"Fudbal oblikuje gradove, a derbiji ih preokreću. Oni su više od utakmice dve suprotstavljene vizije, iako podjednako validne, iste teritorije."
Tim rečima opisana je živopisna knjiga dvojice španskih autora koji su rešili da zajedno obiđu 10 evropskih gradova i upoznaju ih kroz njihove gradske derbije. Među njima je i Beograd.
Đordi Bresko i Pau Rijera su novinar i fotoreporter koji su rešili da tokom dve godine putešestvima obiđu Evropu od britanskih ostrva do istanbulskog prelaza u Aziju, od kranjeg severa Nemačke do uzavrelog Kipra, i da upoznaju čitav kontinent iz ugla fudbala.
Tako su nastale "Rivalidades crónicas" - Hronike fudbala.
Sve to i još mnogo više, Đordi i Pau su predočili u knjigu koja je u Španiji naišla na veliki odjek. Posebno mesto u knjizi sačuvano je i za Beograd i njegov "večiti" derbi. Zbog čega?
Šta je to dvojac iz srca Katalonije mogao da otkrije u srpskoj prestonici, na derbiju koji je, očito, sačuvao svoju važnost? I kako Španci gledaju na istoriju koju derbi Crvene zvezde i Partizana ima, dan nakon godišnjice prvog "večitog" derbija, šta je njegova važnost i, uostalom - kakva je priča Beograda ispričana iz ugla "bubamare"?
"BEOGRAD JE BIO JEDAN OD NAJBOLJIH IZBORA"
Bresko, 29-godišnjak iz Barselone, za MONDO otkriva svoju priču o nastanku knjige "Hronike fudbala", koja čitaoce vodi na proputovanje Starim kontinentom od Šefilda, gde je moderni fudbal i nastao, preko Belfasta, Đenove i Hamburga, do Istanbula, Praga i Beograda.
"Ideja za knjigu je nastala kada sam se vraćao sa puta iz Hong Konga, kada sam za jedan magazin opisivao taj grad kroz kulturu, hranu, filmove, geografiju, istoriju... Bavili smo se brojnim sferama, ali ne i fudbalom. U Hong Kongu to možda ima smisla, ali mislio sam da bismo mogli da napravimo pristup drugim gradovima gde bi fudbal bio u centru pažnje. Kada objašnjavate neki grad, možete da imate utisak da objašnjavate jedan njegov deo i da ne dajete celokupnu sliku. Ali ako imate gradski derbi kao glavnu temu vašeg pristupa, onda imate bar dve različite slike koje su uglavnom suprotstavljene. A šta je bolje od fudbala?", pita se Bresko na početku razgovora za MONDO.
Imajući u vidu fudbalsku istoriju širom Evrope, pred Đordijem i Pauom je bio nezgodan zadatak - odabrati samo 10 gradova u kojima će otkrivati zanimljive priče.
"O ovoj knjizi možete da razmišljate da bi mogla da ima drugi, treći i četvrti deo samo u Evropi, pa onda da idete u druge krajeve sveta i tako u nedogled. Ali hteli smo da imamo dobru reprezentaciju cele Evrope po pitanju geografije - da idemo na istok i zapad, sever i jug. Hteli smo i da predstavimo sve razloge zbog čega postoje rivalstva u fudbalu. Tu imamo religiju, geografiju unutar grada, politiku, društvene klase i imamo fudbal, kao još jedan razlog. Naravno, takvim razmišljanjem, mogli smo da izaberemo Mančester umesto Šefilda ili Rim umesto Đenove. Ali postoje neki "blokbaster" derbiji koji su ispričani dovoljno puta. Hteo sam da knjiga bude i o putovanjima, da gradovi koje opisujemo budu dovoljne veličine da možemo da ih skoro cele obiđemo za četiri-pet dana. Osim Istanbula, koji je kao drugi svet, svi ostali su takve veličine. Da sam hteo da sve to uradim sa Londonom, Rimom ili Moskvom, bilo bi previše ludo", objašnjava Đordi.
I dok fudbalski navijači u Srbiji često sa omalovažavanjem govore o domaćem fudbalu ili čak "večitom" derbiju, Bresko u njemu vidi veliku vrednost. Kaže da je Beograd imao jedno od tri glavna mesta u knjizi i pre nego što je zajedno sa Rijerom započeo da putuje Evropom.
