Čuveni napadač, sada trener, ne vidi vođenje ekipe u engleskoj "Ligi dva" kao posao ispod časti. Naprotiv, smatra se početnikom i ljut je kada ga i dalje predstavljaju njegovim golovima.
Legendarni centarfor Džimi Flojd Haselbajnk (42) nije mogao da sanja haotičniji početak menadžerske karijere u Engleskoj, gde je u novembru preuzeo Barton, četvrtoligaša.
Posle prošle sezone provedene na klupi Antverpena, vratio se u zemlju u kojoj se proslavio u dresu Lidsa (1997-1999) i Čelsija (2000-2004). Ekipu je preuzeo 13. novembra i već na prvom treningu gledao kako štoper lomi nogu prvom golmanu.
"Potpuna ludost. Sudar. Centralni bek je trčao ka golmanu, lopta je bila između njih, ušli su u duel svom snagom i obojica su mislili da će prvi doći do nje. Odmah smo znali (da je golmanu slomljena noga", rekao je nekadašnji reprezentativac Holandije listu "Gardijan".
Četiri dana nakon toga, na gostovanju Vikombu, ekipa je morala da se priprema za meč bez Haselbajnka, jer ga je zadržala gužva u saobraćaju. I to nije bilo sve tog dana, već su njegovi igrači morali i da pozajme opremu od rivala za utakmicu.
"Sve je pošlo po zlu", rekao je i objasnio da je još na kružnom toku na putu ka stadionu znao da neće imati dobar dan... Kada je došao na stadion, ekonom mu je rekao da tim ne može da nosi predviđene štucne, jer se poklapaju sa opremom domaćina.
"U sebi sam pomislio - dobrodošao"
U dresu Čelsija, Džimi Flojd je za četiri sezone postigao 87 golova na 177 utakmica, pa prešao u Midlsbro (2004-2006), pa u Čarlton (2006-2007) i, na kraju karijere, u Kardif (2007-08).
Nije direktno iz Lidsa otišao u Čelsi, već je sezonu 1999/2000 igrao za Atletiko Madrid.
Potom je izveo ekipu na svoj debi u prilično živopisnoj opremi - žuti dresovi, crni šortsevi i nebo-plave štucne. Tako obučeni, igrači su ga ipak obradovali i pobedili 3:1.
Dok se o tim detaljima može pričati uz osmeh, ono što ga je dočekalo na prvoj utakmici pred domaćom publikom je jako tužno. Lidija Benet, devojka od 17 godina, koja je igrala za ženski tim Bartona, onesvestila se 4. novembra i preminula kod kuće.
Na dočeku Džimija Flojda, aplauzi su brzo utihnuli zbog minuta ćutanja.
"Veoma, veoma tužno. Otac sam devojke od 18 godna... Išli smo na sahranu, ja i moj pomoćnik i vlasnik kluba, kao i nekoliko igrača. Nije bilo potrebe da idem, ali sam otišao kao predstavnik kluba. Menadžer sam tima i trebalo je da budem tamo. Nisam je poznavao, ali kao klub morate da pokažete saučešće. Bilo je zaista teško. Crkva je bila puna, unutra mnogo mladih ljudi... To nije izgledalo logično".
Emocije koje Haselbajnk unosi u posao su očigledne i jasno uočljive. Ono što nije jasno je njegova odluka da preuzme tako loše rangiranu ekipu posle svega što je uradio, posle novca koji je zaradio, reputacije koje je stekao tresući mreže u najjačim ligama...
"Da li zaista moram da radim ovaj posao? Da, moram, zato što hoću. Zato moram. Kao igrač, morao sam da dođem iz daleka... Ovo vidim kao dobru priliku. Možete da odete u Ligu jedan (treći rang) ili u Čempionšip (drugi rang), ali tamo nemaju ovako dobre poslove kao što je moj. Oni možda imaju više novca da troše na igrače, možda rade sa tehnički obučenijim fudbalerima i to je sve".
Koliko je privržen poslu dobro opisuje i scena koju je posebno neprijatno doživeo. I koja bi kod malo bivših fudbalera izazvala neprijatnost.
"Ne govorim o svojoj karijeri. Nikada. Pre nekoliko dana smo išli na utakmicu u Vikombu i na Skaj sportsu su se vrteli moji golovi kao ilustracija za menadžera Bartona. Bilo me je sramota. Znam da sam to ja, ali... To je prošlost. Ne moramo da razgovaramo o mojoj igračkoj karijeri. Moram da steknem ime kao menadžer, kao trener"
"Šta znači ocena da sam previše dobar za ovaj rang? Da sam Žoze Murinjo i da sam došao u Barton, onda bi mogli da tako nešto kažete. Znam svoju ulogu. Znam ko sam i znam šta sam uradio, ali kao menadžer sebe smatram početnikom"
Činjenicu da je jedan od samo tri tamnoputa menadžera u 92 profesionalna engleska kluba ne doživljava posebno. Ne misli da je odabran zbog boje kože.
"Prijavio sam se za ovaj posao jer smatram da sam prava osoba. Ne zato što sam crn. Znam da me je vlasnik postavio na klupu jer misli da sam pravi čovek za to mesto. To je sve. Možemo da razgovaramo o tome kako je biti crn - ponosan sam što sam crn. Ne planiram da to krijem i neću to da radim. Ali, čim se ujutru probudim sigurno ne pomislim: 'O, ja sam crn, moram da uradim ovo ili ono", podvlači Džimi Flojd.
Pred njim je mnogo posla i ove sezone neće ni imati vremena da se previše osvrće. Njegov Barton bije bitku za plasman u viši rang i trenutno je četvrti na tabeli, sa samo tri boda manje od lidera - Vikomba.