Gost redakcije MONDA bio je fudbaler Partizana Miroslava Vulićević.
Zimska pauza je i fudbaleri u Srbiji odmaraju. Tako će još desetak dana, a onda će ponovo da "zasuku rukava" i prihvate se lopte. Pre nego što opet krajem februara ukrste koplja na bojnom polju, očekuju ih pripreme i na stotine uglavnom nezanimljivih treninga.
Ima i onih kojima je "zimski raspust" radan. Veoma!
Jedan od njih je fudbaler Partizana Miroslav Vulićević. Za razliku od kolega koje su spas od polarnih hladnoća u Srbiji potražile u toplijim krajevima, desni bek "parnog valjka" vreme provodi u Košutnjaku trenirajući i jačajući desno koleno.
Svestan je Vule da samo upornošću može da sruši prognoze lekara i vrati se na teren pre očekivanog roka. Veruje da će se treneru Marku Nikolić staviti na raspolaganje u aprilu, baš uoči "večitog" derbija, na kojem je krajem oktobra pokidao ukršteni ligament kolena.
Priču sa Vulićevićem počinjemo upravo pitanjem o zdravlju.
"Sada je mnogo bolje. Treniram dva puta dnevno, trčim, radim polako i sa loptom, jačam mišić, ligament… Sve je dosta taze, nisu ni dva meseca prošla od operacije u Nemačkoj. Bitno je da ide po planu, kako treba. Idem etapu po etapu... Nadam se povratku na teren u aprilu. Kada sam se povredio svi su mi rekli da je gotovo sezona. Da šest meseci neću moći da treniram, pa tek onda lagano sa loptom. Osećam da mogu da se vratim pre tog perioda i želja mi je da ponovo budem na terenu za derbi. Da se šefu stavim na raspolaganje".
Zanimljivo da mnogi misle da je Miroslav Vulićević iz Ivanjice. Iako varošicu iz Moravičkog okruga doživljava kao svoj grad, u kojem je upoznao i sadašnju suprugu, rođen je na Kosovu i Metahiji u Leposaviću 29. maja 1985. godine. Za Javor je igrao pet godina...
Povredio si se na poslednjem derbiju. Pukao ti je ukršteni ligament, jedna od dve najteže sportske povrede, a ti si i posle toga na terenu proveo skoro sat vremena. Kako?
"Ima sličnih slučajeva, ali retko... Najčešće je da posle pucanja ligamenta igrač odigra pet do deset minuta i da onda bude zamenjen. Meni je pukao u 40. minutu i u prvom trenutku nisam imao simptome. Istina je da sam osetio jak bol kao nikad to tada, čak sam na poluvremenu rekao Petru Grbiću da neću moći da nastavim. Pomislio sam da je neka ozbiljnija povreda, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da sam pokidao prednji ukršteni ligament".
I?
"Kada sam se vratio na teren bol je bio i dalje prisutan, ali kako je utakmica odmicala sve manje sam razmišljao o kolenu. Bodrio sam sebe da moram da izdržim, još pet, deset minuta. Stegao sam zube i igrao. Posle utakmice svim smo bili u euforiji, slavili smo pobedu. Rekoh, hajde u ponedeljak da odradim pregled i kada su mi rekli o čemu je reč nisam verovao. Rutinski pregled se pretvorio u nevericu. Nisam mogao da se pomirim s tim, išao sam kod tri doktora da bih se uverio da je zaista reč o ligamentu", objašnjava Vulićević.
PRVA GODINA U PARTIZANU JE PROŠLA...
Stigao si u Humsku prošle zime i posle provedenih godinu dana kako bi ocenio taj period?
"Da nije bilo povrede bila bi dosta dobra godina. Što se rezultata tiče ocenio bih je kao delimično uspešnu. Nismo odbranili titulu i zbog toga ostaje veliki žal, ali smo jesenji deo sezone 2014/2015, uprkos svim nevoljama koje su nas pratile, odigrali dosta dobro. Imamo šest bodova prednosti u Superligi u odnosu na drugoplasiranu Crvenu zvezdu, igrali smo Ligu Evrope i u polufinalu smo Kupa Srbije. Da nam je neko ponudio ovakve rezultate letos na pripremama, mislim da bismo bez razmišljanja prihvatili".
