Zašto su srednja deca spremnija za život

Uobičajeno se smatra da su prva deca uspešnija u životu, da su najmlađa najrazmaženija jer im se posvećuje najviše pažnje, a gde se uklapaju srednja deca? Reklo bi se - nigde.

"Ukratko, takozvani sindrom srednjeg deteta podrazumeva da najstarije dete dobija sve nagrade, najmlađe svu ljubav, a srednje ne dobija ništa", piše Urban Dictionary.

Srednja deca se, stereotipno, smatraju nevoljenom, zbog čega navodno imaju sumnje u sopstveni identitet, neretko se ponašaju problematično da bi privukli pažnju i plaču bez razloga, da bi ih roditelji primetili.

Međutim, novinarka "Indipendenta" Rejčel Hosi, i sama srednje dete u porodici, smatra da nije sve baš tako kako izgleda.

Ona tvrdi da roditelji zaista ponekad zanemaruju srednje dete u korist starijeg, da to može da ima negativne posledice, ali da sa druge strane može da ojača i bolje pripremi drugorođeno dete za stvarni život.

"Iako su srednja deca zanemarena, i od strane roditelja i od strane istraživača, oni zapravo od toga imaju koristi, dugoročno gledano", kaže psiholog Lin Grifin, koja dodaje da drugorođena deca imaju više saosećanja, sposobnost da misle izvan okvira i pod manjim su pritiskom da se negde uklope.

Rejčel kaže da je zbog toga što su je roditelji kao srednje dete često zanemarivali, od nje napravilo samostalnu osobu.

"Kada prvi put roditelj korača stazama roditeljstva sa detetom, to je velika stvar, a važno je i kada poslednji put korača tim stazama, sa najmlađim detetom. Za ono između niko ne mari", smatra Hosi.

Novinarka dodaje da su njeni roditelji bili oduševljeni kada je njen stariji brat diplomirao, ali nisu bili ni upola toliko zadovoljni kada je ona diplomirala, već su mlako rekli da se "od nje to i očekivalo".

"Ali, to deci daje sposobnosti za dalji život. Nama, srednjoj deci, nije potrebno da neko upravlja nama. Ostavite nas same i mi ćemo se snaži. Verovatno ćemo imati i sjajan posao jer smo se za to veoma trudili", smatra ona.

Rejčel dodaje da drugorođena deca zaista moraju više da se trude da bi ih roditelji primetili, da zbog toga pstaju ambiciozni, uvek se trude da budu bolji i postignu više.

"Pomaže nam to što smo rano navikli da izražavamo i govorimo ono što nam treba, da bi nas roditelji primetili. Takve stvari su nam od pomoći kada odrastemo".

Mnoga srednja deca su veoma uspešna u pregovaranju, tvrdi ona, zato što su roditelji često na strani najstarijeg i najmlađeg deteta, pa deca "u sredini" moraju da pronalaze načine da se njihov glas čuje.

Psiholog dr Grifin kaže da su srednja deca sklonija kompromisu i da umeju uspešno da se svađaju, u smislu da su to konstruktivne svađe.

Rejčel dodaje da je srednjoj deci u prirodi da pokušavaju da izbegnu svaki konflikt jer se trude da balansiraju između starijeg i mlađeg brata/sestre.

"Moramo da pravimo kompromise jer se često najstarije i najmlađe dete udruže protiv srednjeg. Ali, to je super jer se, kada odrastemo, dobro slažemo sa svima".

Hosijeva zaključuje da, kada se sve sabere i oduzme, srednja deca bi trebalo da zahvale roditeljima. "Hvala vam što ste nas zanemarivali, ignorisali, što niste činili da se osećamo posebno jer nas je ta bitka koju vode srednja deca, slučajno, napravila sjajnim ljudima".