LŠ: Barsa pala s Marsa

Sve je Barselona imala na Emiratima do 69. minuta - igru dostojnu svetskog i evropskog prvaka, udarce ka golu, posjed lopte, vođstvo od 2:0 pogocima Zlatana Ibrahimovića... Navijači Arsenala su strepili da njihovi ljubimci ne dožive blamažu.

A onda se sve okrenulo. "Tobdžije" su na volšeban način smanjile preko Tija Volkota, a u 86. minutu i izjednačile iz penala preko Barsinog djeteta, Seska Fabregasa - 2:2 (0:0).

Katalonci su veliki favoriti pred revanš na Nou Kampu, ali izabranici Arsena Vengera dobili su jaku dozu samopouzdanja pošto su uspjeli da anuliraju veliki "minus" protiv moćnog rivala.

Barsa je od starta rafalnom paljbom tukla po Manuelu Almuniji. Što već u petom minutu nije bilo 0:2 ili 0:3, svi u Arsenalu treba da zahvale španskom golmanu i Ibrahimoviću, koji je promašio dve velike šanse.

U 15. minutu su Ćavi, Ibrahimović i Mesi u roku od samo nekoliko desetina sekundi bili "oči u oči" sa Alumunijom, ali je Španac zablistao...

U jednom trenutku Barsa je imala posjed lopte čak 74 odsto vremena, a na poluvremenu se taj odnos neznatno smanjio, na 69 odsto. Igrači Pepea Gvardiole su tukli 15 puta, a izabranici Arsena Vengera samo dva puta ka golu besposlenog Viktora Valdesa...

Ono što nisu uspjeli u prvom poluvremenu, jesu poslije 24 sekunde drugog. Zlatan Ibrahimović se upisao u strijelce u četvrtoj uzastopnoj utakmici - Pike je poslao dubinsku loptu, Šveđanin je pretrčao i Tomasa Vermelena i Aleksa Songa, ušao u kazneni prostor po desnoj strani i lobovao istrčalog Almuniju.

Samo 13 minuta kasnije Ibrahimović je povisio na 0:2. Opet je ispratio dugu loptu, ovaj put od Ćavija, izbjegao je ofsajd zamku i kada se našao sam pred Almunijom, tukao je pod prečku.

Činilo se da nema spasa "tobdžijama".

Niklas Bentdner je imao prvu šansu za domaćina, nekoliko minuta prije drugog gola Ibrahimovića, ali je Valdes odlično odreagovao.

Ipak, Barsin golman je bio nemoćan u 69. minutu. Samo tri minuta pošto je ušao u igru Tio Volkot ga je savladao, na asistenciju danskog napadača.

Navijači Arsenala su već tada bili zadovoljni svjesni da njihov tim neće doživjeti katastrofu na šta je "mirisalo" sve vrijeme.

Da čak i ne izgube pobrinuo se kapiten Sesk Fabregas. Španac, koji je prošao Barseloninu omladinsku školu, a čiji je nastup bio neizvjestan zbog povrede, našao se u idelanoj prilici. Kada se spremio da proslijedio loptu u gol, noga mu se našla među nogama Karlosa Pujola. Pao je, sudija Masimo Busaka je pokazao na bijelu tačku, a kapitenu gostiju put u svlačionicu.

Za Fabregasa ne važe ne pisana pravila. Iako je nad njim načinjen prekršaj, izveo je penal, snažno i precizno - 2:2.

Nijedan od dvojice kapitena neće igrati u revanšu. Pujol zbog crvenog, a Fabregas jer je dobio parni žuti karton.

Fabregas je tako igrao protiv "svojih", a istu priliku je na drugoj strani dobio i Tjeri Anri. Gvardiola je legendarnog igrača Arsenala, a sada Barselone, poslao na teren u 77. minutu. Navijači u Londonu ga nisu zaboravili, dobio je ovacije.

ARSENAL (4-3-3): Almunija - Sanja (od 66. Volkot), Galas (od 44. Denilson), Vermalen, Kliši - Fabregas, Song, Diabi - Nasri, Bentdner, Aršavin (od 27. Ebue).

BARSELONA (4-3-3): Viktor Valdes - Dani Alveš, Pike, Pujol, Maksvel - Keita, Buskets, Ćavi - Mesi (od 87. Milito), Ibrahimović (od 77. Anri), Pedro.

SVI U CSKA DA KAŽU: "HVALA, AKINFEJEV"

U pokušaju da se domognu tek drugog polufinala, od kada je prije 18 godina Kup prekršten u Ligu šampiona, fudbaleri Intera će narednog utorka u Moskvu ponijeti minimalnih 1:0 sa Meace.

Iako je Inter dobar dio utakmice odigrao italijanski, tvrdo, neinventivno, stekao se utisak da je na kraju rezultat mogao da bude 2:0, pa i 3:0.

Zašto nije? Vjerovatno zato što trener CSKA iz Moskve, Leonid Slucki, u skromnom i borbenom sastavu ima vanserijskog golmana, Igora Akinfejeva. Kada god njegov tim doputuje na Zapad, Akinfejev pokaže da je jedan od najboljih golmana današnjice i pravo je čudo kako ga do sada niko nije kupio...

