Još jedno bledo izdanje fudbalera Crvene zvezde u "večitim" derbijima naružilo je uspešnu sezonu novog-starog šampiona Srbije. U tri međusobna susreta Zvezda nije uspela ni da savlada Stojkovića, pa se postavlja pitanje u čemu je problem...
/piše: Milutin Vujičić/
Vladan Milojević je bez ikakve sumnje Crvenoj zvezdi doneo najveće uspehe od Barija, ali uprkos osvajanju titula i sjajnim rezultatma na međunarodnoj sceni, koji su klub ponovo stavili na noge, navijači su mu zamerali jednu, izuzetno bitnu stavku.
"Večite" derbije!
Dok je Zvezda ubedljivo osvajala šampionske titule (51 bod razlike u dve i po sezone), gorak ukus u ustima ostavljale su predstave Milojevićevih momaka u duelima s Partizanom.
U njegovom mandatu Zvezda je samo dvaput pobedila Partizan (po 2:1), što se nikako nije uklapalo u kontekst dominacije u domaćem prvenstvu, pa su se navijači pitali zbog čega njihovi miljenici ne mogu protiv crno-belih da pruže partije kakve su protiv Krasnodara, Liverpula, Kelna, Sparte...
Tražili su se odgovori, i danas se traže, pa je među navijačima Zvezde kao argument prihvaćeno objašnjenje da Vladan Milojević prosto ne ume da motiviše ekipu za derbi.
U razgovorima s medijima bežao je od "jakih" izjava, trudio se da ne kritikuje i ne hvali čak i kada ima potrebe, a kako u igračkim danima nije ostavio naročito dubok trag na "Marakani", navijači su se pitali da li uopšte može fudbalerima da prenese ONU energiju kakva je potrebna za derbi.
"Najposebnija" utakmica srpskog fudbala zahteva od igrača da budu "našpanovani", pošto uglavnom odlučuje voljni momenat, a to kao da je sve vreme falilo Crvenoj zvezdi.
Četiri puta u eri Vladana Milojevića bilo je nerešeno, dok je Partizan dobio poslednja dva duela - oba znatno boljom energijom. Bilo je tako u mandatu Zorana Mirkovića, nastavio je i Savo Milošević, a navijači su se nadali da će legenda kluba Dejan Stanković promeniti "DNK" i uspeti da "napali" fudbalere da požrtvovanošću konačno pariraju igračima Partizana.
Posle prva dva derbija - utisak je da se nije mnogo toga promenilo, a to navodi i na zaključak da problem "beskrvnosti" o kome se govori nije do trenera…
Ipak je do toga što ovaj Partizan ZNA kako da izađe na kraj sa Zvezdom.
Ako je neko sebi mogao i da dozvoli da sumnja u motivacione sposobnosti Vladana Milojevića, onda bi zaista retko ko smeo da se usudi da kaže da nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije i osvajač Lige šampiona sa Interom - jednostavno "nema to u sebi".
Stanković je u najavi utakmice poslao jake poruke svojim igračima, urlao je kraj klupe sve vreme i bodrio ih da nešto promene, ali efekta gotovo i da nije bilo.
Očekivano, u skladu s pedagoškim kodeksom trenera, Stanković posle meča "ništa nije zamerio svojim igračima", što je rečenica koju smo često slušali i u eri Milojevića, ali možda je grublji pristup baš ono što je potrebno fudbalerima Zvezde kako bi pružili promil više od potrebnog.
Uljuljkanost zbog konstantne dvocifrene prednosti, osvajanje titula, evropski uspesi i gledanje na Kup sa visine, kao da su "omekšali" fudbalere Crvene zvezde.
I to u najvažnijim utakmicama u Srbiji
Nije tajna da igra Partizana "radi" na osvetu, dokazivanje i inat, poruku da rival "nije najbolji", a kao da manjak takve vrste motivacije i stav "nema veze, idemo dalje", postaje sve veći problem Crvene zvezde koji je potrebno što pre rešiti, a ne stavljati pod tepiih.
"Šta hajde, brate? J**u nas kako stignu! Šta hajde?", vikao je Marko Gobeljić svom kapitenu Milanu Borjanu, koji je uvek na visini zadatka u derbijima, pokazavši da je jedan od retkih kojima "nije svejedno".
