Retko gde se sreću toliko pozitivne osobe poput Maje Orihan koja je sa 29 godina obišla čak 59 zemalja širom planete, dok je uz to stručnjak u oblasti svemirske geodezije. Voli ljude, fotografiju i putovanja - ovo je priča o njoj!
Zavrtite globus i ubodite prstom.
Ako ste pogodili kopno, a ne jedan od pet okeana, imate solidnih 30% šanse da ste odabrali zemlju u kojoj je Maja Orihan već bila i o njoj može toliko toga da vam ispriča, ali ne brinite - iako nije bila tamo - uskoro će je put nekako navesti.
Maja ima 29 godina i po struci je inženjer svemirske geodezije (da, dobro ste pročitali) i zaljubljena je u putovanja koja su joj omogućila da upozna sebe i svet.
Ona je iz malog mesta u Vojvodini koje se zove Kucura i njen pasoš popunjen je pečatima iz čak 59 različitih zemalja. Ako vam to za početak ne deluje mnogo, dovoljno je reći da je to tri puta više nego što ima ulica u njenom selu.
Kenija, Šri Lanka, Madagaskar, Francuska, Brazil, Tunis, Sjedinjene Američke Države, Meksiko, Čile, Indonezija, Danska, Engleska, Jordan, Filipini, Indija...
Sve su to zemlje u kojima je bila s razlogom, i kada je to delovalo kao sudbina, a kao podsetnik na sve ono što je koža upila - i srce zauvek zapisalo - poslužile su fotografije koje je Maja sve vreme pravila, tek od skora počela i da deli sa drugima na "otključanom" Instagramu.
Ne želi da priča svoju priču kako bi se hvalila i da bi joj, kako sama kaže, drugi govorili "Bravo, Majo, baš si super čovek", nego kako bi upravo motivisala mlade da mogu kao ona.
Društvene mreže su došle samo kao "šlag na tortu" i omogućile novi prozor u svet, ali njena ideja je da pre svega usmeno prenosi svoja iskustva što je učinila i na svojoj prvoj samostalnoj izložbi fotografija u Novom Sadu.
FOTOGRAFIJE
U saradnji sa OPENS-om je u kulturnoj stanici "Svilara" ispričala svoje dosadašnje putešestvije koje će, bar tako verujemo, interesovati mnoge mlade i njenih godina...
"ČEKAJ, ODAKLE TI NOVAC ZA TO?"
Kada pročitate da je neko sa 29 godina do sada posetio 59 zemalja, neke i više puta, ne možete da se ne zapitate kako to uspeva da isprati finansijski.
"Čime se to bavim kad mogu da putujem? Kako uspevam da uskladim posao i putovanja? Da li su mi roditelji bogati? Ne, mogu i oni da potvrde", prisetila se Maja koja pitanja joj ljudi najčešće postavljaju nadajući se da je jedini razlog što je "videla toliko sveta" materijalne prirode.
Ona ističe da iako je finansijski momenat važan, nije nikada bio presudan.
"Putujem 'low budget' (skroman, manji budžet) i ne putujem sa agencijama. Tako vam ostaje prostor za drugačije priče, upoznavanje ljudi i to je zapravo najlepši deo putovanja", kazala je Maja.
Počela je da putuje početkom 2000. godine kada je shvatila da je jedini način da bez novca izađe iz Srbije učešće na raznim skupovima i takmičenjima, naučim konferencijama, sportu i folkloru, tako da je prva inostrana zemlja koju je posetila bila Italija.
Prikupljala je novac za more i svake godine želela da u drugom gradu proslavi Novu godinu, ali je zapravo dobar deo putovanja bio i profesionalni izazov za nju.
SAMOINICIJATIVA JE KLJUČ - GUGLAJTE STIPENDIJE
"Blizu smo korisnih informacija, one su na jedan klik od nas, ali većina onoga što je važno je van društvenih mreža", rekla je Maja koja je imala savet za mlade u publici da "uberu sve plodove" koje donosi Internet.
"Prvi savet svima je samoinicijativa. Pronađite organizacije za stručnu praksu".
Počelo je od raznih studentskih organizacija uz pomoć kojih su se dosetili organizovanih druženja za studente geodezije, svake godine u drugoj državi na prostoru bivše Jugoslavije, potom se to proširilo i na širi prostor od Balkana, dok je na red došlo putovanje koje je promenilo sve.
Pronašla je praksu preko organizacije "Laeste" i ubrzo završila u Brazilu.
Bila je druga na listi, malo joj se posrećilo da devojka ispred nje odustane, a pošto je u pitanju je bilo stručno usavršavanje - nekako je uspela da prikupi novac. Na jednom univerzitetu radila je kao asistent tako da je tri meseca pred odlazak u Južnu Ameriku ubrzano učila portugalski i borila se sa ličnim "demonima" u nepoznatom okruženju, dok je daljina gurala da ne odustane.
"Moj rođeni brat mi govori da imam sreće i da me hoće. Nikada nije koristio nijednu stvar koju ja jesam, tako da ne vidi koliki je proces u apliciranju i mnogo drugih stvari. Na kraju se vidi samo fotografija i stiče se utisak da je to lako, ali nije", rekla je Maja Orihan za MONDO.
OPCIJA JE MNOGO - MOŽE I DA SE RADI I PUTUJE
Posle tri meseca se vratila u Novi Sad sa idejom da radi svemirsku geodeziju u Srbiji, na šta su joj rekli da je nemoguće, tako da je svoj san ostavila za koji mesec kasnije.
Upoznala je Sjedinjene Države "uzduž i popreko" uz pomoć "Work&Travel" (Radi i putuj) programa koje preporučuje svim mladima, i finansijski priliv sa tog putovanja bio je odgovoran za mnoge druge destinacije, da bi potom usledila dva nova profesionalna izazova za nju - u Tunisu i Beču.
