Na konferenciji za medije povodom početka rada "Zadužbine Milana Mladenovića" u Beogradu, najavljeno je da će Zadužbina dodeljivati regionalnu godišnju nagradu koja će nositi ime istaknutog muzičara, pesnika, kompozitora.
Govoreći o razlozima osnivanja "Zadužbine Milana Mladenovića", članovi Upravnog odbora muzičari Zoran Kostić Cane, Milivoje Petrović-Miško Plavi i advokat Nenad Milovanović objasnili su da je Zadužbina osnovana prema nalogu koji je u svom testamentu ostavila Milanova majka, Danica Mladenović.
Zadužbina (Tadeuška Košćuška 8, Beograd) je osnovana sa namerom da se autorska i lična zaostavština Milana Mladenovića sačuva kao celina i da se nameni za kulturne i humanitarne svrhe. Ciljevi Zadužbine su, između ostalog, da čuva uspomenu na Milana Mladenovića, brine se o objavljivanju njegovih dela i podstiče umetničko stvaralaštvo dodeljujući regionalnu nagradu koja nosi njegovo ime.
Nagrada "Milan Mladenović" dodeljivaće se svake godine na dan Milanovog rođenja, (21. septembra), za muzičko delo od izuzetne umetničke vrednosti. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 2.000 evra.
Milanova nagrada je regionalna i pravo da konkurišu za nju imaju autori sa teritorija svih bivših jugoslovenskih republika, za delo objavljeno između 30. juna prethodne godine i 30. juna tekuće godine, bez posebnih žanrovskih ograničenja.
Predloge dela koja konkurišu za nagradu mogu podnositi autori, izdavači ili organizacije. Rok za prijave je otvoren od 15. aprila pa do 30. juna preko sajta Zadužbine Milana Mladenovića, na adresi https://www.milanmladenovic.com.
Članovi prvog žirija za dodelu Milanove nagrade su Zoran Kostić Cane, Vasil Hadžimanov i Aleksandar Žikić.
Na konferenciji za medije je takođe najavljeno da će do kraja godine Zadužbina objaviti i reizdanje albuma "Angel’s Breath"’ (1994) koji je Milan snimio sa Mitrom Subotićem Subom u Brazilu, kao i reizdanje kompilacije "Kao da je bilo nekad" (2002) na kojem su poznati muzičari interpretirali pesme Ekaterine velike.
O MILANU
Stari ljudi kažu da običan čovek umire jednom, a veliki dva puta. Prvi put kada njegova duša napusti njegovo telo, a drugi kada se zaborave njegova dela. Milan Mladenović je umro samo jednom, jer će njegovi stihovi i muzika živeti večno.
Princ rokenrola, kako su ga mnogi zvali, govorio je za života da su njegove pesme zapravo on i da je rokenrol njegov način života.
Milan je još od malih nogu pokazivao svoju posebnost. Kada je pričao o svom detinjstvu umeo je da kaže kako je bio „strašno ratoboran, istinoljubiv i da iako je bio premalen, stalno se tukao sa starijima od sebe".
Rođen u Zagrebu, detinjstvo proveo u Sarajevu, Mladenović u Beograd dolazi početkom sedamdesetih godina.
U gimnaziji osniva svoj prvi bend pod imenom Limunovo drvo i počinje da se uključuje u novi pravac muzike, poznatiji kao "novi talas".
Šarlo Akrobata je bio Milanov prvi značajniji bend. Sa legendarnim Kojom (Disciplina Kičme) i Vdom prvi put nastupa u beogradskom SKC-u, kao uvretira Pankrtima. Prvi i jedini album ovog benda "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..." izdat je 1981. godine i on se smatra jednim od najvažnijih albuma jugoslovenskog novog talasa.
Nakon raspada Šarla Akrobate, usled nesuglasica sa Kojom, Mladenović sa drugarom iz gimnazijskog benda Dragomirom Mihajlovićem, osniva Katarinu II. Njima se priključuje Margita Stefanović koja je svirala klavijature, basista Bojan Pečar i Vd za bubnjevima.
Većinu pesama na prvom albumu napisao je Milan, osim za dve pesme, čiji je potpisnik stihova Dragomir Mihajlović, koji će nešto kasnije završiti u zatvoru. Pri izlasku iz zatvora, Mihajlović saznaje da više nije deo grupe i uskraćuje pravo ostalima da sviraju pod imenom Katarina II. Milan i ekipa tada krštavaju grupu Ekatarina Velika.
Albumom "S vetrom u lice" iz 1986. godine, Ekatarina Velika uzima tron na jugoslovenskoj muzičkoj sceni i tu se zadržava duže vreme zbog serije odličnih albuma, koje objavljuje.
Stihove njegovih pesama kritičari su opisivali kao "gorke i opore" Ipak, oni su na neki čudan vizionarski način predviđali sva dešavanja koja će uslediti na tlu bivše SFRJ.
"Moja muzika je crna onoliko koliko su i dešavanja oko nas 'tamna'. Ako pogledaš našu političku i ekonomsku situaciju, nećeš videti nijedan jedini zračak sunca. U takvim okolnostima, ja ne mogu da pevam veselice i poskočice, jer to nije u skladu sa mojom ličnošću. Ako će nekome biti lakše, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu", odgovorio je tada Mladenović na kritike.
Milan je bio aktivan I tokom antiratnih protesta u Beogradu. Zajedno sa članovima bendova Električni Orgazam i Partibrejkeri, 1992. godine formira projekat "Rimtutituki".
Ključni refren "Mir, brate, mir!" pesme "Slušaj 'vamo" promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama glavnog grada.
"Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al' sam nešto ružno sanjao!".
Dve godine kasnije, 1994., Milan odlazi u Brazil, gde će snimiti "Angel's Breath" ili kako je on opisao taj album: "to je neka vrsta psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem".
Iste godine, u avgustu, tokom nastupa u Budvi sa Ekatarinom Velikom, Mladenoviću će pozliti.
Nakon nekoliko dana, ustanovljeno je da ima rak pankreasa. Četiri meseca kasnije je preminuo.
U intervjuu koji je dao za časopis "Ćao", sada daleke 1989. godine, Milan će uputiti nekoliko reči svima:
"Kroz život se možete boriti protiv svega, samo protiv sebe - ne! Dakle, borite se za svoju ličnu slobodu i demokratiju, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo 'opravdane' norme uguše i opterete. Borite se za svoj život!.