Svima nam je poznat taj osećaj. Čitate knjigu, otvarate kovertu ili nešto slično, i eto ga: iznenadan oštar bol. Vidite i kapljicu krvi i shvatate da ste se upravo posekli na papir.

Papir deluje nežno i bezazleno, a opet, na njega ne samo da možete da se posečete, nego te posekotine bole više nego što biste očekivali i zarastaju danima.

Ako ste se nekad pitali kako je moguće da te sitne ranice toliko bole, evo odgovora.

Jedan od razloga za to je činjenica da papirom obično posečemo prst.

"Nervne završetke imamo po čitavom telu, ali na onim delovima tela koji prave fine pokrete i osetljivi su, kao što su recimo usne ili jagodice prstiju, ima ih više", kažre dr Hejli Goldbah za "Dejli mejl".

Ovo možete jednostavno da testirate. Razdvojite spajalicu tako da dobijete dva "šiljka" na maloj udaljenost. Ako ih prislonite na prst, moći ćete jasno da razlikujete osećaj na dva različita mesta. Ali, ako vam ih neko nasloni na leđa, biće vam teže da raspoznate gde je koji "ubod". (Ovo ne važi ako krvnički zabijete sebi spajalicu u bilo koji drugi deo tela.

"Osećaji se razlikuju u prstu i leđima jer je gustina nervnih završetaka u ovim delovima tela različita", kaže dr Goldbah.

Još jedan razlog za bol je i to što papirom obično posečemo šaku, a šake koristimo sve vreme što znači da se ova sitna posekotina stalno ponovo "otvara".

I, treći razlog je papir. Iako deluje sasvim glatko, kad biste ivicu papira pogledali pod mikroskopom, videli biste da je nazubljena, kao testerica, tako da ni posekotina nije "čista" već nepravilna.

Uz to, mikroskopski tragovi materijala od kojeg je napravljen papir mogu da završe u ranici, podstičući zapaljenski proces. Zbog toga je važno da posekotinu operete koristeći mlaku vodu i malo sapuna.

Kako zarastaju posekotine

Posekotine i sitne ogrebotine su deo naše svakodnevice. Ponekad su toliko sitne da ne možemo čak ni da se setimo kako smo se povredili. Ipak, i te sasvim sitne povrede mogle bi da budu kobne, da naše telo nema fantastičnu moć zaceljivanja.

Pa, evo kako to funkcioniše...

Posečete se. I svega koju sekundu nakon toga, "pale" se odbrambeni mehanizmi. Kad nam je površina kože oštećena na bilo koji način, povređeni krvni sud šalje signal da su na tom mestu potrebni trombociti.

Trombociti se onda brzo skupljaju na mestu povrede, grupišu se tako da formiraju mini ugrušak, koji sprečava dalji gubitak krvi. Kako vreme prolazi, taj ugrušak se suši i pretvara se u krastu.

Nakon što je rana zatvorena, krvni sud se opet malo širi, da bi se poboljšala cirkulacija i da bi do mesta povrede stigli neophodni nutrijenti i kiseonik, a bela krvna zrnca "stižu" i grupišu se u blizini da bi predupredila eventualnu infekciju, piše WebMD.

Zatim se na mestu povrede grupišu krvna zrnca, uključujući i eritrocite snabdevene kiseonikom, da bi potpomogla izgradnju tkiva i proces zaceljivanja.

Tokom vremena, novo tkivo očvrsne, a mesto povrede najkasnije za tri meseca izgledaće kao da se ništa nije ni dogodilo.