To ne znači da ostali lako prihvataju poraz u derbijima, ali ga možda lakše prebole. Crvenoj zvezdi su potrebni fudbaleri kojima porazi u mečevima protiv Partizana ostavljaju ožiljke na srcu, zbog kojih im "kuva" u stomaku i željno iščekuju naredni meč kako bi im odgovorili "u meso".
U nekim ranijim, igrački i rezultatski manje cenjenim generacijama Zvezde, upravo je ta "žica" izdizala igrače crveno-belih u derbijima iznad nivoa na kojem su objektivno bili.
I koje nikad posle Zvezde nisu dostizali...
Trener može da objasni igračima da je derbi "svetkovina" srpskog fudbala, ali svako od igrača mora posebno da se motiviše i da zbog sebe, i rivalstva, pronađe dodatnu energiju.
Partizan takvih igrača, idealnih za derbije, ima mnogo više, pa nije nikakvo iznenađenje što već PET uzastopnih mečeva igraju isti članovi defanzivnog dela: Stojković, Miletić, Ostojić, Pavlović, Urošević, Šćekić i Zdjelar.
Zvezdi za mečeve s Partizanom očigledno nedostaju oni koji "ostavljaju srce na terenu", ma koliko ta fraza bila izlizana. Stankoviću su potrebni fudbaleri koji su odrastali uz derbije, možda i na tribini među navijačima, baš kao što je to Marko Gobeljić koga svaki gol pogađa u dušu, pa se s pravom ljuti na svoje saigrače koji su ćutke i ravnodušno ponovo morali da čestitaju rivalu.
Prave reakcije nije bilo ni na oštrije startove, kako god to zvučalo, Zvezdi su nedostajali i igrači koji znaju da "zakuvaju" na terenu, oni koji se snalaze u vreloj atmosferi derbija, pa tako često taktičko-tehničke finese o duelima "večitih" padaju u vodu.
Po kvalitetu, Gobeljić nije najbolji igrač Zvezde, ali može se reći da je najbolji za derbije, pa bi meč protiv Partizana pre dobilo 11 Gobeljića - nego 11 Benova ili Ivanića, bez ikakve uvrede.
Osim stava na terenu, Zvezdi u derbijima problem pravi i breme favorita, šampiona, s kojim ne umeju da se nose. Rezultatima u prethodne tri sezone "napumpali" su svoju reputaciju, sve igrajući iznad svojih limita, pa je Partizan iz uloge "autsajdera", bez pritiska, mogao rivalu da "baci kosku" ponudom da dominaciju dokažu i na terenu, ofanzivnim stilom igre.
Zvezda se ni posle tri godine nije navikla da "drži loptu", što je Partizan vešto koristio i u prethodnom derbiju, pa smo tako dobar deo utakmice gledali kako crno-beli čekaju grešku gostiju...
Trojica igrača iz odbrane (Milunović, Rodić i Degenek) nisu bili pod presingom, ali ni tada nisu imali dovoljno hrabrosti da loptu pruže po dubini, dok smo izuzetno malo videli i od vezista (Petrović i Jovančić) koji su po pravilu birali dodavanja unazad, a znamo da se tako ne dobijaju mečevi, posebno oni sa tako dugom tradicijom.
Napad je još jednom bio bezopasan, do poništenog gola stiglo se posle prekida, a ni promene sa klupe nisu uspele da promene ništa, u nastavku jedva da smo videli jednu šansu.
Izuzetno ponižavajući podatak za Zvezdu da su oni JEDINI uz Vodojažu, Konas Ki, Mačvu, Vojvodinu i Inđiju koji nisu uspeli da daju gol Partizanu ove sezone trebalo bi da bude dovoljna motivacija svim igračima da tokom leta misle na to kako da se osvete crno-belima, ali po reakcijama mnogih od njih to je "izlapelo" već nekoliko minuta posle same utakmice.
Štaviše, u jednoj od retkih izjava posle meča, uz izvinjenje navijačima, spominjala se i proslava titule (!?).
Posle sinoćne utakmice, očigledno je da će Stanković morati da razmišlja o rekonstrukciji tima i to uzimajući u obzir i faktor ko može da "iznese" derbije, a ko se protiv Partizana "neće pojaviti", pošto fobija od derbija muti slavu ovoj generaciji, koja piše istoriju ulascima u Ligu šampiona.
Primera radi, od sadašnjih igrača samo Borjan i Jovičić znaju za više od jedne pobede (dve), dok je apsolutni negativni rekorder Boaći koji je bez trijumfa u deset utakmica protiv Partizana.
Možda, ipak, nije do Vladana Milojevića.