Sistematski napori da se ugrozi dogovor o novom imenu Makedonije, u kombinaciji s pojačanom saradnjom Ankare i Moskve, glavni su razlozi nedavne eskalacije napetosti između Grčke i Rusije.
To navode diplomatski izvori u analizi briselskog portala Euractiv.com, dok RSE prenosi da su se odnosi između Atine i Moskve su se pogoršali u poslednje vreme nakon odluke grčke vlade 11. jula da protera dvojicu ruskih diplomata i zabrani dolazak još dvojice.
Grčka vlada je rekla da poseduje dokaze da su oni pokušali da podriju nedavni dogovor između Grčke i Makedonije, koji bi Skoplju trebalo da otvoriti put ka ulasku u NATO.
Atina navodi da je o tome informisala Rusiju već duže vreme.
S druge strane, Kremlj je saopštio da SAD stoje iza ovog poteza, koji je, prema rečima ruskog ambasadora u Atini, Andreja Moslova, "razočaravajući".
Novinska agencija TASS je 19. jula izvestila da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrovotkazati planirani sastanak u Atini u septembru, zbog napetosti izmedu dve zemlje.
"Mislim da u trenutnoj situaciji ova poseta gubi smisao, bar što se tice rokova o kojima smo razgovarali, to jest u septembru", rekao je on.
"Pitali su da posete Atinu i mi smo poslali poziv... Lavrov je dobrodošao u Atinu", izjavio je grčki izvor za Euraktiv.
Grčki amabasador u Moskvi je u petak pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije radi daljnjih objašnjenja po pitanju proterivanja dvojice diplomata, ali, kako se navodi, nisu najavljene nikakve kontramere.
ZBOG MAKEDONIJE: Grčka proteruje ruske diplomate!
I Skoplje i Atina su, navodi se, upozorili Evropsku uniju i SAD na rusku mobilizaciju u regionu uoči referenduma o imenu koji će se na jesen održati u Makedoniji.
Makedonski premijer Zoran Zaev nedavno je izjavio da je grčki biznismen koji ima bliske veze s Moskvom platio građanima Skoplja da "vrše nasilje" uoči referenduma.
Pored toga, dodaje se, ministarka odbrane Radmila Šekenriska je 13. jula izjavila da njena zemlja neće dozvoliti Moskvi da ugrozi sporazum o imenu sa Grčkom.
"Bilo je sistematskih napora od strane ruskih krugova da podriju sporazum o imenu," izjavili su diplomatski izvori za Euraktiv dodajući da su takođe pokušali da pojačaju svoj uticaj u Grčkoj pravoslavnoj crkvi i kod jerusalimskog patrijarha.
RSE navodi da novi odnos snaga u širem regionu je još jedan faktor koji je doprineo eskalaciji napetosti između Moskve i Atine.
Približavanje Turske i Rusije i njihove zajedničke akcije u sirijskom ratu su iznenadili Atinu.
Turska je tradicionalno bila glavni rival Grčke i samo je članstvo obe države u NATO-u sprečilo njihov ulazak u vojni sukob.
"Bliska saradnja u sirijskom ratu između Rusije i Turske je pojačala naše sumnje", izjavili su grčki izvori i dodali da je sledeće zabrinjavajuće pitanje za Atinu plan Turske da kupi ruski raketni odbrambeni sistem S-400 u okviru napora da pojača odbrambene sposobnosti u regionu.
RSE podseća da je agencija Rojters u aprilu izvestila da je americki državni sekretar Majk Pompeo naglasio turskom ministru spoljnih poslova Mevlutu Čavušogluu "ozbiljnost američke zabrinutosti ... u slučaju da oni (Turska) ostanu pri (dogovoru o raketnom sistemu)".
"Ovo vodi većem oprezu u NATO-u," kazali su izvori.
Međutim, iz ugla Atine, Turska takođe pojačava uticaj kod njenih severnih suseda.
Ankara uopšte nije neutralna po pitanju nedavnog dogovora o imenu.
S druge strane, Atina se nada da će sporazum o imenu na kraju okončati sve jači turski uticaj na Balkanu.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas nedavno je u intervjuu za Euraktiv izjavio da Grčka neće "biti u okruženju kada reši svoje probleme" (sa severnim susedima).
Govoreći na skupu u Atini u četvrtak, Kocijas je rekao protivnicima sporazuma o imenu da stvarna opasnost nije u poštenom sporazumu sa malom državom kakva je Makedonija, već u njenom prepuštanju u ruke Turske, navodi se.
"Zar nismo u opasnosti (kada Turska) trenira vojsku svih naših severnih suseda i uspostavlja vojne baze na severu", upitao je Kocijas tada retorički.