Ukoliko bi došlo do tenkovske borbe, Rusija bi brojno nadjačala NATO u odnosu 5,9 prema jedan, u pešadijskoj 4,6 prema jedan, a u artiljeriji čak 270 prema nula, analizira čuvena korporacija RAND.
Ono što bi više trebalo da brine Evropu od razmetanja nuklearnim oružjem u kojem ruski predsednik Vladimir Putin uživa, jeste ogromna konvencionalna sila Rusije, naročito u baltičkom regionu, piše britanski "Ekonomist".
Ugledni nedeljnik navodi da Putin jeste svojim godišnjim obraćanjem naciji 1. marta i govorom o nuklearnoj raketi neograničenog dometa "koja garantovano može da izbegne američku protivvazdušnu odbranu", dobio naslovnice u medijima koje je želeo, ali da to nije ništa novo.
Nema ničeg novog u tome da Rusija može da uništi SAD nuklearnim oružjem, kao ni naznaka da će se nešto promeniti na tom frontu, piše "Ekonomist", međutim, ono što bi Evropu više trebalo da brine je sve veća ruska sila koja se razvija na Baltiku.
Prema većini parametara, NATO je "na papiru" u prednosti nad Rusijom, međutim, realnost na terenu mogla bi da bude drugačija.
Kako list navodi pozivajući se na navode čuvene RAND korporacije, eksperti tvrde da Rusija sada ima značajnu lokalnu superiornost u odnosu na NATO u slučaju bilo kakvog sukoba blizu njenih granica.
Snage NATO kada bi bile na okupu, bile bi prevelike da se Rusija sa njima izbori, ali u ranim stadijumima sukoba, makar tokom prvih mesec dana, a možda i duže, Alijansa bi bila nadjačana.
U protekloj deceniji, nastala je velika razlika između zapadnih snaga i njihovih ruskih kolega u pogledu razvoja, navodi britanski list.
Članice NATO-a su se prilagodile operacijama protiv pobunjenika u zemljama kao što je Avganistan, rekonstrukcijom lokalnih ekspedicionih snaga, dok se Rusija koncentrisala na obnavljanje mobilnih snaga i vatrenog oružja za brze i snažne udare na protivnika.
U okvirima napora za vojnom reformom koji su usledili nakon slabog učinka u ratu u Gruziji 2008. godine, Rusija je profesionalizovala svoje snage, opremila ih savremenim teškim naoružanjem i usavršila ih čestim velikim vojnim vežbama i iskustvima u borbama u Ukrajini i Siriji.
Ono što brine komandire NATO-a je velika borbena moć koju Rusija može da koncentriše u vrlo kratkom roku u baltičkom regionu.
Prema navodima RAND-a, ukoliko bi došlo do tenkovske borbe, Rusija bi brojno nadjačala NATO u odnosu 5,9 prema jedan, u pešadijskoj 4,6 prema jedan, a u artiljeriji čak 270 prema nula.
I dok bi NATO imao značajnu prednost u vazduhu, efikasnost aviona bi se brzo smanjila kada se suoče sa najsnažnijom protivvazdušnom odbranom na svetu, navodi list.
NE MOŽE SE PUTIĆEM U TENKU
Prednosti Rusiji, kako je navedeno u tekstu, doprinosi i mogućnost korišćenja internih linija saobraćaja kako bi brzo povećala svoje snage.
S druge strane, NATO nije sačuvao svoju transportnu infrastrukturu iz vremena Hladnog rata, mostovi ne mogu da podnesu težinu savremenih tenkova (američki glavni tenk "abrams m1a2" teži 67 tona, a britanski "čelendžer 2" u borbenom stanju i više od 75), a pruge nisu namenjene vagonima za teško naoružanje.
NATO ima mnogo prostora da unapredi konvencionalno odvraćanje, navodi se, ali se postavlja pitanje da li je Alijansa sposobna da se na to fokusira.