Nova studija pokazala je da je samo 30 odsto ljudi koji imaju korona virus "odgovorno" za širenje virusa.
Istraživanje sprovedeno u Hong Kongu, tokom kojeg su naučnici analizirali stotine kovid-19 slučajeva između januara i aprila ove godine, pokazalo je da su za širenje ovog virusa u najvećem broju slučajeva odgovorni superprenosioci.
Ta pojava označava situaciju kad jedna zaražena osoba inficira veliki broj ljudi na jednom mestu.
"To je ono što smo do sada utvrdili", rekao je koautor studije Ben Kauling za "Biznis insajder".
"Superprenošenje javlja se češće nego što smo očekivali, u meri koju je teško objasniti slučajnošću. Frekvencija superprenošenja premašuje ono što smo mogli da zamislimo."
Tokom istraživanja, Kauling i njegove kolege analizirali su više od 1.000 slučajeva kovida-19 u Hong Kongu.
Gotovo 350 slučajeva moglo je da se poveže sa lokalnim širenjem, dok su ostali bili pacijenti koji su se vraćali iz drugih zemalja.
Naučnici kažu da je superprenošenje primarni način transmisije u gradovima. Utvrdili su da postoji veza između 80% slučajeva infekcije sa događajima na kojima je bio prisutan superprenosilac, pre svega većim okupljanjima na zatvorenom, kao što su venčanja, okupljanja u hramovima ili barovima.
Istraživanje je pokazalo da su društvena okupljaja doprinela većem broju sekundarnih slučajeva infekcije, u poređenju sa izlaganjem virusu u porodici ili na poslu, a analiza je pokazala da 70 odsto pacijenata koji su učestvovali u studiji nije prenelo korona virus nikom drugom.
"Ako bismo mogli da sprečimo pojavu superprenošenja, to bi sačuvalo većinu ljudi", kaže Kauling.
Događaji na kojima je došlo do pojave superprenošenja zabeleženi su i u drugim zemljama. U Južnoj Koreji je u februaru jedna osoba u crkvi zarazila 43 ljudi, u Vašingtonu je jedan pevač zarazio 53 ljudi na okupljanju tokom marša na nekom događaju, a u Njujorku je jedan advokat preneo korona virus na više od 100 osoba u lokalnoj zajednici.
Kauling smatra da bi pojačano praćenje kontakata i testiranje što većeg broja sumnjivih slučajeva moglo da pomogne u otkrivanju izvora najvećeg broja slučajeva. U tom slučaju, "ciljane" izolacije bile bi moguće, dok bi ostatak zajednice mogao da se vrati uobičajenim aktivnostima.