Ovogodišnja peta jubilarna "Noć muzeja" privukla je pažnju više od 320.000 ljudi, širom Srbije u 22 grada, od čega samo u Beogradu na 63 lokacije
Na ovaj način, u subotu uveče oboren je prošlogodišnji rekord u poseti ovog prepoznatljivog i sve popularnijeg kulturnog dogadjaja u Srbiji.
Nove lokacije, još atraktivnije postavke, idealno toplo vreme i gotovo karnevalska atmosfera u čitavom gradu bili su razlozi više da se u subotu uveče izadje napolje, ali ne u još jednu predvidivu klupsku noć.
Ovoga puta, čini se da je cela prestonica bila jedan masivan noćni klub koji je zajedno sa rekama radoznalih posetilaca pulsirao do duboko u noć i nakon isteka zvaničnog programa.
Isto tako bilo je i u ostalim gradovima koji su se pridružili u organizaciji još jedne "Noći muzeja" u Novom Sadu, Nišu , Čačku, Jagodini, Užicu, Pančevu, Kikindi, Vrbasu, Vranju, Subotici, Šapcu, Zrenjaninu…
MONDO je u "Noći muzeja" proskitao Beogradom i posetio desetak najatraktivnijh postavki, a za neke se, srećom u dobrom društvu, i načekao u redu.
I pored odlične organizacije samog dogadjaja, reklamne kampanje koja je prethodila noći, efektno osmišljenog sajta koji bi i najvećeg mrzovoljnika izmamio van kuće ove noći, čini se da nije bilo moguće stići posetiti svaku postavku, izbeći sveprisutne gužve, vrelinu, posetioce koji su se na sve strane podgurkivali, ćuškali, zastajkivali tamo gde ne treba, a o suvišnom ličnom prtljagu nekih gradskih dama i da ne govorimo.
Ok, kapiramo da su potom imale let nazad kući.
S tim u vezi, MONDO ovom prilikom zaista odaje poštovanje svim onim Beogradjankama (čitaj: takmičarkama) koje su na maršrutu "Noći" išetale na potpeticama.
Onima koji nas čitaju, a nisu pri tom u srpskoj prestonici treba reći da je Beograd ovih dana domaćin planetarnog muzičkog dogadjaja "Eurosonga", te da se osim nas, "noćnih muzeologa", u našem gradu našla čitava muzička Evropa lakih nota sa armijom svojih fanova koji su naš grad dodatno "nabildovali" odličnom energijom.
Koliko god apsurdno zvučalo, ovih dana Evropa došla je kod nas, na jedan trenutak, naspram beskrajnog čekanja da mi najzad odemo njoj. Gradski lokali, bašte i terase takodje su doprineli celokupnom dogadjaju jer ni do sitnih sati nisu zatvarali svoja vrata.
Nevidljiva mumija, Zemunaliza, odelo u krvi, dragulj, čeljusti, nesvestica i poneki marketinški trik
Kustosi su se i ove godine svojski potrudili da posetiocima ponude što atraktivnije sadržaje, a postavke učine prijemčivim i interesantnim, naročito onima kojima bi inače ovakve prilike ostale nerazumljive ili dosadne. Ipak, neki su ostali prilično razočarani nakon nekih postavki, no tek ćemo o tome.
Najveće interesovanje, pa recimo i celovečernje, vladalo je za beogradsku mumiju, postavku "Ubistvo vladara", trezore Narodne banke Srbije, Pikasove skice, skelete, Titovo srebro i srpski kriptonit.
Mumija koja se čuva u Rektoratu grada, ponovo je predstavljena javnosti u okviru "Noći muzeja". Mumija Nesmin koja pripada svešteniku hrama boga plodnosti Mina autentično je staroegipatsko svedočanstvo i nesumnjivo jedinstveno na našim prostorima. Nju je davne 1888. otkupio u Luksoru, a zatim doneo u Beograd Hadži Pavle Riđički. Poslednji put bila je izložena 1915. godine.
