Probleme sa mentalnim zdravljem ima oko 400.000 ljudi u Srbiji, a ipak živimo u naivnom uverenju da se to dešava "nekom drugom". Kako da znate kad treba da potražite pomoć i kako da pomognete nekome koga volite, pitali smo stručnjake.
Priroda problema sa mentalnim zdravljem je takva da nas uzdrmaju do temelja. Utiču na to kako se hranimo, kako spavamo… kako se osećamo, kako doživljamo sebe i svet oko sebe.
Jedna od raširenih predrasuda, koja koči osobe koje se sa ovakvim teškoćama suočavaju u traženju pomoći, je da su problemi sa mentalnim zdravljem posledica slabosti nečijeg karaktera i volje. Tome doprinosi i naša sklonost da olako i bez previše razmišljanja kažemo da smo "nešto depresivni", da sebi pripišemo "opsesivno-kompulsivni poremećaj" ili se proglasimo "anksioznim" bez imalo udubljivanja u pravo značenje onoga što smo izgovorili. I možda nam je upravo zato teško da prepoznamo kada nam je stvarno potrebna pomoć. Ili kada je pomoć potrebna nekome koga volimo. Naročito ako, sa strane gledano, ne postoje "nikakvi razlozi" da neko bude depresivan. Ili anksiozan. Ili da se uopšte na bilo šta žali.
Otuda se tako često može čuti ili pročitati da "to" sve rešava "rad na njivi", da je osoba koja se na probleme eventualno požalila "besna", jer "drugi žive u mnogo lošijim uslovima, pa šta im fali", ili, recimo, omiljena opaska velikog broja ljudi, primenjiva u različitim životnim situacijama, pa i kad je o mentalnom zdravlju reč, kako su "naše babe… (dopišite sami), pa nisu imale kad da budu depresivne".
Istina je, kao i obično, malo dublje ispod površine. I malo je drugačija nego što deluje sa strane.
Statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da će se svaka četvrta osoba na svetu tokom života suočiti sa nekim od problema iz oblasti mentalnog zdravlja.
U Srbiji, mentalni poremećaji su šesti najveći zdravstveni problem, posle bolesti srca i krvnih sudova, malignih tumora, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, povreda i trovanja, a ljudi ipak žive u naivnom uverenju da se to dešava "nekom drugom".
O situaciji na ovom polju u našoj zemlji, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja koji se obeležava 10. oktobra, razgovarali smo sa docentom dr Ivanom Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
"Učestalost mentalnih poremećaja u Srbiji je ista ili slična kao u razvijenim zemljama. Procenjuje se da oko 400.000 građana naše zemlje ima u nekom trenutku tokom života problema sa depresijom. Najteže duševno oboljenje shizofrenija kroz celu istoriju, u celoj svetskoj populaciji, pa tako i u Srbiji, ima stabilnu stopu od jedan odsto. Depresija, treći vodeći uzrok invaliditeta na svetu takođe ima stabilne stope koje se kreću do 12 odsto u opštoj populaciji", kaže dr Stašević Karličić, dodajući da svaka peta žena i svaki deseti muškarac doživi bar jednu depresivnu epizodu tokom života.
Odgovarajući tretman može pomoći u najvećem broju slučajeva, dok odlaganje ili neodgovarajući tretman mogu produžiti ovakvo stanje na mesece i godine.
Razbijanje stigme i tišine kojom su okruženi problemi sa mentalnim zdravljem su važan deo borbe za bolje mentalno zdravlje. Nažalost, duboko ukorenjene predrasude često su razlog zbog kojeg osobe koje pate od ovih problema izbegavaju da traže pomoć koja im je preko potrebna.
Ali, jako je važno da ako imate problema, ako vas muči nešto da znate da niste sami. Da vas to kako se osećate ne čini slabom ličnošću. Da rešenje postoji. I da ne treba da se stidite toga.
U Srbiji se ljudi teško odlučuju da potraže pomoć. Stid i stigmatizacija uzimaju danak, pa se građani za pomoć obraćaju tek kad su već na ivici pucanja.
