Saznajte o čemu se govorilo danas u Minhenu i kakva je ponuda FIBA u odnosu na ono što je ABA liga dobila na sastanku pre sedam dana u Barseloni.
Pre sedam dana u Barseloni, ove nedelje u Minhenu.
Delegacija nove ABA lige u sastavu direktor Krešimir Novosel, sportski direktor Žarko Čabarkapa, posle razgovora sa Đordijem Bertomeuom i glavešinama nove Evrolige, posetila je i sedište FIBA gde je upoznata sa alternativom u vidu FIBA Evrolige ili FIBA Lige šampiona, kako će se već zvati paralelno takmičenje koje sasvim izvesno kreće od sezone 2016/17.
Ukratko, MONDO saznaje da je ABA ligi ponuđeno više mesta od onoga što je, iako nezvanično, najavljeno u Barseloni. Podsetimo, predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović rekao je u više navrata da će nova ABA liga imati jedno sigurno mesto u "Đordijevoj" Evroligi i još jedno u kvalifikacijama.
Naš portal, iz pouzdanih izvora, saznaje da je Minhen ponudio regionalnom takmičenju dva sigurna mesta i još jedno u kvalifikacijama, a da postoji ideja i da tri nacionalne lige sa ovih prostora, verovatno srpska, hrvatska i slovenačka, dobiju još tri mesta u kvalifikacijama za FIBA Evroligu/Ligu šampiona.
Treba imati na umu još nešto... Evroliga se ove godine "zatvorila" i 11 najboljih klubova dobilo je desetogodišnje ugovore i stabilne i obilne izvore finansiranja u tom periodu. Nema dileme oko toga da će ih unosan budžet koji je obezbedila Evroliga držati u vrhu i davati im prednost u odnosu na sve ostale, ali... Ako pogledamo košarkašku mapu moći od pre 10, 15, 20 godina, shvatićemo da nisu svi od 11 povlašćenih bili u vrhu, štaviše. Neki su bili i na margini. Pre 16 godina, F4 Evrolige igrali su Žalgiris, Olimpijakos, Fortitudo i Virtus iz Bolonje. Godinu dana ranije, učesnici su bili Partizan, Virtus, Trevizo i AEK, završnicu prve Evrolige igrali su AEK, Baskonija, Virtus i Fortitudo, a F4 2003, recimo, CSKA, Sijena, Barselona i Trevizo.
Hipotetički, to je šest mesta, pod uslovom da svi prođu kvalifikacije.
Ipak, ove večeri ništa nije odlučeno osim što su formirane dve radne grupe, koje će raditi punom parom do narednog zasedanja, zakazanog za 7. januar. Jedna radna grupa, sastavljena od članova FIBA i predstavnika nacionalnih liga, radiće na "government" zadatku (ko bi vodio takmičenje, ko bi bili sponzori, itd), a druga na "sport" zadatku (kalendar takmičenja, broj učesnika, format, podela pozivnica, kvalifikacije, itd).
Neformalno, razgovaralo se o takmičenju koje bi brojalo 24 ili 32 učesnika.
Suština problema je u tome što je Bertomeu dobio svih 11 (trenutno, to je važno napomenuti) najjačih evropskih klubova i da se FIBA suočava sa Planom B, a to je privoleti tu drugu grupu klubova po kvalitetu, kada je u pitanju tradicija, popularnost, logistika, finansijska moć, itd. Dakle, sada kreće borba sa Evrokupom, od kojeg Bertomeu i Evroliga neće odustati.
U narednom periodu, FIBA će probati da ponudi klubovima daleko bolje uslove od onih koje bi donosio Evrokup i da pokuša, strpljivo i uz što jači nagradni fond, da podiže određene centre i klubove, samim tim i kvalitet takmičenja, kako bismo u periodu od pet do deset godina rekli da u oba takmičenja igraju moćni sastavi.
Naravno, to neće biti lako, ali ne bi trebalo povlačiti paralele između 2000. godine i 2016. godine, jer je ondašnja Suproliga i dalje imala velikane u svojim redovima, koji su u međuvremenu otišli kod otcepljenih. Ali, još jedna bitna stvar razlikuje narednu i 2000. godinu, jer se trenutno ne oseća isključivost i snažan rivalitet. To, takođe nezvanično, potvrđuju i najave da neće biti revanšizma ukoliko se neki klubovi odluče za učešće u FIBA takmičenju i suprotno.
ABA liga, rečeno nam je, trenutno lagodno sedi na obe stolice i oba "poslodavca" žele da vide klubove sa ovih prostora u svojim takmičenjima, ali daleko od toga da će konačna odluka o tome šta će biti prioritet biti laka i bez mogućih konsekvenci.
I FIBA barata određenim fondom, koji bi bio podeljen klubovima učesnicima, ali se više ne radi o sumi od 30 miliona evra godišnje, utoliko što su sve "velike ribe" trenutno u drugom jezeru, pa nije realno da će zainteresovani sponzori odvajati ovakve sume za timove drugog ranga, poput Valensije, Lijetuvosa, PAOK, Galatasaraja i ostalih.
Na kraju, treba reći i da uspeh FIBA u ovom ambicioznom projektu može da odredi i sudbinu Evrokupa, koji je dobio na značaju i kvalitetu od kada je Evroliga jamčila jedno sigurno mesto u svom naručju za pobednika ovog takmičenja. Međutim, ako takozvani "drugopozivci" izaberu FIBA, pitanje je da li će Bertomeu dozvoliti da budući pobednik Evrokupa, verovatno tim skromnog budžeta i logistike, dođe direktno na megdan najjačima i to u ligaški sistem takmičenja.
Biće zanimljivo videti kako će se situacija razvijati i ko će donositi kakve odluke...