"Beograd, uz Glazgov i Istanbul, je bio među glavnim temama o tome šta bi ova knjiga trebalo da bude. Postoje velika rivalstva iz ne tako dobrih liga ili ne tako poznatih u Evropi, ali u kojima postoje klubovi koje čitaoci mogu da znaju. "Da, znam za Zvezdu jer su osvojili Kup šampiona 1991." ili "Znam za Seltik i Rendžers". Ljudi ne znaju stvari o tim klubovima na nekom dnevnom nivou, ali hteo sam pokažem da ti klubovi mogu da izazovu interesovanje. Mislim da su ta tri derbija najvažniji po pitanju intenziteta i kako ti derbiji transformišu čitav grad kada se meč igra. Što je i cilj knjige - da pokažemo kako fudbal menja grad. To se i desilo u Beogradu, iako su stadioni malo dalje od samog centra grada, opet sam mogao da osetim da se nešto dešava na dan utakmice. Imao sam jak osećaj da ta tri grada imaju poseban duh koji se uklapaju u ono što sam hteo da objasnim. I ispostavilo se da je to bio jedan od najboljih izbora."
"BEOGRAD JE DRAGULJ KOJI MNOGI TREBA DA OTKRIJU"
Tandem novinara iz Barselone je u Beogradu bio na 159. "večitom" derbiju, igranom 2. marta 2019. godine, kada je na stadionu "Rajko Mitić" rezultat bio 1:1. Tom prilikom su, između brojnih sagovornika, razgovarali sa Dušanom i Vujadinom Savićem u Zvezdinom kafeu i sa Vladimirom Stojkovićem na terenu stadiona u Humskoj.
Ipak, Bresko objašnjava da je priča o beogradskom "večitom" derbiju bila jedna od najizazovnijih u knjizi.
"Imao sam tešku poziciju kada sam pričao o Beogradu i derbiju. Ako ne znate mnogo stvari o gradu, onda imate mnogo stereotipa o nekom mestu. U Španiji imate stereotipe - Balkan, dakle nasilje, ljudi koji se mrze, sećanja na rat. To su stereotipi. Kada sam otišao u Beograd, hteo sam da se sklonim od tog nasilnog aspekta derbija, navijača i huligana. Ali ispostavilo se da je to bio najžešći derbi od svih 10 i to ubedljivo. Mislim da sam uspeo da objasnim i dosta drugih stvari koje se ne tiču tog dela priče - imao sam priču o istoriji, o društvenim pitanjima. Ali na kraju, ono što sam video u gradu bilo je veliko prisustvo policije i strah koji sam osetio samo na tom derbiju. To ne znači da drugde nisam mogao da ga iskusim, u Glazgovu sam čak bio odgurnut i pokušali su da me udare, što mi se nije desilo u Beogradu. Ali u Beogradu sam imao taj utisak kada je umalo došlo do sukoba navijača izvan stadiona. Bili smo na kružnom toku, sa jedne strane su dolazili Grobari, sa druge Delije, a u sredini smo bili Žandarmerija i samo još Pau i ja, jedini novinari. Tad sam se već molio da se nešto ne dogodi, jer nije bilo prijatno. Ali možda da sam došao na neki drugi derbi, možda se ništa od toga ne bi desilo. To je zapravo i prva rečenica u poglavlju o Beogradu - nisam hteo da objasnim ovaj derbi kroz ugao žestine i silovitosti, ali na kraju nisam mogao da to sklonim iz cele priče."
Breska je posebno fascinirao način na koji se na tribinama prati utakmica tokom svih 90 minuta.
"Ovo je derbi na kojem procentualno na tribinama ima više ultrasa nego na drugim derbijima. Imate skoro pun ili pun stadion i delovalo mi je da je bio visok procenat navijača koji su ultrasi, ili bar ono što ja smatram za ultrase. Bila je to zasigurno najaktivnija publika koju sam video na svim derbijima, po pitanju čitavog stadiona. Ceo stadion je delovao "kao jedan"", objašnjava Bresko.
Kako onda u Barseloni i Španiji gledaju na ove krajeve iz tog navijačkog ugla?
"U Španiji postoji neko poštovanje i divljenje, možda još više u košarci. Kada igraju u Evroligi protiv Zvezde ili Partizana, mediji ovde danima pred utakmicu govore o navijačima i koliko su ludi na tim mečevima. Slično kao Olimpijakos i Panatinaikos. U Španiji postoji to viđenje da smo svi mi Mediteran, ali da nije isti mediteranski duh kao na Balkanu, gde je više sve uzavrelo i strastveno nego kod nas. I taj stereotip sam na stadionu i pronašao, jer je bilo stvarno nešto posebno."
Bresko i Rijera su iz Beograda poneli mnogo utisaka, a Đordijevo gledište o glavnom gradu Srbije daleko je od stereotipnog.
