Ako dete vidi da mama ili tata plaču...

Dogodilo vam se da se rastužite, rasplačete a vaše dete je to videlo, i sada niste sigurni da li je to u redu? Stručnjaci se slažu - jeste, na taj način učite dete da bude emotivno inteligentno i ojačavate svoj odnos sa njim.

"Ako dete vidi da mama ili tata puste suzu zato što su tužni, to je sasvim u redu jer dete tako uči da emocije ne bi trebalo skrivati. Normalizovanje osećanja je sastavni deo odgajanja emotivno inteligentne dece," smatra psihoterapeutkinja Tami Luis Vilborn.

Ako vas dete vidi da plačete zbog neke situacije koje je i njega ili nju rastužila, tako će znati da nije usamljeno, odnosno da ima sa kime da podeli svoje emocije i misli.

"Deca od nekoliko godina imaju veoma ograničeno životno iskustvo, i dragocen je svaki trenutak koji mogu da nauče kroz tuđa iskustva. Kada osete neku jaku emociju, zapitaće se - da li je ovo normalno? Zašto se osećam ovako tužno? Zašto mi odjednom cure suze? I probaće da to 'objasne' sebi, a biće im mnogo lakše ako su već videli da neka situacija pogađa odrasle osobe koje vole," dodala je ona.

Često roditelji žele da njihova deca misle da su svemogući, jači od svega, neuništivi. Ali to zaista nije tako, i momenti poput onih kada pustite da vam padne gard pred decom i pokažete emocije uče ih važnoj lekciji, da ste i vi ljudsko biće na koje utiču tužne stvari.

"Kada su deca veoma tužna, nekada ih to uplaši i zbuni. Važno je objasniti im da je normalno to što osećaju, i da će proći, da će ponovo sve biti u redu," navodi dečji psiholog Džilijan Roberts.

"Razgovarajte sa svojim detetom, ispričajte im situacije u kojima ste vi bili tužni, kako ste se sa time izborili i kako vam je posle toga bilo lakše. Na taj način učite ih važnoj životnoj veštini, dajete im 'dozvolu' da pokažu osećanja i ojačavate vašu vezu," navodi ona.

Uzrast vašeg deteta takođe određuje koliko ćete mu informacija dati.

"Sve mora biti prilagođeno uzrastu. Ponekad, kontekst roditeljskih osećanja neće biti jasan detetu koje je malo, ili će detalji biti zbunjujući. Potrudite se da pojednostavite, ili date neki primer bliži detetu, kako bi mu bilo što jasnije," navodi ona.

Obe terapeutkinje podvlače da je veoma važno da dete ostane bez nedoumica, odnosno "rupa" koje će početi samo da popunjava i možda na tom putu pomisliti da je ono krivo.

"Kada deca nemaju dovoljno informacija, na svoj mali način će pokušati da ih nadomeste. Objasnite im dovoljno kako bi znali da nisu oni krivi, i da će sve biti u redu."

Šta vi mislite o ovoj temi? Čekamo vaše mišljenje u komentarima!