Nekadašnji golgeter Crvene zvezde priseća se beogradskih dana i govori o aktuelnom trenutku srpskog i bosanskog fudbala.
Ljubimac "severa" osamdesetih godina prošlog veka Husref Musemić jedan je od ne tako brojnih igrača kojima su navijači Zvezde posvetili pesmu - orilo se tada sa tribina „Zapevala Marakana za Husrefa muslimana“!
Posle raspada "velike" Jugoslavije, sa osmehom se seća Beograda, koji ga je, kako je rekao, prigrlio kao svog.
„Kad sam prešao u Zvezdu iz Sarajeva, dočekan sam otvorenog srca i nikad nisam imao problema, posebno ne na nacionalnoj osnovi. Navijači su svugde u svetu isti, budi normalan i pošten i daj sve od sebe na terenu, i sigurno će te voleti. Što je najvažnije, i danas sam u odličnim odnosima sa bivšim saigračima. Redovno se čujem sa Dikom Stojanovićem, Boškom Đurovskim, Slobodanom Marovićem... U našem slučaju nije bilo nacionalizma“, počeo je Musemić priču za MONDO.
Prethodne tri ipo godine radio je kao trener u Sarajevu, ali po isteku ugovora na kraju prošle sezone, odlučio je da kaže zbogom omiljenom klubu. Barem za sada.
„Raditi u našim uslovima skoro četiri sezone u jednom klubu je kao da ste, u evropskim okvirima, na klupi proveli 40 godina. Ma, osećao sam se kao Aleks Ferguson“, kroz smeh je dodao Musemić.
Po logici stvari, Sarajevo bi trebalo da bude uvek u vrhu tabele Premijer lige BiH, ali prošle sezone je ostao bez plasmana u Evropu.
„Kod nas nema nikakve veze da li ste osvojili duplu krunu ili niste izborili plasman u evro-takmičenje. Kad smo pre dve godine uzeli i prvenstvo i Kup, tek tada je došlo do kolapsa. Sve se raspalo. I stručni štab i igrački kadar i rukovodstvo. Tako je to kad se radi stihijski. Naš fudbal je poput bolesnika priključenog na aparate“.
Zbog iskustava iz Premijer lige BiH, ali i stalnih skandala vezanih za reprezentaciju, Musemić smatra da bosanski fudbal nema blistavu budućnost.
„Barem ne u skorije vreme. Prvo mora da se promeni sistem vrednosti. Mene smatraju velikim protivnikom čelnika Fudbalskog saveza BiH, ali ja nemam ništa lično protiv njih, već smatram da bi posle svih ovih godina, čak i da su svoj posao obavljali besprekorno, a daleko je od toga, morali da podnesu ostavke i pruže priliku nekim mlađim ljudima“.
Dodao je da je zbog te činjenice javno podržao bivšeg selektora Meha Kodra, kao i 90 odsto javnosti, koja takođe traži smenu najviših funkcionera „fudbalske vlade“ BiH.
„I sve je to džaba. Oni su zamazali oči dovođenjem novog selektora Ćira Blaževića, koji je neosporno veliki autoritet, iza njega stoje odlični rezultati, ali teško da će stvari da krenu nabolje“.
Prema Musemićevom mišljenju, jedini iz bivše Jugoslavije koji su u fudbalskom smislu odskočili su Hrvati, barem kad je u pitanju nacionalna selekcija.
„Šta je razlog uspeha Hrvatske? Po meni, Hrvati imaju specifičan patriotizam, koji je gotovo fanatičan, a to nedostaje i BiH, ali i selekciji Srbije. Kad je selektor ’orlova’ bio Havijer Klemente, stekao sam utisak da je većina fudbalera jedva čekala da se prvim avionom vrati u svoje klubove. Neću nikog da imenujem, ali dosta zvezda je samo otaljavalo te kvalifikacije. Dakle, manjak patriotizma je bio razlog što Srbije nije bilo na EURO 2008“.
Musemić smatra da je Miroslav Đukić malo povezao redove, jer je mlad stručnjak iza koga stoje odlični rezultati. Osim toga, još je željan afirmacije.
„Gledao sam EP za mlade kada je Srbija izgubila u finalu od Holandije. Odlična ekipa, koja sada predstavlja okosnicu 'A' reprezentacije. Iako je u teškoj grupi na Olimpijskim igrama, te u kvalifikacijama za SP 2010, Srbija uz malo sreće može da izbori drugi krug OI i plasman na Mundijal u Južnoj Africi. Rumuni su dostigli vrhunac u Austriji i Švajcarskoj i s njima ne bi trebalo da bude problema. Francuzi će biti renovirani u kvalifikacijama i njih se morate čuvati“.
Kompletno fudbalsko Sarajevo, posebno saigrači i prijatelji Dragana Džajića, bili su šokirani načinom na koji je najbolji jugoslovenski fudbaler odveden u lisicama u zatvor, i to sve prikazano na televiziji.
„Moj brat (Vahidin), bio je toliko tužan, kao da su njega hapsili. Džaja to sigurno nije zaslužio. Neću da ulazim u to, da li je kriv ili nije, ali takvo hapšenje svakako da nije primereno. Grozno. Mislim da se tim činom država Srbija osramotila mnogo više od samih Džajića i Cvetkovića, koji je takođe legenda. Drago mi je što su pušteni iz pritvora.“
Posle Zvezde, Musemić se otisnuo na Ostrvo, u škotski Edinburg, gde je branio boje Hartsa.
„I tamo je bilo sjajno, lep je osjećaj igrati u gradskom derbiju protiv Hibernijana. Nešto slično kao večiti derbiji Partizana i Zvezde, ili Sarajeva i Želje. Navijači bukvalno blokiraju grad i spremni su da vam oproste sve, samo da pobedite gradske rivale. Za razliku od beogradskog i sarajevskog derbija, njihovo rivalstvo temelji se na religiji. Za Harts navijaju protestanti, a za Hibse katolici. Na moju sreću jedan takav derbi u Edinburgu sam odlučio i verujte i sad kad bih otišao u Harts, čekala bi me otvorena vrata“.
Musemić sada pohađa dodatne seminare za profesionalnu trenersku licencu FIFA i posle toga, ima nameru da se okuša i u inostranstvu, ali gde i kako nije želeo da precizira.
„Sad ću malo da se odmaram od fudbala, pa onda opet na neku užarenu klupu“, zaključio je Husref Musemić.
(Nebojša Šatara, www.mtsmondo.com)