Ljudi su danas u proseku za 10 odsto teži nego pre nekoliko decenija. Evo naučnog objašnjenja zašto se to desilo, iako se o ishrani i vežbanju vodi više računa nego ikada.
Stanete na vagu, i i dalje vam se ne dopada to što vidite, iako se hranite i vežbate, baš kao vaša koleginica koja je "dete '80"? Možda je neprijatno, ali nije iznenađujuće, pošto je obimnom naučnom studijom još 2015. dokazano da su ljudi danas za 10 odsto teži od proseka za starosnu grupu kojoj pripadaju u odnosu na vršnjake iz '80. godina prošlog veka.
Kako je to moguće, ako uzmete u obzir da se danas gotovo religiozno vodi računa o izbalasiranoj ishrani, vežbanju i uopšte zdravim stilovima života? Naučnici su zaključili da je '80. ljudima bilo lakše da budu vitki zbog nekoliko "skrivenih" faktora koji utiču na telesnu težinu opšte populacije, prenosi Medical Daily.
Hemikalije, lekovi i mikrobiom su vodeći razlozi zbog kojih su ljudi danas deblji nego ranije.
Svuda oko nas su hemikalije, u svemu čime smo okruženi. Pesticidi u voću i povrću, aditivi koji produžavaju rok trajanja hrani, sredstva za čišćenje i plastika na sve strane…. Naučnici misle da je lako moguće da sve to utiče na način na koji telo troši energiju i skladišti masti.
Lekovi kao što su antidepresivi na primer, danas se prepisuju više nego ranije, a to takođe može da dovede do gomilanja viška kilograma, ili tako što je pojačan apetit jedno od propratnih dejstava leka, ili tako što utiču na način na koji telo sagoreva masti.
Treći faktor je mikrobiom.
"Mikrobiom čine virusi, gljivice, bakterije koje žive u našem organizmu ili na koži. Najvažniji je onaj u našim crevima, i kada se govori o ljudskom mikrobiomu, najčešće se govori upravo o bakterijama koje naseljavaju naš sistem organa za varenje", objašnjava dr Ruti Matur, endokrinolog iz Bolnice Sidars-Sajnaj.
Mikrobiom u našim crevima utiče na težinu, jer dobre bakterije iz creva, između ostalog, vlakna iz namirnica koje jedemo pretvaraju u energiju i time regulišu apetit.
Ali, "zapadnjački" način ishrane zasniva se na namirnicama koje imaju nizak sadržaj vlakana a visok udeo masti, i onda dobre bakterije ne mogu da rade svoj "posao".
"Unosimo u organizam stvari s kojima naš mikrobiom ne zna šta da radi, i mislim da je i to deo odgovora na pitanje zašto su ljudi danas deblji nego ranije", objašnjava dr Matur.