"Ipak smo svi mi Balkanci, zar ne?", pita novi fudbaler Partizana u razgovoru za naš portal. Predstavio se kao samouveren, ali skroman fudbaler, za čiju je karijeru presudan uticaj imao odnos s ocem.
Konstatacija kojom je završio intervju za MONDO, govori o samouverenosti novog štopera Partizana Gregora Balažica. Na pitanje ko je od trenera presudno uticao na njegovu karijeru, odgovara još preciznije:
"Otac. On me je svemu naučio. Iako je igrao u nižim ligama Slovenije, umeo je na pravi način da mi prenese mnoga iskustva i da mi pokaže one najvažnije stvari u fudbalu. Sa drugim trenerima sam uvek imao korektan odnos, ali ne bih nikoga posebno izdvojio", poručio je Balažic u otvorenom razgovoru za naš portal.
Gregor se, uz pomoć zemljaka Branka Iliča, brzo snašao u novoj sredini, gde su ga sačekali - bratovi.
"Vidim da su svi prema meni korektni. Ostaje mi samo da se što bolje pripremim i da dokažem da sam pravo pojačanje. Iskreno, jedva čekam da počne prvenstvo. Branko je organizovao kompletnu dobrodošlicu i zahvalan sam mu na tome. Od zemljaka se i očekivalo da me prihvati kako dolikuje, ali zaista su i drugi momci sjajni. Ipak smo svi mi Balkanci, zar ne? Bratovi".
Iako poslednja reč govori da će Gregoru trebati još malo vremena da savlada srpske padeže, utisak je da se brzo uklopio i da se već oseća kao kod svoje kuće.
"Nisam još primetio ko je konkretno zadužen za atmosferu, ali vidim da su svi zajebanti (baš je tako rekao, pa da ne menjamo)".
Nastavio je...
"Nema nervoze koja je karakteristična za pvu fazu priprema. Iako 24 sata dnevno provodimo zajedno, nismo dosadili jedni drugima i sve funkcioniše fenomenalno. Želim što pre da se naviknem na novi sitem. Neće biti teško, jer fudbal nije filozofija. Svako zna šta je njegov zadatak, samo komunikacija na terenu mora da bude na najvišem mogućem nivou. Tu nema tajni, jer svi pričano jednim istim, fudbalskim jezikom".
Od Partizanovih štopera ne očekuje se samo da brane svojn gol?
"Naravno. Nije mi strano da odem pre protivnički šesnaesterac i zatresem mrežu. U poslednjih šest meseci postigao sam četiri gola, a mogao sam još toliko. Najmanje je važno ko je strelac, samo da na kraju rezultat bude u našu korist. Logično je da se od nas iz zadnje linije traži da prevashodno razmišljamo kako da počistimo sve ispred našeg golmana. Tek posle toga, ako se ukaže prilika kod prekida i ako ga zabijemo, niko se neće ljutiti. Daću sve do sebe da zapretim rivalu kad god budem mogao".
Čak i u eri moderne tehnologije, informacije sa interneta ne mogu da se porede sa živom reči. Balažic otkriva kako se rodila želja da zaigra za Partizan...
"Bivši drugar iz Karpata Ivan Milošević mi je najviše rekao o Partizanu. Na internetu su samo sitnice i nebitni detalji. Najbolje kad ti o nekom klubu ispriča Partizanovac. Žena i ja smo prošle godine bili sa njim na basketu protiv Reala. To što sam doživeo u Areni je neponovljivo. Tada mi je Ivan objasnio da to nije ništa. Real je bio bolji i nije bilo rezultatske neizvesnosti. Pokazao mi je kakav je ambijen u Pioniru kada Partizan bije rivale. Pakao. Uverava me da je na fudbalu još bolje. I ja mu verujem".
Impresioniran je navijačima, ali ne sanja o tome da Grobari skandiraju njegovo ime...
"Fudbal je timski sport i voleo bih da što više skandiraju ime Partizana, a ne nekog pojedinca".
Još nije ni svestan popularnosti koju uživa svaki fudbaler Partizana.
"Proveo sam samo dan u Beogradu i to po kancelarijama u Humskoj. Zato jedva čekam povratak sa priprema i prvu zvaničnu utakmicu. Osećam podršku navijača, ali želim i da je doživim na stadionu. To je nešto najlepše za svakog fudbalera".
Da li vam je reprezentacija sada bliža?
"Bio bih sada u Kazahstanu da nemam ambiciju. Pored dresa Slovenije, cilj mi je da zaigram i u evropskim klubovima. Ne samo kao puki učesnik, već kao neko ko je ostavio trag".
Kaže da nije imao vremena ni da skenira potencijalne rivale za šampionsku titulu...
"Moramo da zaboravimo na bodovnu prednost koju imamo posle jesenje polusezone. Ukoliko svakoj narednoj utakmici pristupimo kao da je finale, neće biti problema".
Sebe ne želi ni sa kim da upoređuje, samo poručuje da će biti i vremena i prilika da se predstavi na pravi način.
"Nemam idola i ne trudim se da kopiram bilo koga. Želim svoj kvalitet da ispoljim do maksimuma. Cenim Serhia Ramosa i Davida Luiza, oni su svetska klasa. Ja imam svoj stil i težim tome da budem svoj. Ono što je za ekipu najbolje to pokušavam da uradim i da ispunim trenerove zahteve".
Slovenci su do skoro dolazili u Beograd samo zbog novogodišnjih provoda. U poslednje vreme, srpska prestonica je interesantna i na poslovnom (fudbalskom) planu.
"Prošle godine smo žena i ja bili dva dana u Beogradu. Nismo izlazili iz Knez Mihajlove. Grad je fenomenalan. U isto vreme i ogroman i treba vremena da se obiđu sve znamenitosti. Tek nam sledi period privikavanja. Slovenija nije daleko i neće biti strašno. Slovenci zaista obožavaju Beograd. Da se razumemo, ja nisam došao kao turista, da šetam i da se slikam. Došao sam da radim svoj posao i toga ću se držati".
Iako ne želi da imenuje trenere, pitali smo ga od koga je dobio najkorisniji savet tokom karijere...
"Hrvatski stručnjak Jovićević mi je bio trener poslednjih šest meseci u Karpatima. On je nekada bio sjajan igrač, ali ga je povreda sprečila da napravi nešto više. Sećam se da mi je jednom prilikom rekao 'igraj svaku utakmicu kao da je poslednja'. Ne zvuči kao neka filozofija, ali mi služi kao putokaz. U tome i jeste suština sporta, da se uvek pruži maksimum. Veoma korisne savete dobijam od supruge i oca. Njima najviše verujem", rekao je Balažic na kraju intervjua za MONDO.