Jedan brat je uspešni sporista i predstavljaće Belgiju na Olimpijskim igrama u Brazilu. A drugi brat je terorista koji se razneo na briselskom aerodromu!
Život, zaista, ume da napiše neverovatne romane.
Dva brata na dve strane života. Jedan je uspešni sportista, koji će uskoro braniti boje Belgije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. A drugi brat... drugi brat je terorista, koji na duši nosi živote najmanje 200 ljudi!
Murad Lašraui je tekvondista, a njegov brat Nažim je ubica. Tačnije, bio je ubica. Radio je kao čistač u Evropskom parlamentu, a kasnije i na aerodromu u Briselu gde je sa saučesnicima izvršio strašan teroristički napad 22. marta 2016. godine (na aerodromu u metro stanici ukupno je poginula 31 osoba). Osumnjičen je i za napad na Pariz kada je ubijeno 165 ljudi.
Belgijski "Špigl" je sa Muradom objavio intervju uoči odlaska za Olimpijske igre. Dok priča sve deluje u redu, ali čim čuje ime svog brata uznemiri se. Njih dvojica su odrasli u naselju Šerbek. Otac im je poreklom iz Maroka i nije želeo da mu sinove odgaja ulica, već ih je upisao na tekvondo. Murad se potpuno pronašao u tome.
"Sport me je formirao. Uvek si morao da budeš tačan na treninzima, da poštuješ obaveze, pravila... To je vremenom postalo deo mog života", kaže Murad, koji je počeo da se takmiči kada je imao 14 godina.
Njegov četiri godine stariji brat Nažim počeo je polako da odustaje od sporta. Odlazio je sve češće u džamiju u severnom delu Brisela. Prestao je da se rukuje sa ženama... Nažim je 2011. godine upisao studije elektromehanike, što je danas Muradov glavni predmet na fakultetu.
Radio je kao čistač u Evropskom parlamentu, a kasnije je našao privremeni posao na aerodromu na kojem će nekoliko godina kasnije izvesti užasan napad. Dok je njegov brat putovao po svetu na turnire, Nažim je upoznao regrutera militantne grupe u Sirijii odlučio je da ode u rat. U avion se ukrcao 17. februara 2013. godine - destinacija turska Antalija. Dan kasnije pozvao je porodicu sa sirijskog broja i obavestio ih o tome gde se nalazi i šta namerava da radi. Otac je odmah obavestio policiju.
Najim Lachraoui fut le geôlier d’ex-otages français en Syrie https://t.co/IvKZQmdmoZpic.twitter.com/z0bpSM7LhG
— Radio VL (@radio_v_l) April 25, 2016
Nažim je u Siriji pristupio grupi koja se borila severno od grada Alepa. U početku je bio na prvim borbenim linijama ekstremističke, krvožedne Islamske države, a onda je premešten na posao čuvara talaca.
Deo spasenih talaca ispričao je kako je bio manje okrutan od ostalih, ali da ne bi, pričaju, odugovlačio ni trenutak da je dobio naređenje da ih pobije. Nažim se jednom prilikom oglasio iz Sirije napisavši na Twitteru kako su "muslimani suočeni sa totalnim ratom".
Za njim je izdata poternica marta 2014. godine.
"Probao sam da ga pronađem, ali ga više nije bilo na Facebook-u. On bi se povremeno javljao ocu, uvek sa drugog broja", priseća se Murad.
NAPAD U BRISELU
Kada se dogodio napad u Briselu, na aerodromu Zaventem, Murad je bio u laboratoriji fakulteta koji pohađa. Kolega mu je na telefonu pokazao vest: "Vanredne vesti - ekslozija na aerodromu Zaventem!".
Pročitao je vest i kao i svi bio užasnut. Ali, najgore je tek sledilo... Pojavljivale su se informacije jedna za drugom, a onda... Mediji su objavili fotografiju jednog od počinilaca terorističkog napada. Ispod fotografije je pisalo ime Muradovog starijeg brata - Nažima.
"Hej, Murad, da nije ovo neki tvoj rođak?", u šali ga je pitao jedan kolega.
