Dok se ne udate, svi bi da znaju šta čekate. Kad se udate - kad će beba. A kad stigne beba, i malo poraste, sve žive zanima - kad će drugo. Ovo je naš mali doprinos odbrani privatnosti parova koji su sasvim srećni i zadovoljni "u troje".
Iako je odgajanje dece samo po sebi nepresušan izvor inspiracije savetodavcima, jedna tema se naročito izdvaja: pitanje drugog deteta. Pri tome se uopšte ne dozvoljava mogućnost da par o kojem je reč drugo dete ne može da ima iz zdravstvenih, finansijskih, nekih trećih, sasvim ličnih razloga, ili da su se partneri prosto složili da ne žele drugo dete i da su savršeno srećni u svom svetu - tročlane porodice.
Pa, evo šta dušebrižnicima ima da poruči jedna mama jednog deteta.
Ako imate jedno dete, primetićete ponekad da vas ljudi (naročito tete u parkiću) posmatraju sa sažaljenjem. Pa - pazite sad - nije nam potrebno sažaljenje. Evo šta mama jednog deteta ima da vam kaže.
"Promenićeš mišljenje kad dete poraste, ne misliš zaista tako."
Nisam sigurna da znate šta se dešava u mojoj glavi, ali da, stvarno mislim da ne želim drugo dete. I to mislim na osnovu iskustva i činjenica. A osim toga, ne znam zašto bi to što moje dete odrasta na bilo koji način promenilo ono što osećam - uživaću u svakoj fazi njegovog odrastanja kao što uživam u ovoj sad.
"Poželećeš bebu, kad tad."
Sećam se svakog trenutka kad je ovo dete bilo beba. Svi ti trenuci ispunjeni su beskrajnom ljubavlju i nežnošću, i to mi je dovoljno, hvala na pitanju.
"Ali zar ne želiš još jednom da prođeš kroz to veličanstveno iskustvo?"
Veličanstveno iskustvo je gledati dete kako raste iz dana u dan.
"Pa pogledaj nas, mi smo prava srećna porodica!"
Stvarno mi je drago zbog vas. I nas troje smo prava srećna porodica. Samo sam ja možda malo manje iscrpljena...
"Mnogo propuštaš."
Šta tačno? Prošla sam iščekivanje "dve crtice", trudnoću i porođaj, strahove i beskrajnu radost. Grčeve. Prve zube. Prve korake, prve reči, prva maženja... Sve ono što odgajanje deteta podrazumeva. U nečemu sam uživala, u nečemu - nisam. Ali, šta to tačno propuštam ako ne uradim sve to još jednom?!
"Sebična si."
A da razmislite pre nego što progovorite, teto?
"Dete će biti sebično."
Dete će biti tačno onakvo kakvim ga "napravimo". Teško da će sebično biti dete koje ima svu roditeljsku pažnju i ljubav, dete koje se posvećuje vreme da bi mu se objasnilo šta je lepo ponašanje i kako se grade dobri odnosi sa drugima. Deljenje se uči. Ne stiče se automatski, čak ni kad se dobije brat ili sestra.
"Dete će biti usamljeno."
Neće. Okruženo ljubavlju, izrašće u snažnu ličnost, kojoj će biti dobro u sopstvenoj koži.
Svaka porodica je drugačija. Nepristojno je suditi o drugima samo zato što se možda ne slažete sa njihovim ličnim izborima. I, kad bolje razmislite, ko ste vi da sudite?