"Nažalost, i kod nas je još 'sramota' ići kod psihijatra, ali to je problem koji nije ograničen samo na našu zemlju. Stigmatizacija psihijatrije je globalni problem, i zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija ovu dekadu proglasila borbom protiv stigmatizacije psihijatrije. U tom smislu svi profesionalci iz domena metalnog zdravlja (psihijatri, psiholozi, medicinske sestre, socijalni radnici) pored lečenja bave se edukacijom i zdravstvenim prosvećivanjem, jer je rano i pravoremeno lečenje preduslov za kvalitetan život kako za pojedinca tako i za zajednicu kojoj pripada", kaže dr Stašević Karličić.
Ne postoji čovek koji u određenim okolnostima neće imati neki duševni problem.
Osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem nisu "lenje", "navikle da žive pod staklenim zvonom", "bahate" i "nezahvalne", to su članovi naših porodica, prijatelji ili poznanici, kolege sa fakulteta ili posla, koji su u nekom trenutku dosegli tačku sloma.
Znate, onu koja postoji za svakoga od nas, samo joj se mesto razlikuje…
Uprkos tome, građani Srbije zbog stida izbegavaju da potraže pomoć, pa umesto da dobiju stručnu podršku, terapiju kakva im je potrebna, mnogi piju lekove za smirenje na svoju ruku:
"Nažalost, od svih lekova iz klase psihofarmaka, lekova koji utiču na psihičko funkcionisanje, psihičke simptome, psihička stanja i funkcije, u Srbiji je još uvek najveća potrošnja takozvanih lekova za smirenje koje građani uzimaju samoinicijativno ili na savet lekara koji nisu psihijatri. Neka ovo bude prilika da poručimo građanima da ove lekove uzimaju samo uz savet psihijatra jer u suprotnom mogu ugroziti sopstveno zdravlje u smislu razvoja bolesti zavisnosti i potencijalno teškog apstinencijalnog sindroma", kaže za MONDO dr Stašević Karličić.
Kada bi trebalo da potražimo pomoć stručnjaka?
"Svaki osećaj diskomfora koji se može manifestovati kao stalni osećaj napetosti, treme, iščekivanja, lošeg raspoloženja, slabog spavanja, slabog apetita, nesposobnosti da se doživi životna radost, može biti znak da vam je potrebna pomoć profesionalca. Ako u okolini imate nekog ko je isuviše razdražljiv, burno reaguje na male povode, manje je efikasan na poslu, ima porodične probleme i probleme u emocionalnim relacijama, takođe zavređuje vašu pažnju, podršku i savet da se obrate za stručnu pomoć", objašnjava naša sagovornica.
"Ali, važno je znati da nisu svi kratkotrajni poremećaji raspoloženja, volje i napetosti zaista i bolest koju treba lečiti. Čitav mozaik simptoma (neraspoloženje, poremećaj sna, smanjen apetit, razdražljivost...) koji traju bar dve nedelje i pri tom ozbiljno narušavaju kvalitet života pojedinca i njegove okoline su skup kriterijuma koji definiše depresiju. Depresija je uvek razlog za javljanje na lečenje."
Kako možemo da pomognemo nekome ko ima ovakvih problema?
"Osim lične podrške i razumevanja najvažnije je čoveka koji ima tegobe uputiti da potraži stručni savet. Naš zdravstveni sistem ima razgranatu mrežu počev od primarne do ustanova tercijarne zaštite koja se na izuzetno kvalitetn način bave unapređenjem mentalnog zdravlja. Ministarstvo zdravlja, Klinika Laza Lazarević i Grad Beograd u februaru mesecu ove godine poklonili su građanima prvi Centar za mentalno zdravlje u kojem svakog radnog dana od 9 do 8 časova građani mogu dobiti stručne savete, psihoterapijske i farmakoterapijske intervencije. Sve ovo moguće je dobiti bez uputa, zdravstvene knjižice i bilo kojeg vida plaćanja, a sa ciljem unapređenja mentalnog zdravlja nacije.