Da li je, s obzirom na sve okolnosti, mogao da se napravi bolji rezultat u Evropi?
"Žal je što nismo ušli u Ligu šampiona, ali je taj Ludogorec pokazao ko je i šta je. Osvojio je četiri boda u jakoj grupi elitnog takmičenja. U Ligi Evrope smo imali nekoliko dosta dobrih utakmica i smatram da smo mogli da osvojimo koji bod više. Zaslužili smo sigurno, a pre svega tu mislim na obe utakmice protiv Totenhema".
U klubu najviše vremena provodiš sa Petrom Škuletićem. Malo je falilo da vam se putevi razdvoje ove zime…
"Kako sada stvari stoje ostaće još u klubu. Redovno se čujemo, ali ga ne uznemiravam pričama oko transfera. Družićemo se sigurno još šest meseci. Poznajemo se dugo i odlični smo prijatelji. Nisam kompetentan da kažem da li je dobro ili loše za njega što nije otišao u Lil, ali siguran sam da će mu posle još jedne polusezone u Partizanu cena skočiti. Samo se čekao trenutak kada će da eksplodira i uradi ovo što je napravio u prethodnom periodu. Nema razloga da takav ne bude na proleće, ako ne i bolji".
Da li je šest bodova prednost na zimskoj pauzi dovoljno za proslavu titule u maju?
"Nikako ne smemo da se uobrazimo i opustimo. Mislim da nećemo jer smo dosta iskusni. Prošle godine smo imali bod prednosti, ali to nije isto kao kada imate šest. Najbitnije je da se pripreme odrade lepo i da se pobedama u prvih nekoliko kola otvori prolećni deo. Kako vreme bude odmicalo Partizan će igrati još bolje. Nadam se da nećemo imati više problema sa povredama, a i nema više utakmica u Ligi Evrope, pa ćemo moći da se fokusiramo na domaći šampionat. Ako od starta prolećnog dela krenemo jako i protivniku će polako da pada motiv i volja..."
Svi kažu da nije lako igrati u Partizanu. Poslednjih šest meseci kriza u rukovodećim strukturama kluba i besparica mogli su da budu pogubni za "prvi tim", ali nisu. Kako ste uspeli da pregurate taj period i da ostvarite dobre rezultate.
"Atmosfera je sve izgurala. Imali smo dosta međusobnih sastanaka i pričali o aktuelnim pitanjima i sledećim potezima. Kad god bi se okupili Partizan smo stavljali ispred svih nas. Dogovor je uvek bio da na terenu pružimo maksimum kako uprava i navijači ne bi moglo ništa da nam se zamere, a da posle toga na druge načine tražimo naša prava. Teško je bilo, klub nam je dugovao, ali kada izađete na teren navijač koji je pošteno platio kartu traži od vas da date sve od sebe i pobedu.
Niko se nije izdvajao da je odbijao da igra i trenira?
"Nije. Mi smo na svakom sastanku nudili mogućnost saigračima da se povuku. Imali smo razumevanja, jer je to bio vrlo težak period. Ali, niko se nije izdvajao. Bili smo vrlo složni kod donošenja važnih odluka".
NAVIJAČA NE SMEŠ DA RAZOČARAŠ - ISPOŠTUJ SVAKOG KO JE PLATIO DA TE GLEDA
Hvale te navijači, saigrači, treneri… Smatraju te jednim od najboljih fudbalera u Srbiji.
"Izuzetno mi prijaju pohvale, pogotovo sada kada se borim sa povredom. Izuzetna je čast kada vas zaustavi navijač Partizana i kaže vam da mnogo nedostajete na terenu, raspituje se za vaše zdravlje i kada o tome kada ćete da se vratite na teren".
Kako se zaslužuje takvo poštovanje navijača?
