Mili Hadžiabdić, nekadašnji fudbaler Veleža i Hajduka iz Splita, emotivno je govorio o nekadašnjim fudbalskim danima, a zbog jednog gesta je postao nepoželjan u Hrvatskoj.
Pamti se da je došlo do haosa na finalu Kupa Jugoslavije, 8. maja 1991. godine, sastali su se Crvena zvezda i Hajduk, a najviše se pamti sukob Siniše Mihajlovića i Igora Štimca.
Bilo je mnogo verbalnih i fizičkih duela, u teškoj situaciji bio je i Robert Prosinečki, kog su posebno pikirali igrači Hajduka.
"Jedan drugom šta su govorili na terenu, to je meni kao Mostarcu bilo neshvatljivo. To su bile toliko nacionalne bljuvotine između njih dvojice da je to...", rekao je Hadžiabdić u emisiji "Mojih Top 11" Nebojše Petrovića, a prenio "Sportal".
Sudija Adem Fazlagić je isključio i Štimca i Mihajlovića. Mili je čak rekao da je on prišao sudiji i rekao da ih isključi.
Malo je poznato da je Mili Hadžiabdić (60) samo dva dana prije finalne utakmice Kupa Jugoslavije sahranio desetomjesečnu ćerkicu, koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći. On je uprkos tragediji igrao i zaustavio Dejana Savićevića, tada najboljeg igrača crveno-bijelih.
"To su meni bili možda poslednji dani karijere. Znao sam što se događa. Na tom sam finalu stavio ruku na srce i pjevao jugoslovensku himnu. Zbog toga sam otjeran iz Hajduka! Znam i odakle je došla naredba, sve znam, ali to je život. Sa životom se moramo boriti, ali ne da iko uzme istinu, a ovo je moja istina. Tuga jedna. Imaš jednu zemlju... Kako sam odgojen, odgojen sam, do dan danas to držim. Živim u Njemačkoj 31 godinu... I volio sam, i dan danas volim Jugoslaviju".
"Nikada neću prestati da žalim za tom zemljom, kao i za mojim Mostarom. Uvijek sam bio komunista i ostao sam dosledan takvom načinu razmišljanja. Nekada sam imao partijsku knjižicu, a sada sam komunista u duši. Nisam kao mnogi koji su to bili, pa su preko noći promijenili dres i priču. Kukali su i lajali na tu zemlju, a od nje su dobili sve: posao, stan, luksuzna auta, pravili kuće, a onda im odjednom ništa nije valjalo. U Splitu mi nikada nisu oprostili što sam u Beogradu pevao himnu 'Hej, Sloveni'. Njima na obraz, ja nemam čega da se stidim. Jugonostalgičar sam i to javno priznajem", naglasio je Hadžiabdić, koji tri decenije s porodicom živi u Dizeldorfu.