Ministarstvo pravde Srbije dobilo je dodatna pitanja Apelacionog Suda u francuskom gradu Kolmaru, koji odlučuje po zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu.
U pitanjima francuskog suda traži se pojašnjenje zakonskih odredbi koje se odnose na dela za koja se Haradinaj tereti u Srbiji.
Sud u Kolmaru je zatražio da mu odgovori na dodatne zahteve budu dostavljeni najkasnije do kraja marta, budući da je nastavak rasprave o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja zakazano za 6. april.
Pitanja francuskog suda Ministarstvo pravde je prosledilo tužilaštvu za ratne zločine koje vodi istragu protiv Haradinaja.
Jedno od pitanja je kog datuma je u krivično pravo Srbije unet član 142, stav 1, Krivičnog zakonika Srbije, koji predviđa kažnjavanje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.
Takođe, pitanje je i da li su odredbe tog člana bile važeće između 12. i 20. juna 1999. godine, kada su počinjena dela za koja se Haradinaj sumnjiči.
Sud u Kolmaru se, pored ostalog, interesuje i koje su maksimalne kazne predviđene za ta dela i da li odredbe sprskog zakona omogućavaju gonjenje za dela za koja se tereti Haradinaj, te koje pravne odredbe važe za zastarevanje krivičnih dela u srpskom pravu.
U Ministarstvu pravde su istakli da će ispoštovati rok i do kraja meseca dostaviti sve što je Sud u Kolmaru tražio od dodatnih informacija.
ADVOKAT: LICEMERNA PITANJA FRANCUZA
Beogradski advokat Dragan Palibrk objašnjava da naše zakonodavstvo već decenijama reguliše ratne zločine protiv civilnog stanovništva za koje se tereti Ramuš Haradinaj, te da je taj član bio na snazi i u vreme inkriminisanog perioda.
Povodom zahteva Apelacionog Suda u Kolmaru, Palibrk je u izjavi za Tanjug naveo da je krivično delo ratnih zločina protiv civilnog stanovništva bilo je predviđeno još Saveznim zakonom SFRJ.
Taj član 142 stav 1, predviđen je i danas Krivičnim zakonikom Srbije, precizirao je Palibrk, koji godinama brani optužene za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije.
"I UNMIK-ovi međunarodni sudovi na Kosovu i Metohiji kada su sudili Srbima, sudili su upravo po tom zakonu i po tom članu, pa je logično da po njemu može da se sudi i Haradinaju", naveo je Palibk ukazujući na konkretan slučaj u kojem je bio branilac optuženog Miloša Jokića.
Što se tiče pitanja francuskog suda, da li su odredbe tog člana bile važeće između 12. i 20. juna 1999. godine, kada su počinjena dela za koja se Haradinaj sumnjiči, beogradski advokat je napomenuo da jesu, upravo zbog toga što taj član nije nikada ni prestao da važi.
Kada je u pitanju zastarevanje krivičnog gonjenja, Palibrk je istakao da je opšte pravilo međunarodnog prava da ratni zločini ne zastarevaju.
Beogradski advokat smatra da su pitanja francuskog suda licemerna i pokazuju, ne samo izuzetno nepoštovanje Srbije kao suverene države, već i nepoštovanje elementarnih odredbi i pravnih normi koje regulišu materiju genocida i ratnih zločina.
"Svima je poznato da unutrašnja zakonadvstva moraju poštuju opšta međuanrodna pravila da ratni zločini ne zastarevaju", naveo je Palibk.
FRANCUSKI SLUČAJ HARADINAJ
Haradinaj, nekadašnji vođa OVK a danas na čelu Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici za na zahtev Srbije.
Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KIM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KIM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Ha?kim tribunalom.