Nažalost, predstavljanje beogradske mumije izazvalo je i razočaranje kod mnogih, jer mumija zapravo nije ni bila izložena(?!). Tajna ove mumije poslužila je još jednom kao marketinški trik organizatora da zagolica maštu posetiocima i na trenutak ih, očigledno neuspešno, lansira u faraonsko doba. U svrhu istog trika poslužile su prezenterke ove postavke, kostimirane i našminkane poput u drevnih egipćanki.
MONDO je primetio da su ove svojevrsne fejk Kleopatre svojom atraktivnom pojavom izazvale više pažnje nego "gost" iz Starog Egipta.Na stranu sada sa famom o faraonima, ova mumija nema nikakve veze ni sa jednim od staroegipatskih dinastija.
No i kao takva, ona je ipak prava dragocenost Beograda koja će još dosta morati da pričeka pre nego što neko ne prepozna vrednost ovakve kulturne atrakcije u nas, a zatim "iskešira" 70.000 evra za nabavku specijalnog kabineta punjenog azotom u kojem bi se čuvala, odnosno sačuvala.
Postavka "Ubistvo vladara" u Muzeju istorije Jugoslavije još i pre otvaranja u 18 sati okupila je mnoštvo radoznalih pred svojim pragom. Za osam sati trajanja izložbe gužva na Trgu Nikole Pašića nije se smanjivala.
Nista drugačije nije bilo ni unutra. Da se neko dosetio da ponese termometar, verovatno bi unutar izložbenog prostora izmerio preko 40 stepeni Celzijusa. Ipak, vredelo je. Postavka je pružila uvid u istoriju ili možda bolje reći, fenomen političkog ubistva u Srbiji u 19. i 20. veka.
Osim autentičnih eksponata koji ne izlaze previše često na svetlost dana, prisutnima su putem skrinova veoma dobro predstavljeni konkurentski odnosi dveju srpskih dinastija Karadjordjević i Obrenović, koji su najčešće rešavani ubistvima.
Pravi triler nastaje kada se u gužvi izborite do staklenih kabineta u kojima se nalaze sako Mihaila Obrenovića izbušen mecima, draperija u kojoj su bili umotani, a zatim kroz terasu bačeni kontroverzni kraljevski par Draga i Aleksandar zvani Lane, tek Karadjordjeva košulja sva u krvi. Postavka će moći da se pogleda do kraja maja.
Čini se da osim krvi i novac ima veliku pažnju, pa čak i onda kada služi samo za gledanje, jer se pred Trezorom narodne banke Srbije, takođe formirao red još pre otvaranja. Pored stalne postavke na kojoj su posetiocima najatraktivnije zlatne poluge (bilo ih je tri i svaka teška 12,5 kilograma) ove godine je dopunjen koncept, razgledanje trezora.
Naravno, prazni i izmešteni, oni i dalje izazivaju pažnju, naročito čelična vrata debljine oko pola metra. Posetioci su mogli da se slikaju iza rešetaka trezora, ali i da dobiju odštampanu novčanicu sa svojim likom. Ipak, mnoge je dužina reda obeshrabrila. Šteta.
Organizatori su zatim pozvali u Zemun sve posetioce Luvra iz ovih krajeva da na jedno veče pozajme zanimljivoj postavci suvenir koji su na putovanju u Pariz kupili: značke, priveske, razglednice, majice… bilo šta inspirisano da Vinčijevom muzom i verovatno najpoznatijom i najcitiranijom slikom svih vremena.
Naravno, svi znamo za Mona Lizu iz Luvra, ali misterija "Zemunalize" u "Noći muzeja" ostavljena je posetiocima na odgonetanje.
Studentski park je ovom prilikom bio predvidjen za buđenje ekološke svesti.
U središtu parka nalazio se srednjovekovni zamak napravljen od 4.000 limenki, delo učenika gimnazije "Miloš Crnjanski" koji će biti poslat na reciklažu, jer kako nam j e rečeno, od tog "opasnog, teško razgradljivog otpada može se napraviti čak sedam bicikli".
