Neka sećanja iz detinjstva postaju "sigurno mesto" za ceo život. Evo šta pamtimo...
Čitanje je samo po sebi uživanje, ali kad čitate deci... magija se rađa. Knjige su... čitavi svetovi, a dete kojem se čita postaje ravnopravan "stanovnik" svakog od njih. Poklonite deci osećaj slobode i beskrajne širine koju čitanje donosi. Bez obzira na to koliko je dete, čitajte mu. I dok je toliko malo da "ništa ne razume", čitajte mu. Pa i kad poraste, doraste do toga da samo može da čita, čitajte mu ponekad. Zato što će ti dragoceni trenuci biti prilika da uživa u toplini, u vašem glasu, dikciji, u tonu maternjeg jezika. I zato što će, ako mu nekad bude teško u životu, moći da prizove taj osećaj sigurnosti večeri obojenih maminim ili tatinim glasom. Osećaj da je nekome važno ono što imamo da kažemo Život se pakleno ubrzao, tako je lako reći "sačekaj malo"... Ali nemojte da vam pređe u naviku da to govorite deci. Sve počinje kad beba tek dođe iz porodilišta. I zato, kad dobijete bebu nemojte dozvoliti da vas ubede da "deca ne treba da se navikavaju na ruke", da im "ništa neće biti ako plaču", da "moraju da nauče da se sami uspavaju", da se "od plakanja razvijaju pluća". Zato što su to sve pogane laži. Jedino ispravno je ono što ćete i sami osetiti u takvim trenucima: beba plače zato što je to njen način da dozove mamu i tatu. I jedino što je ispravno je da se, svaki put kad vas beba pozove, odazovete. Jer tako dete od prvog dana učite da vam je važno to što ono ima da kaže. I ako imate dilemu, pokušajte da se stavite na njeno mesto. Zamislite sebe kako plačete i dozivate, a niko ne dolazi... A kad dete poraste, nastavite da slušate. I kad ste u gužvi, i kad žurite, i kad imate poslova toliko da ne znate šta biste pre. Jer, duboko u sebi svi znamo da "sačekaj malo" nije minut, ni pet minuta. Već je najčešće to "malo" toliko dugo, da zapravo nikad i ne sačekamo... A deca, naročito dok su mala, zapravo mnogo češće žele ne da podele sa vama misao, već da podele - trenutak. I zato, pokušajte da "sačekaj malo" ne silazi s vaših usana. Jer deca zaslužuju "trenutak" sa mamom ili tatom - svaki put kad osete potrebu za tim. Zagrljaje Grlite decu dok su mala, i dok vam trče u zagrljaj. I nastavite da ih grlite i kad porastu i počnu da se "otimaju". Jer, i tu fazu "otimanja" će prerasti... A nikad neće zaboraviti osećaj sigurnosti i zaštićenosti kad vam se bace u zagrljaj. Porodičnu "tradiciju" Zajednički doručak pre nego što se rastrčite svako na svoju stranu, odlazak u zoološki prve subote svakog proleća, "filmsko veče"... Poklonite im mogućnost da jednog dana kažu "mi smo uvek ...", šta god bilo to što ste "uvek" radili. Radovanje zbog onoga što su naučili Radujte se prvom okretanju sa leđa na stomak, prvom putu kad ste dete zatekli da sedi, a ostavili ste ga da leži na podu i skoknuli samo da napravite kafu... Radujte se svaki put kad vam u slikovnici pokaže "gde je maca" ili "gde je sunce". Kad propuzi. Kad napravi prvi korak. Kad se prvi put popenje na sto... Kad prvi put napravi nešto od plastelina. Kad donese prvu peticu. Kad nauči tablicu množenja... Kad maturira. Kad se upiše na fakultet... I neka dete vidi da se radujete. Zato što se tako odgajaju deca koja će izrasti u ljude koji imaju samopouzdanja i ničega se ne boje. I, šta god da se desi, volite ih. I pokažite im da ih volite.