Na dan kada slavni pisac puni 72 godine, donosimo vam manje poznate činjenice o njegovom životu i delima!
Znate da je napisao više desetina legendarnih romana i priča, najviše iz horor žanra zbog čega je i dobio nadimak "kralj horora". Znate i da prava za snimanje svojih kratkih priča prodaje za jedan dolar, i da ga pojedine adaptacije nisu oduševile, među njima je i "Isijavanje" Stenlija Kjubrika. Znate, verovatno, da živi u Mejnu i zbog toga tamo smešta i radnju najvećeg dela svojih priča, a da li ste znali ove detalje?
- Rođen je 21. septembra 1947. godine, a kada je imao dve godine, njegov otac je rekao da "ide po cigarete" i nikada se više nije vratio. Kingova majka izdržavala je njega i starijeg brata, brinući o bolesnim roditeljima, zbog čega je često pominje kao svoj najveći uzor.
- Mediji u Americi "iščeprkali" su da je King, kada je bio dete, bio svedok jezive nesreće. Voz je udario jednog od njegovih drugova dok su se igrali u blizini šina i ubio ga na mestu. Sam pisac nikada nije javno govorio o tome, ali mnogi pripisuju njegovu naklonost ka pričama strave i užasa baš tom događaju.
U Kingovoj noveli "Telo", kasnije pretočenoj u film "Stand by me", grupa dečaka kreće u avanturu kako bi videla telo dečaka pored šina. - King zna koji je bio tačan trenutak kada je odlučio da postane pisac, i to pisac horora. Još uvek je bio klinac, i preturao je po tavanu sa svojim starijim bratom Dejvidom. Pronašli su knjigu H.P. Lavkrafta koja je pripadala njegovom ocu, zbirku kratkih priča.
"Kada sam pročitao tu knjigu, osetio sam se kao da sam konačno došao kući. Znao sam šta moram da uradim," rekao je King u jednom intervjuu. - Rano se oženio Tabitom King, i odmah su dobili prvo dete. Da bi se izdržavali, Stiven je radio brojne poslove pored posla na fakultetu - bio je domar, radnik na pumpi i u industrijskoj perionici veša.
Jedna od njegovih kratkih priča, "The mangler", bavi se nizom čudnih smrti upravo u perionici u kakvoj je on radio. - Iako često, baaaš često, "napada" organizovanu religiju u svojim knjigama, King sebe smatra religioznim. Odgajen je kao metodista i toga se i dan-danas pridržava.
Ideju Boga i religije, ili napuštanja istih, obradio je u knjigama "Salem's lot", "Desperation", serijalu "Mračna kula" i drugim. - Osamdesetih je postajalo sve jasnije da pisac ima problem sa drogom i alkoholom (kao što ga, često, imaju i njegovi junaci i junakinje). Porodica je na kraju intervenisala tako što su se svi okupili, pozvali ga u dnevnu sobu i pred njega istresli sve štetne supstance koje su našli u njegovoj radnoj sobi.
King je u svojim memoarima rekao da je tada potražio pomoć, i otada nije pipnuo ni drogu, ni alkohol. - Tokom najgoreg perioda zavisnosti, bio je izuzetno produktivan, objavljivao je oko dve knjige godišnje. Među njima su i apsolutni klasici "To", "Groblje kućnih ljubimaca", "Kristin", "Mizeri", "Uporište"...
Jedina knjiga za koju se uopšte ne seća da je napisao, jer je bio toliko pod dejstvom "svega i svačega", je "Kudžo". - Prva knjiga koju je napisao nakon što je postao trezan je "Needful things", o misterioznom čoveku koji u malom gradu otvara prodavnicu "baš onoga što želite". Ali svaki njegov artikl ima cenu, i to veliku.
U analizama njegovih dela često se može pročitati da je to što mislite da želite, a što vam zapravo uzima delić po delić duše, asocijacija na njegove zavisnosti. - Najmanje voli svoju knjigu "The Tommyknockers", u jednom intervjuu ju je nazvao "užasnom".
"Ponekad razmišljam o njoj, to je knjiga od 700 strana koju sam napisao u 'brzini' kokaina, i siguran sam da se negde u njoj krije dobra priča, samo dvostruko kraća," rekao je on. - King se, ne svojom voljom, vratio zloupotrebi supstanci pre 20 godina, kada ga je tokom šetnje udario kombi. Više ozbiljnih povreda i operacija uzelo je danak i ostavilo za sobom velike bolove, zbog kojih je uzimao jake lekove. Prva knjiga nakon tog perioda bila je "Zamka za snove".
"Očigledno, ne volim ni tu knjigu. Posle operacija nisam mogao da sedim za kompjuterom, pa sam je napisao ležeći, rukom, na papiru. Bio sam pod dejstvom jakih lekova i to se u knjizi oseća," rekao je on.
- A kao omiljenu izdvaja "Lisinu priču" iz 2006. godine. U njoj, poznati pisac umire, a njegova supruga ostaje da se izbori i sa njegovim poremećenim fanom, i sa užasno bolnim uspomenama, i sa svojim porodičnim problemima. Knjiga je posvećena njegovoj supruzi Tabiti.
"Roman 'Lisina priča' za mene je bio veoma važan, jer je bio o braku. O temi o kojoj nikada nisam pisao. Hteo sam da opišem dve stvari - dvoje ljudi u braku prave svoj, novi svet, to je prva. A druga je činjenica da čak i u tom intimnom, malom svetu, i dalje postoje tajne," rekao je on. - A kada je upitan šta je strašnije od njegovih romana, imao je odgovor koji će vam biti poznat, ako povremeno čitate njegov Twitter nalog.
"Donald Tramp." - Za "Roling stoun" je svojevremeno rekao da obožava svoj posao - "ja izmišljam gluposti i neko me za to plaća" - ali da ne voli slavu.
"Idealno bi bilo kada bi ljudi kupovali i čitali knjige, ali niko ne bi znao ko sam, dođavola, ja i kako izgledam".
Koja je vama omiljena Kingova knjiga, i zašto? Recite nam u komentarima!