodije na praznike i običaje. To su oni koji žele da pobegnu od cele te praznične euforije", smatra filmska kritičarka i urednica portala Agitpop, Jelena Đurović.
U grupui onih koji žele da pobegnu od cele te praznične euforije, spada i glumica Marija Bergam, jedna od učesnica ovog foruma koja kaže da Nova godina u njoj ne budi nikakav poseban sentiment. To je vreme kada se obavezno skloni kod rodbine u Crnu Goru, a praznik koji srcem obeležava jeste Božić.
Pritisak da sve bude u superlativu
Novogodišnji i božićni praznici propraćeni su određenom vrstom pritiska da sve bude u superlativu – trpeze da budu najbogatije, provodi najluđi, pokloni najlepši...
"Praznici su kombinacija tradicije i konzumerizma, a koji nam nameću određenu vrstu pritiska. Potrebno je smisliti gde ćemo da idemo za praznike, s kim ćemo (a očekuje se da budemo s nekim), očekuje se da se doteramo, da jedemo, pijemo... A ako odlučimo da to veče provedemo gledajući serije, na našu odluku se obično gleda s određenom dozom podozrenja i sažaljenja. Takođe, praznici se obično proslavljaju s porodicom, što je takođe određena vrsta pritiska. Šta ako smo bez porodice ili nismo u dobrim odnosima s njima? Od nas se očekuje se da vreme provedemo u ljubavi i slozi sa bližnjima, bez konflikta, pa tako 'nabacujemo' veselo lice, trudimo se da budemo što raspoloženiji, kulturniji... Praznici nas teraju da budemo društveni", objašnjava sociolog Dario Hajrić.
Od "širenja ljubavi" do suicida
O tome u kojoj meri podležemo tom "prazničnom pritisku" svedoči i podatak da su u ovo doba godine urološke ordinacije prepune muškaraca koji žele da budu "spremni" da zadovolje svoje partnerke za praznike. Da Srbi u ovo vreme procentualno najčešće imaju intimne odnose dokazuje i bebi-bum koji se kod nas dešava svake godine u septembru i oktobru.
Paradoksalno tome, statistike pokazuju da je decembar mesec sa najviše samoubistava, što potvrđuje i prof. dr Tijana Mirović koja kaže da svake godine u ovom mesecu raste broj pozova psihološkim savetovalištima. I ovi ekstremi su, takođe, tipični za ovaj period.
Za razliku od depresije koja je obično skrivena i odvija se u "četiri zida", euforija se vidi. Zašto uopšte osećamo taj nalet adrenalina, tu "pozitivnu histeriju" u vreme praznika?
"Pa, pravo je pitanje da li je to autentična sreća ili nešto drugo, odnosno nadkompenzacija. Ljudi koji su veći deo godine usamljeni, nesrećni, siromašni i sl, tako žele da pošalju poruku da su sjajno, pa to svoje osećanje pakuju u 'šarene papire i lampice'. To je kratkoročno osećanje i ne može da šteti. Dugoročno gledano, najgore što može da se desi jeste veliki pad, postpraznična depresija. To što smo se slikali za instagram i pobrali stotine lajkova nije umanjilo taj osećaj usamljenosti... I onda potonemo. Glavno pitanje jeste da li će to nešto što radimo suštinski da promeni kako se osećamo. Da li je to samo flaster koji će trenutno da pomogne da se osetimo bolje? Jer, ako jeste, taj flaster će da spadne i tu se javlja problem", kaže psihološkinja dr Mirović.
Doba lažnog izobilja
Praznici su takođe vreme kada sve treba da izgleda kao da živimo u doba izobilja, kada svega ima previše. Dok se na zapadu milijarde evra troše na autfite, u Srbiji najviše novca ide na hranu. Oktud ta potreba da sve ono što ne možemo da priuštimo sebi kroz odeću i druge materijalne stvari nadomestimo hranom?
"To je jedna od odlika siromašnih društava. Upravo to "lažno" izobilje govori o tome koliko nam je trpeza oskudna preko godine. U drugim društvima ta potreba za rasipništvom odlazi na druge stvari - a putovanja, garderobu, nameštaj, dok će se radnička i niža srednja klasa 'razbacivati' hranom, kao što je to slučaj kod nas. Vodimo se principom "sad ćemo da jedemo i pijemo za sve pare", što je vrlo rečiti pokazatelj našeg standarda. Siromaštvo postaje upadljivo pred kraj godine," kaže Dario i dodaje da u ovo vreme takođe dolazi do izražaja naša potreba da "operemo savest ", tako što ćemo biti humani i darežljivi prema beskućnicima, napuštenim osobama i deci bez staranje i sl.
"Darivanje" i "povezivanje" su takođe tipični za ovo doba godine, ali i oni stvaraju određenu vrstu pritiska.
"Najteže je siromašnim ljudima koji se zadužuju kako bi svojim najdražima priuštili poklon. Ovaj period je posebno bolan za roditelje koji ne mogu da odgovore na zahteve svojih mališana, pa se zato zadužuju. Takođe, do izražaja dolazi i osećaj usamljenosti, posebno kod onih koji shvataju da nemaju kome da prirede poklon, s kim da se 'povežu' u ovim danima", smatra dr Mirović.
Dovoljno je samo poslati poruku
Novogodišnji i božićni praznici su takođe šansa da se povežemo sa dragim ljudima, što će umnogome uticati i na naše raspoloženje, smatraju učesnici foruma. Ponekad je dovoljno samo da pustimo poruku nekome i izbegnemo taj osećaj usmljanosti.
"Najpozitivnija stvar koju praznici donose jeste druženje s ljudima, taj osećaj zajedništva. Najlošija stvar koji čovek može da uradi sebi, ako već ima izbora jeste da se povlači iz društva, da se osamljuje, jer tako vrlo lako može da bude zaboravljen. Dovoljno je samo da pitate nekog 'gde ćeš za Novu' i da pokrenete taj lanac", kaže Dario i dodaje:
"Najbolji način da se borimo protiv svog tog prazničnog stresa jeste da budemo što je moguće tolerantniji jedni prema drugima i da 'spustimo loptu'. Ako od praznika očekujemo da nam ispune svu tu količinu sreće koja nam je potrebna da bismo normalno funkcionisali tokom ostatka godine, nećemo uspeti. Jedino što ćemo uspeti je da stvorimo dodatnu nervozu. Svi mi gledamo instagrame, fejsbuke gde su ljudi na maksimumu dobrog raspoloženja i pokušavamo da ravnamo naš unutrašnji osećaj sa prikazom tuđih života, a to se jako teško postiže. Baš zato treba da tražimo sreću i mir u našim uskim krugovima, u privatnim životima. Da pravimo naše oaze kod kuće i ako je moguće da ih širimo što je moguće više", zaključuje sociolog Hajrić.
Pratite Mondo.ba na Facebooku, Instagramu i Twitteru. Aplikacija je dostupna za IOS i Android telefone.