U nedavnoj matematičkoj studiji koja je razmatrala poslednjih pet masovnih izumiranja u poslednjih 540 miliona godina zaključuje se da planeta Zemlja ide u smeru šestog takvog izumiranja.
"Independent" u nedavnom članku piše o mogućnosti skore globalne katastrofe — masovnom izumiranju, prenosi "Sputnjik."
U nedavnoj matematičkoj studiji koja je razmatrala poslednjih pet masovnih izumiranja u poslednjih 540 miliona godina zaključuje se da planeta Zemlja ide u smeru šestog takvog izumiranja i da će ono započeti do 2100. godine zbog poremećaja u prirodnom kruženju ugljenika.
Najgori takav događaj dogodio se pre 248 miliona godina, kada je izumrlo 96 odsto vrsta.
Profesor Danijel Rotman, kodirektor Centra Lorenc sa univerziteta Masačusets instituta za tehnologijy (MIT) primetio je da su se četiri od pet prethodnih velikih izumiranja desila kada je navedeni poremećaj prešao "prag katastrofalne promene", prenosi "Sputnjik."
Rotman je napravio matematičku formulu kojom bi moglo da se predvidi koliko se ugljenika može dodati okeanima pre nego što se pokrene šesta kataklizma te vrste.
Odgovor je bio alarmantan. Ta se brojka kreće između 310 i 500 gigatona. Rotman ističe da na ranija masovna izumiranja nisu nužno uticale dramatične promene u ciklusu ugljenika, na primer, nije ih bilo pre 360 miliona godina u izumiranju u kasnom devonu. Na to su mogle da utiču i vulkanske erupcije, klimatske promene i drugi prirodni faktori. Rothman, međutim, navodi da bi sada trebalo uzeti u obzir i sagorevanje velikih količina ugljenika u obliku nafte, uglja i gasa.
Napomenuo je i da je kritična masa morskog ciklusa ugljenika danas otprilike ista kao i masa ugljenika koje će ljudske aktivnosti verovatno dodati okeanima do 2100. godine.
Slavni francuski prirodnjak predvideo je još pre 200 godina da bi velike promene u prirodi mogle da dovedu do masovnih izumiranja. Ako te promene budu prebrze za evoluciju određene vrste, ona bi mogla da izumre.
Neke vrste drveća se već nalaze u problemu, jer se temperatura toliko diže da ne mogu postupno da se "sele" semenkama na veće visine u hladnije podneblje. Primer toga je i atlantska riba kili, koja je vrlo uspešno i brzo evoluirala kako bi preživela zagađenje istočne obale Sjedinjenih Američkih Država.
Ipak, naučnici upozoravaju da većina vrsta to najverovatnije neće moći da uradi. Rotman kaže da su za bilo kakvu ekološku katastrofu potrebne hiljade godina, ali i da bi 2100. godina mogla da bude prelomna, godina nakon koje svet ulazi u "nepoznatu teritoriju“.
Napominje da to ne znači da će se izumiranje dogoditi baš te godine, već da bi ciklus ugljenika tada mogao da uđe u nestabilno područje u kojem bi bilo teško predvideti njegovo dalje ponašanje.