Red je vijugao i u Ulici cara Lazara gde su u galeriji "Haos" predstavljeni dva crteža i jedno ulje na papiru Pabla Pikasa.
Oviha par dragocenih komada začetnika kubizma i jednog od najvećih umetnika 20. veka čuvaju se u jednoj privatnoj beogradskoj kolekcijii, ali su specijano ovom prilikom predstavljeni njegovim poklonicima.
Teško da se može zamisliti u kakvoj su gužvi Kinezi ovih dana, a posebno stanovnici Pekinga zbog predstojećih Olimpijskih igara. Ovim povodom Galerija USUF osmišljena je izložba fotografija “Peking i Olimpijada 2008.“ koja posetiocima “Noći muzeja” donosi svakodnevnicu kineske prestonice koja se, zajedno sa još pet gradova, ubrzano priprema za najveći sportski spektakl.
Veče na ovom mestu obogaćeno je performanosom čuvenih kineskih veština kung fu i vu šu, kao i kazivanjem odabranih stihova kineske poezije.
Prilika koju nije trebalo propustiti je postavka "Svet od srebra", zbirke predmeta izrađenih od srebra koje je Josip Broz Tito dobijao na poklon, među kojima su i sjajni komadi unikatnog oružja kojima su "bravar" i njegovi džet set gosti iz celog sveta odstreljivali divljač u trenucima razonode.
Noć muzeja u Srbiji
Organizatori u gradovima koji su se pridružili u organizaciji pete jubilarne "Noći muzeja" takodje su zabeležili veliko interesovanje. Posetiooci u Novom Sadu, Nišu , Čačku, Jagodini, Užicu, Pančevu, Kikindi, Vrbasu, Vranju, Subotici, Šapcu, Zrenjaninu proskitali su svojim gradovima i na nekoliko mesta uživali u postavkama.
U izložbenom prostoru Duvanske industrije u Nišu otvorena je izložba "Kodeksi i mašine" Leonarda da Vinčija, u Narodnom muzeju je otvorena izložba "Arheološko blago Niša od neolita do srednjeg veka".
U Narodnoj biblioteci ovoga grada noć je posvećena Konstantinu Velikom, dok su Galerija savremene likovne umetnosti, Alternativni kulturni centar i Niški kulturni centar tokom večeri otvorili svoje izložbene prostore.
Više desetina hiljada Novosađana učestvovalo je na drugoj "Noći muzeja", znatno više nego lane rekla je portparolka te manifestacije. Veliku pažnju u Novom Sadu privukla su postavka Prirodnjačkog muzeja, kao i radionica u Galeriji Vojvođanske banke, gde je graditelj instrumenata iz Kovačice Jan Nemeček pokazivao kako se prave violine.
Grupa mladih etnologa na čelu sa Nevenom Vasić u Užicu je vrlo uspešno preko fotografija i dokumentarnog mateirjala posetiocima Narodnog muzeja približila fenomen tetoviranja čiji su se kontekst i konotacija vremenom menjali.
Autorka izložbe naglasila je da postavka ne promoviše tetoviranje već daje prikaz istorijata tog fenomena dok dokumentarni govori o kulturološkim aspektima tetoviranja.
"Noć muzeja" bila je prilika da se u Čačku otvori izložba i održi predavanje u Galeriji Narodnog muzeja "o bitkama i pobedama u tužnom životu poslednjeg Obrenovića". U Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović"
tokom večeri je otvorena izložba slika "Mića Popović od realizma do realizma".
Iako je veliki broj posetilaca zbog vrućine krenuo u "Noć" tek u kasnim noćnim satima, sva mesta obuhvaćena ovogodišnjim programom zatvorila su svoja vrata tačno u dva sata posle ponoći, a neka čak i ranije.
Ipak, to nije sprečilo brojne posetioce da raspoloženje i atmosferu iz muzeja presele na reku i naravno nazad u klubove.
(Aleksandar Stefanovic/MONDO)