Prijavila se preko aplikacije ("OEAD" i "laeste") i istovremeno je pozvana u dve potpuno drugačije zemlje, završila je master studije, ali tu nije bio kraj putovanjima. Odlučila je da radi na brodu, što je još jedna opcija za mlade koji žele "brz novac" i da usput upoznaju mnogo zemalja, da bi potom ispunila veliku želju posetivši Čile u kojem se nalazi najveći radioteleskop na svetu u pustinji Atakama.
Njena ljubav ka svemirskoj geodeziji se otelotvorila u master radu koji je nagrađen 2015. godine kao najbolji u Srbiji.
OD PLEMENA U AFRICI DO BUDISTIČKOG HRAMA
Svi mi negde posedujemo "listu želja" na kojoj su zapisane stvari koje bismo želeli da uradimo, mesta koja bismo želeli da vidimo, ljude koje bismo hteli da upoznamo...
Maja je većinu svojih ostvarila, s tim da je prirodno da stalno dopisuje nove, tako da je plivala sa delfinima, jahala kamile u sahari, stigla do doktorskih studija, videla polarnu svetlost, posetila Rio i aktivni vulkan, na kratko postala i padobranac.
Činilo se da će "preškrabati" i usavršavanje u Australiji pošto je konkurisala za stipendiju u Tasmaniji, ali ovoga puta nije bila srećne ruke. Dva puta je odbijena za vizu.
Umesto toga, za koji mesec, eto je u Tanzaniji!
Imala je veliku želju da volontira u Africi i pronašla je način za to ("Workaway"), a ističe da ju je boravak u afričkim plemenima i rad sa tamošnjom decom znatno oblikovao.
"Najteža stvar bila je suočavanje sa Afrikom, tamo sam najviše porasla, nekako u širinu. Tu shvatimo koliko imamo, koliko je nama u stvari dobro i kako na šest sati daleko avionom - postoji potpuno drugačiji život i ljudi koji kao da pripadaju drugom vremenu. Vidite kolika je nemaština, ali i shvatite da je sreća i u nematerijalnim stvarima", rekla je Maja koja kaže da na neke od fotografija koje je predstavila u "Svilari" gotovo da može da zaplače jer u njoj bude jake emocije.
"Živeli smo u lokalnoj porodici i shvatili smo da možemo da i mimo volontiranja organizujemo radionice i prikupimo naša sredstva za odlazak u domove. Kupili smo pirinač, ulje, pasulj, odeću i mnoge druge stvari... Shvatili smo da je to samo jedno malo mesto u jednom malom gradu i da ne pravite veliku razliku, iako imate dobru volju. Opet, bez primera nema ništa".
Jedno od zanimljivijih iskustava bilo je venčanje dvoje volontera u plemenu Masai gde su mladenci brijali glave u neobičnom obredu, žigosali se, dok je izazov bilo i spavanje u savani, nije bilo vode, telefona, novina, struje i svega onoga na šta su navikli.
Posetila je safari u Africi, provela je deset dana u budističkom hramu gde nije bilo dozvoljeno pričanje, a onda shvatila i da Instagram pruža mnogo mogućnosti.
Saznala je da travel blogeri putuju za džabe, posrećilo se i njoj, ali...
"Nekad se iza fotografija kriju potpuno druge priče. Iskreno, mislim da Instagram malo predstavlja i iskrivljenu sliku. Doneo mi je mnogo poznanstava i lepih stvari, ali to nije stvarni svet i vi tamo vidite samo ono što je lepo".
"KAKO SI TI IZ SRBIJE, A TAKO DOBRO PRIČAŠ ENGLESKI?"
Koliko je njoj bilo čudno kada je videla da ljudi u Brazilu i dalje konjima idu na posao ili kada je u Keniji shvatila da đaci nemaju papir na kojem će pisati, toliko se i sama nosila s predrasudama samo zbog toga što je iz Srbje.
"Uvek sam nailazila na predrasude, recimo u hostelima. Kada ljudi kažu da su iz Brazila svi se oduševe, dok kada ja spomenem iz Srbije - odmah su svi rezervisani. Tako da tek kada počnemo da pričamo mogu da steknu pravi utisak o meni. Često me pitaju kako to da dobro pričam engleski, a dolazim iz Srbije, ili kako sam uspešna u poslu kojim se bavim... Stvarno postoji mnogo negativnih predrasuda i trudimo se da ih promenimo i budemo mali ambasadori svoje zemlje", dodaje Maja.
Gde god da je odlazila do sada uvek se vraćala Srbiji. I opet će.
"Uvek je važilo kod mene 'svuda pođi, kući dođi'. Srbija je uvek bila baza u koju znam da ću se vraćati, ali sada sam u procesu konkurisanja doktorskih studija van zemlje, pošto ono što mene zanima ne postoji u našoj državi. I dalje ne znam gde, ali mislim da ću se zadržati u Evropi".
Pre toga joj je cilj da u ovoj godini poseti i 60. zemlju na listi i nada se da će to biti njena dugogodišnja želja Nepal. Planira da se popne na Mont Everest.
"Himalaji su velika želja. Ne zbog destinacije, nego jer je to avanturistički put na kojem dosta toga spoznaš o sebi, dok je opet s druge strane prelepo mesto", rekla nam je Maja.
Ispričala nam je da ne može da se seti najčudnijeg izgovora njenog imena s kojim se susrela, ali da su joj mnogi govorili da je "Maja" baš njihovog porekla. Od svojatanja u Indoneziji do onih u arapskim zemljama, ali mi smo ti koji ponosno možemo da kažemo da je iz Srbije!