Čim je upitan o ovome, Murad se uznemirio, zamuckivao...
"Kada bi mi se ranije u životu događalo, svaki put bih to uspeo da potisnem i zaboravim. Ali, ovo je drugačije. Nezamislivo mi je da je moj brat mogao nešto tako da uradi", kaže Murad.
Angela Merkel taking a selfie w "refugee" in a refugee center. Najim Lachraoui, the bomber of Paris and Brussels. pic.twitter.com/obQSIMtUfK
— Spartiatissa (@newspartan19) March 27, 2016
Odmah posle terorističkog napada, Murad je održao konferenciju za novinare na kojoj je rekao da osuđuje zločin, da ne može da veruje da je njegov brat bio sposoban da tako nešto uradi, da je to strašno, da on, naravno, nema nikakve veze sa tim...
Ali, možete i da zamislite kako su ga gledali od tog kobnog dana...
Onaj koji je bio stalno uz njega i postao mu i više od trenera bio je Leonardo Gambluh. Postao mu je zaštitnik, psiholog...
"Moraš da znaš da niko ne bira brata, a drugo da moraš da se vratiš na trening što je pre moguće", bile su reči Muradovog trenera.
Prošlo je pet dana od napada, a Murad je ponovo bio u gimnastičkoj sali i vežbao. Nastavio je pripreme za Evropsko prvenstvo.
Osim borbi sa rivalima na tatamiju, morao je da vodi još jednu bitku. Mnogo težu. Morao je svima da objašnjava da on nije ubica, da nije terorista... Osećao je da ga ljudi i kolege sa fakulteta izbegavaju, da ga gledaju ispod oka.
PONOVNI SUSRET BRAĆE
Pre godinu dana Nažim se vratio u Belgiju sa zadatkom Islamske države da ubije što više ljudi. Prošao je bio i obuku za izradu ručnih bombi. Njegov DNK je pronađen na bombama kojima su izvedeni napadi na noćni klub Bataklan u Parizu i (neuspeli) napad na fudbalski stadion. U Belgiji je izrađivao bombe i planirao je napad na stanicu metroa i aerodrom.
Nažimov stan u Briselu bio je na samo par stotina metara udaljen od fakulteta njegovog brata.
Murad je u intervju rekao da je brata poslednji put video 2013. godine, dakle one godine kada je ovaj otišao u Siriju, ali potom je uhvaćen u laži.
Novinar "Špigela" ga je pitao da li je znao da mu brat ponovo živi u Briselu.
"Ne", odgovorio je Murad.
"Brat vam je živeo u istom delu grada, na par stotina metara od vas, a vi to niste znali. Niste ga ni slučajno sreli na ulici?", nastavio je novinar.
Murad se kod tog pitanja gotovo zaplakao i indirektno priznao:
"Čak i da se sretnete, ne možete uvek znati šta druga osoba smera".
Kada putuje avionom i mora da ode na aerodrom, trudi se da ne gleda u pravcu u kojem se dogodila eksplozija, kao i da to potisne. Najbolji "lek" za ono što oseća, za tu teskobu jeste uspeh na sportskom planu.
Samo osam nedelja nakon što je njegov brat napravio užasni zločin, Murad je postao prvak Evrope u svojoj kategoriji u tekvondou.
Kaže da je mnogo razmišljao o tome šta je njegov brat uradio i mnoga pitanja za njega ostaće misterija. Mučilo ga je i pitanje - da li sme da plače za bratom, čovekom koji je naneo toliko patnje drugima, ali je svejedno njegov stariji brat.
"Priznajem, tugovao sam za Nažimom i još to nisam preboleo. Nisam ljut na Nažima. To što je učinio je strašno, ali ljutim se na ljude koji su ga na to naveli, koji su ga zaveli, indoktrinirati", kaže on i dodaje da će nastaviti da ga voli kao brata, ali i da će ga mrzeti kao ubicu.
"Još nisam siguran može li to da mi uspe", kaže Murad, belgijski olimpijac u tekvondou.