Teško bi, suvoparno i na kraju vjerovatno ne baš tačno bilo nabrajati sve šanse koje je imao Inter, naročito u drugom poluvremenu, odnosno finišu utakmice. Dovoljno je reći da je Akinfejev zaslužio čistu desetku, da kod pobjedničkog gola Dijega Milita u 65. minutu nije mogao ništa i da - što je najvažnije - slučajno nije bio na crti, njegov tim ne bi dobro prošao.

Daleko od toga da se CSKA na prepunoj Meaci isključivo branio, ali ne može se reći da je tim našeg Miloša Krasića imao propuštene šanse zbog kojih se teško spava naredne noći.

Prije će biti da će loše sanjati Goran Pandev i Vesli Snajder, zbog onoga što su promašili u 71, odnosno 86. minutu. U međuvremenu, Esteban Kambijaso i Dejan Stanković su u razmaku od nekoliko sekundi poslali dve bombe ka golu "armejaca" i obe je pesnicama zaustavio - Akinfejev.

Pomenuti Pandev je u 71. minutu uspio da predribla Akinfejeva, ali je njegov traljav šut sa gol-crte u polje izbacio Aleksej Berezucki, dok je šest minuta prije isteka "regularnih" 90, Snajder iz izgledne situacije, sa desetak metara malo izdesna, promašio čitav okvir gola.

Inter je požrtvovanu odbranu CSKA slomio tek u 65. minutu, nakon što je prvo poluvrijeme odigrao u stilu "dosta nam je i 0:0". Murinjo je, vjerovatno, u pauzi tražio da se ozbiljnije krene ka golu gostiju, a to je Snajder učinio kada je povukao loptu i poslije 20 metara sprinta, dodao je ka Militu.

Argentinac je, nakon što je primirio Snajderov pas na 20 metara imao tri opcije: da odigra povratnu Holanđaninu, da odigra za Samjuela Etoa i da šutne na gol. Izabrao je treću i pogodio sam donji desni ugao Igora Akinfejeva, koji se bacio ali nije mogao da se suprotstavi Militovoj preciznosti - 1:0.

Nekako je svim Interistima tada laknulo, ali to je bila samo najava nastavka inicijative nerazura, koji su osjetili krv, a znali su prije meča istoriju svog tima.

Na novi Grande Inter čeka se od 1965. godine, kada je legendarni trener Helenio Herera donio na Meacu dve uzastopne titule prvaka Evrope. Inter je 1966. i 1972. godine igrao finala Kupa šampiona, ali je od tada samo jednom stigao do - polufinala!

Bilo je to u sezoni 2002/03, kada je gradski rival Milan u dva meča bio bolji (0:0, 1:1)...

Od 2003. godine, Inter je samo dva puta igrao četvrtfinale... Treću priliku nerazuri nisu željeli da prokockaju, a i žrijeb im je (bar na papiru) bio naklonjen. Imali su 90 minuta pred svojim navijačima da se pokažu i postigli su samo jedan gol.

Daleko od toga da u Moskvu mogu da putuju bezbrižni.

Dobra stvar po njih, a loša po reprezentativca Srbije je ta što Miloš Krasić neće igrati u drugih 90 minuta na Lužnjikiju jer je "upario" žute kartone u 31. minutu, kada je neoprezno ušao u noge Estebanu Kambijasu. Kasnije je suspenziju za revanš zaradio i Jevgenij Aldonjin, tako da će CSKA za šest dana biti u znatno većem hendikepu od Intera, koji ima i dužu klupu.

Svih 90 minuta za Inter, odlično je odigrao Dejan Stanković, koji je u nekoliko navrata "pecnuo" po nogama kolegu iz reprezentacije Krasića. Tek da se zna ko je stariji i ko je kapiten...

Obojica su bila među najboljima u svojim timovima.

INTER (4-2-1-3): Žulio Sesar - Maikon, Materaci, Samuel, Zaneti - Stanković, Kambijaso - Snajder - Eto, Milito, Pandev.

CSKA (4-2-3-1): Akinfejev - V. Berezucki, A. Berezucki, Ignjašević, Šenikov - Aldonjin, Sembreras - Krasić, Honda, Mamajev - Necid.

Rezultati prvih mečeva četvrtfinala:

(C) Arsenal - Barselona 2:2 (0:0)
/Volkot 69, Fabregas iz penala 85 - Ibrahimović 46, 59/

(D) Inter - CSKA 1:0 (0:0)
/Milito 65/

Revanši su 6. aprila.

U utorak

(A) Lion - Bordo 3:1 (2:1)
/Lisandro 10, pen 78, Bastos 32 - Šamak 14/

(B) Bajern Minhen - Mančester junajted 2:1 (0:1)
/Riberi 77, Olić 90+2 - Runi 2/

Revanši su 7. aprila.

Polufinala biće odigrana 20. i 21. aprila, odnosno 27. i 28. aprila i sastaće se pobednici duela (A) i (B), odnosno (C) i (D). Finale je 22. maja na stadionu Santijago Bernabeu, u Madridu.

(MONDO, foto Beta, Fonet)