"Kroz celu karijeru se trudim da na terenu dam sve što je u tom trenutku do mene. Mislim da je to normalno za svakog profesionalca. Nekada imaš dana kada ti malo toga polazi za rukom, kada ne možeš da namestiš nogu za centaršut, osećaš da ne igraš onako kako umeš... Sve su to normalne pojave kod nas fudbalera, ali nikada ne smeš da dozvoliš da publika primeti da ne igraš sa najvećom mogućom željom. Moraš da se boriš za svaku loptu. Ne biram utakmice, ne delim ih na male i velike. Moje je da tog dana dam sve od sebe i da se sa poštovanjem ophodim prema dresu koji nosim. Sve to navijači registruju i pamte. Ne zaboravljaju!"
Retkost je videti te iznerviranog na terenu ili u žustroj raspravi sa kolegama iz tvog ili protivničkog tima. Prilično si miran i tih. Da li je zaista tako?
"Više volim da dam savet, nego da stvaram nervozu nekom nepromišljenom rečenicom ili gestom. To može da izazove kontraefekat. Šta smo onda uradili? Šta bismo uradili kada bi nas desetorica počelo da kritikuje onoga ko pogreši? Ništa, verovatno bi ga sputali još više i trener bi morao odmah da ga menja. Mnogo je bolje da ga bodriš, kažeš mu da nije ništa izgubljeno, da će se opet naći u prilici. Dogodi se i meni da se iznerviram, kada ne dobijem pravovremeni pas ili slično. Ali se brzo 'prebacim' i nastavim da igram kao da se ništa nije dogodilo."
IMA VREMENA… ZA NEMAČKU
Uskoro ćeš da napuniš 30 godina, a još se nisi oprobao "preko". Kvalitet da igraš u daleko ozbiljnijim ligama definitivno imaš.
"Nikada nisam žurio, ali svaki igrač, da se ne lažemo, želi da ode u inostranstvo da se finansijski obezbedi, oproba u jačoj konkurenciji. Nikada nisam žurio i kroz karijeru sam išao malo sporije, od Javora, preko Vojvodine do Partizana. Situacija sa povredom je takva da o odlasku ne mogu da razmišljam. Dobro mi je u Partizanu s kojim imam ugovor još tri godine. Ima puno motiva da igram za crno-bele. Kada budem počeo da igram i ako se pojavi neka ponuda, siguran sam da mi klub neće praviti problem".
Leposavić (mlađe kategorije), Bane (2002-2003), Javor (2004-2009) 117 utakmica, četiri gola, Borac Čačak (2006), Vojvodina (2009-2013) 122 utakmice, tri gola, Partizan (2014-?) 20 utakmica. Za reprezentaciju Srbije odigrao je tri meča.
Možda bi za klince najbolje bilo sa slede tvoj primer. Mnogi talenti koji su žurili sa odlaskom u inostranstvo su nestali.
"Igrači nam rano odlaze i to nije dobro, ali očigledno ne postoji alternativa za preživljavanje. Pokazalo se, primera je mnogo, da za mlade fudbalere nije najbolje da rano napuste zemlju. Puno je mladih igrača koji nisu uspeli da se snađu, da dobiju pravu priliku. Mislim da bi, ipak, trebalo da sačekaju da napune 23-24 godine. Smatra da u Srbiji može lepo da se napreduje, pogotovo kao igrač Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine. Učestvuješ u Evropi i stičeš veliko iskustvo. Stava sam da igrač neće ništa izgubiti ako ostane do pomenute granice. Pravi kvalitet, sa pametnom glavom, na kraju, uprkos svim poteškoćama, ispliva".
Da li bi u tom slučaju i domaće takmičenje imalo veliku korist?
"Mislim da je naša liga i ovakva kvalitetna. Dosta je osporavaju, ali sam stava da je za bolji doživljaj fudbala u Srbiji potreban lepši ambijent oko terena, tribine, sređeno igralište, utakmice u noćnim terminima, malo više publike... Sve su to elementi koji te nose na utakmici. To dosta fali srpskom fudbalu".
U kojoj ligi bi voleo da nastaviš karijeri?