"Beograd je kao grad dragulj koji mnogi treba da otkriju. Mislim da ima vrlo mladalački duh, kao mediteranski duh, iako je 500 kilometara od mora. Ima isti španski stil života izlaženja, odlaska u barove na piće... Bio sam u mnogim evropskim gradovima i glavnim gradovima i možete da posle dva dana osetite da li bi vam bilo dosadno ili biste se zabavljali živeći u tom gradu. I u Beogradu je bila zabava od samog starta, iako nismo bili na Savi u klubovima. Ali ne pričam samo o noćnim klubovima, već i o umetnosti, o vibracijama koje grad ima. Mislim da smo došli u Beograd i malo zbog tih stereotipa koji postoje prema ovom delu Evrope, te takoreći kolonijalističke slike koja postoji o "dobroj Evropi" koju čine Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Španija i Italija, i onda te "druge Evrope" koja je bila blizu Sovjetskog Saveza, kao što je bila Jugoslavija."
"O BEOGRADU I "VEČITOM" DERBIJU JE BILO NAJIZAZOVNIJE PISATI"
Đordi se ponovo vraća na priču o težini pisanja poglavlja o Beogradu, za koje otvoreno ističe da mu je verovatno i omiljeno u celoj knjizi. Kompikovano pisanje o "večitom" derbiju video je i zbog nedavnih istorijskih događaja.
"Bilo je zanimljivo jer ima mnogo istorije, ali je u našoj priči bilo fokusirano na kratak period od kraja Drugog svetskog rata. Išli smo na derbije u Evropi koji su stari po 150 godina, kao u Šefildu ili Rendžers i Seltik u Glazgovu. Ali hteo sam da budem vrlo precizan šta pišem i da pazim na svaku reč u ovom poglavlju. Naravno, ne možete da pobegnete od rata u Jugoslaviji, oba kluba imaju simbole stare Jugoslavije i oba su osnovana iste godine. Ali moje mišljenje je da u Španiji kada pristupate balkanskim konfliktima, uopšteno, imate tu sliku "previše nacionalnosti, previše teško područje". Lako je da imate tu sliku "Srbi loši momci" ili "jadni Hrvati" ili "jadni Bošnjaci". Naravno da to nikada nije tako jednostavno i hteo sam da imam jako detaljan pristup tome. Hteo sam da pristupim toj temi i jer su neki važni ljudi među navijačkim grupama dva kluba učestvovali u tom konfliktu na ovaj ili onaj način. Bilo je vrlo nezgodno poglavlje, jer ako napravite neku grešku o konfliktu od pre dva veka, to nije isto kao kada napravite grešku o nekom svežem konfliktu, ovo je ozbiljnije. Bilo je najizazovnije poglavlje i hteo sam da napravim dobar novinarski posao. U Beogradu morate da vodite računa o mnogim stvarima i najopasniji problem je da upadnete u stereotipe. To je najgora novinarska greška."
Posle svega što je video u Beogradu i nakon što je do tančina upoznao "večiti" derbi iz prve ruke, da li onda Bresko ima draži tim između Crvene zvezde i Partizana?
"U Beogradu smo videli najžešće derbije": Španac koji je Zvezdu i Partizan opisao u knjizi ruši stereotipe o Srbiji
"Nemam omiljeni tim u vašem derbiju. Ne zato što sam fin, jer ako me pitate o Šefildu, reći ću vam da mi je draži Venzdej zbog njihovih boja. Možda će ovo što ću reći zvučati čudno navijačima u Srbiji, ali ne vidim mnogo razlika između dva kluba. Neko će možda zbog toga da "poludi", ako nekome od "Delija" kažete da nije toliko različit od druge strane, ili ako to kažete "Grobarima". Ali gledao sam derbije gde postoje velike razlike - gde su u pitanju katolici protiv protestanata, bogati protiv siromašnih, ljudi sa juga protiv ljudi sa severa, ili gde su na jednoj strani levičari, a na drugoj desničari. U nekim derbijima je lako da identifikujete navijačke strane. U Beogradu to nije tako lako. I to čini težim da odaberem jednu stranu."
Knjiga "Rivalidades crónicas" je do sada objavljena samo na španskom jeziku i dostigla je vrlo dobar uspeh u knjižarama uprkos tome što je bila objavljena samo sedam dana pre snažnog udara pandemije korona virusa u proleće 2020. godine. Španija je bila zatvorena, ali knjiga je i dalje našla put do čitalaca. Hoće li se ikada čitati u Srbiji, na srpskom jeziku?
"To nije na meni da kažem, ali mogu da kažem da je knjiga napisana iz mog ugla gledanja na stvari, kao neko ko je iz Barselone i to ne mogu da promenim. Ali pisana je i iz ugla da bi neko iz Barselone, Beograda ili Istanbula uživao u knjizi na isti način. Za čitaoce bi tu verovatno postojao i taj dodatni "plus" da bi saznali kako neko iz Barselone gleda na njihov derbi, bilo da su iz Beograda, Šefilda ili Praga. Ideja je da knjiga bude iz evropske tačke gledišta", zaključuje Đordi Bresko u razgovoru za MONDO.