Na dvadesetom spratu Beograđanke daleko od bilo koje institucije, dva psihijatra (sertifikovani psihotarapeuti) zdravstveni saradnici (socijalni radnici, psiholozi, defektolozi) i edukovane medicinske sestre (koterapeuti) svakodnevno rade sa ljudima kojima treba bilo koji savet iz domena mentalnog zdravlja bez obzira da li su oboleli ili ne", kaže dr Stašević Karličić.
"U slučaju da osoba ima problema iz sfere mentalnog zdravlja, saveti okoline kao što su 'pobedi sebe', 'trgni se', 'šetaj', 'budi nasmejan', 'slušaj muziku' i slični, koliko god dobronamerni bili, ne pomažu", podseća naša sagovornica, dodajući da je na današnjem nivou stručnih znanja i standarda depresija je u visokom procentu izlečiva bolest, a u sto posto slučajeva se može dobro kontrolisati farmakoterapijom koja više nego značajno podiže kvalitet života.
I, važno je da znate još nešto: to što neko deluje kao da savršeno funkcioniše u životu ne znači da ne može patiti od nekog problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Ima ljudi koji uz odgovarajuću terapiju mogu da žive i rade potpuno normalno. Ali, ima i onih koji ulažu neverovatan napor u prikrivanje svog stanja, tako da njihovi prijatelji, kolege, ponekad čak i članovi porodice ne primete ništa.
Kako možete da pomognete
Budite tu. Slušajte, ali stvarno. Pokažite da vam je ta osoba važna, i pokušajte da je uverite da ćete zajedno naći rešenje i način da joj bude bolje.
Nemojte suditi. Uzdržite se od kritike. Ako ističete da "ima ljudi koji žive i gore, pa nisu u depresiji", vi, iako nenamerno, osobi koja ima problem šaljete poruku da smatrate da ona bira kako će se osećati i da je odabrala da ima problem.
Grub pristup je nedopustiv. Voljenu osobu grubostima nećete uspeti da trgnete. Ako pokažete da vas izdaje strpljenje, ako osobu koja ima problem ignorišete ili je stalno "bockate", nanećete više štete nego koristi.
Nikada ne omalovažavajte osećanja osobe koja pati. "Ti si mnogo svilen/svilena", "ti si besan/besna", "živiš pod staklenim zvonom"… i slične izjave šalju poruku da je iskustvo osobe o kojoj je reč beznačajno.
Problemi sa mentalnim zdravljem nisu stvar izbora. Posmatrajte to ovako, kad bi ta osoba dobila grip, ne biste joj rekli da je razmažena i da treba prosto da "odluči da nema grip" zar ne?
Ne pravite se da razumete. Ako se niste suočili sa depresijom (ili bilo kojim problemom iz spektra poremećaja mentalnog zdravlja), ne možete razumeti u punoj snazi kako se ta osoba oseća. Jer, na vaše "znam kako ti je", osoba koja je u depresiji želeće da zaurla "ne, nemaš predstavu", ali neće za to imati snage. I samo će se povući još dublje.
Nekome ko nije to osetio na svojoj koži, gotovo je nemoguće objasniti kako je to kad svakog jutra žalite što ste se probudili. Kad rutinske obaveze, poput pranja zuba ili tuširanja, zahtevaju natčovečanski napor i snagu volje. Kad je sve što želite samo da otpuzite u mrak, sklupčate se i umrete. Kad… Kad je mrak u vama i šapuće, priziva vas i čini vam se da ne možete da mu se oduprete.
Ako niste bili tu, ne možete da znate kako je.
Ali, ako zaista želite da pomognete, pitajte tu osobu kako je. I stvarno slušajte šta vam se govori.
Budte stpljivi. Čak i kad vam to postane naporno. Budite strpljivi. Strpljenje je zrnce iz kojeg se rađa nada, a nada je osobama koje su u depresiji potrebna koliko i vazduh koji dišu.
Ako se borite sa problemima, ako vas mori nešto, ako imate osećaj da je sve izgubljeno… niste usamljeni. Niste krivi. Niste slabi. Potražite pomoć.
Razbijanje tišine kojom su okružene osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem je važan korak u borbi da ovaj svet postane bolje mesto za život.