"Bundesligi", bez dvojbe odgovara Vulićević.
KAKO JE VOJVODINA 2009. POBEDILA PARTIZAN I ZVEZDU
Leta 2009. godine si i pored ponuda Zvezde i Partizana izabrao Vojvodinu. Misliš da nisi pogrešio?
"Kao srednjoškolac sam došao u Javor. Imali smo nekoliko dobrih sezonu i u tom periodu sam uspeo da debitujem za reprezentaciju kod Radomira Antića u Poljskoj. Konačno 2009. godine sam morao da se izjasnim, da napravim iskorak u karijeri, a u konkurenciji su bila tri naša najveća kluba. Želeo sam i čekao Partizan, ali su crno-beli pre toga morali da prodaju nekog igrača. Usledio je poziv iz Novog Sada, od Bate Butorovića, i on me je vrlo brzo ubedio da potpišem za Vojvodinu. Sačekale su me šampionske ambicije kluba i sjajan tim Brkić, Đurovski, Mrđa, Medojević, Tadić, Đurovski, Kizito... Vrlo jaka ekipa. Video sam sebe u Vojvodini, a iskreno nisam bio ni spreman da dođem u Partizan. Nisam znao kako ću se snaći, a to često ume da bude kobno za mlade igrače".
Sam si doneo odluku?
"Da. Sve odluke sam donosio sam jer nisam imao menadžera".
U Novom Sadu si se prilično zadržao…
"Došao sam na dve, a ostao četiri i po godine i na kraju bio kapiten ekipe".
"VEĆITI" DERBI - PRIĆA KOJA SE NE MOŽE OPISATI
Koju bi utakmicu izdvojio kao posebnu u tvojoj karijeri?
"To je, bez sumnje, meč sa Crvenom zvezdom. Prvi moj derbi smo dobili u 90. minutu posle moje asistencije. Čujete sve priče o derbijima, ali on jednostavno mora da se doživi da biste shvatili kakav je to rivalitet. Ne postoje reči koje mogu da opišu osećanja kod učesnika derbija, počevši od četiri-pet dana pred utakmicu, do dana odigravanja, kada ustanete, pa sve do početka. Nervoza počne da se stvara posle doručka i lagano raste. Kada sednete u autobus i prođete pored prvih navijača… to je već poseban osećaj. Onaj kada izađete na teren... Neopisivo!
Da li pred takve utakmice čitaš novine, portale? Da li neka reč protivnika, navijača ili neukusni komentar mogu da te poremete?
"Obožavam da čitam novine. Nije bitno da li je to pred utakmicu ili u nekoj drugoj situaciji. Ne čitam samo sport, već sve sadržaje. Pred utakmicu ne može nijedan članak da me poremeti. Nije bitno da li je on pozitivan ili negativan o meni ili timu. Izolujem se i samo pozitivno može da utiče na mene".
REPREZENTACIJA
Planiraš li ponovo obučeš dres Srbije?
"Teško mi je da pričam iz ove perspektive jer sam povređen, ali daleko od toga da sam rekao zbogom reprezentaciji. Na mojoj poziciji igra jedan od dva do tri najbolja igrača u Evropi, kapiten Branislav Ivanović. Ulaznica za državni tim je dobra igra u svom klubu. Ako se nametnem siguran sam da će Ćurčić to primetiti i da će me pozvati ako mu budem potreban."
Tvoje mišljenje o selektoru s obzirom da ste dugo sarađivali?
"Imao sam sreće što mi je prvi trener u Ivanjici bio Radovan Ćurčić. Sjajan stručnjak, pogotovo za rad sa mladim fudbalerima. Odlično me poznaje, ali kod njega nema protekcije za prijatelje, pa sve i da smo rođaci. Jedino merilo za njega je teren i ono što će pomoći njegovom timu da igra bolje."
NOVOGODIŠNJA PORUKA ZA GROBARE
"Puno zdravlja i sreće. Budite kao što ste bili do sada, naš 12. igrač. Nadam se da ćemo brzo da slavimo "duplu krunu".