Hrvati će, uprkos svim svojim budalaštinama, kako stvari stoje, jedini predstavljati ex-YU u Francuskoj. Srbija i Makedonija najgori u kvalifikacijama.
Hrvatska će peti put od sticanja nezavisnosti igrati na završnici evropskog prvenstva. Fudbalska reprezentacija Hrvatske će, kako stvari stoje, biti jedina reprezentacija sa prostora bivše Jugoslavije koja će igrati u Francuskoj naredne godine (doduše, Slovenija igra revanš meč baraža protiv Ukrajine 0:2 i ima još nekakve, minimalne šanse).
Mnogo toga dešavalo se u hrvatskoj reprezentaciji i oko nje (o čemu ćemo malo kasnije u tekstu), ali su uprkos tome uspeli da završe kvalifikacije na drugom mestu i peti put će igrati na EP. Bez konkurencije, Hrvatska je najuspešnija reprezentacija na prostoru bivše Jugoslavije (20 bodova u kvalifikacionoj grupi).
Ako vratimo pogled na kvalifikacije, lako ćemo uočiti, a to i tabele govore, da su Srbija i Makedonija ubedljovi najlošije od svih reprezentacija iz bivših jugoslovenskih republika. Srbija i Makedonija su osvojile po četiri boda (doduše, Srbija je kažnjena, a i dve utakmice protiv Francuske joj se nisu računale - remi i poraz).
Sa tri boda koja su joj "krajcovana" u meču protiv Albanije u Beogradu i sa tim jednim protiv Francuske, Srbija bi imala ukupno osam. I dalje nedovoljno za plasman na EP, pa čak i u baraž.
Makedonija je, pod vođstvom Boška Đurovskog, pa Ljubinka Drulovića, takođe pretprela debakl u kvalifikacijama. Grupa u kojoj je bila makedonska reprezentacija uopšte nije bila laka, ali je sramotan podatak da je Makedonija završila na poslednjem mestu, čak iza Luksemburga (koji je primio neverovatnih 27 golova!).
Ispred Srbije i Makedonije, ali i dalje neuspešna bila je Crna Gora. Sa 11 osvojenih bodova, Crnogorci su kvalifikacije završili na četvrtom mestu (iza neprikosnovene Austrije, potom Rusije i Švedske).
Sve što smo pisali o srpskoj fudbalskoj reprezentaciji, i organizacioni i rezultatski, stoji i za Crnu Goru. Teško da će Crna Gora u dogledno vreme videti neko veće takmičenje, pre svega zbog lutanja u izboru "pravog čoveka" za klupu, potom selekcije, ali i uobraženosti pojedinih igrača... Kada se sve to "smuti" - dobijete istu "kašu" koju imamo ovde, u Srbiji.
Crnogorski tim, poput srpskog, nema identitet, ne zna se koja se taktika igra, vrti se veliki broj igrača, nema kompaktnosti, pa ni atmosfere, a još manje autoriteta na klupi... Podgorički sportski novinari su poentirali ovom rečenicom: "Naslednik Branka Brnovića (selektora) imaće lakši posao, jer GORE OD OVOGA NE MOŽE".
Da li vam zvuče poznato ove reči?
"Sramota me. Moramo da radimo mnogo, da se trudimo više, da igramo bolje. Očito nam mnogo toga fali da bismo ispunili neke ciljeve i ambicije".
Ne, nije to citat Nemanje Matića, već zvezde Intera i crnogorskog tima Stevana Jovetića.
Reprezentacije Bosne i Hercegovine (17 bodova u kvalifikacijama) i Slovenije(16 bodova u kvalifikacijama) domogle su se baraža. Bosna i Hercegovina je u dvomeču sa Republikom Irskom ispoljila sve slabosti i upravo onaj mentalitet koji inače "krasi" fudbalere sa ovog prostora. Metiljavo, bez žara, kao raštimovani orkestar, bez ideje, anemično... Takozvani "zmajevi", prema svemau prikazanom u Zenici i Dablinu, nisu ni zaslužili da idu u Francusku.
Od sticanja nezavisnosti, Slovenija je jednom igrala na završnom turniru EP - bilo je to 2000. godine (prisetimo se one spektakularne utakmice protiv SR Jugoslavije 3:3). Bila je blizu 2004. godine, ali tada ju je u baražu izbacila Hrvatska.
Posle poraza od Ukrajine 0:2 u prvom meču baraža za odlazak u Francusku, malo ko je optimista u Sloveniji da bi mogla da bude nadomeštena i prestignuta prednost Ukrajinaca. U slovenačkoj sportskoj javnosti smatraju da nacionalnom timu "nedostaje krv u očima, glad za pobedama, uspehom", a selektor Srečko Katanec kaže da "posao nimalo nije lak, ali i da nije nemoguće".
Ruku na srce, eventualna pobeda Slovenije od 3:0 (na primer) bila bi prava senzacija, iznenađenje, pa i čudo. Ali, u fudbalu smo gledali razna čudesa...
Vratimo se na Hrvate.
Ovaj ciklus kvalifikacija za Hrvatsku je bio sve samo ne lak. Dodatno je opterećen novim nacističkim ispadima navijača (kukasti krst na Poljudu), huliganskim ispadima u Milanu, kaznama, potom smenjivanju selektora (Ante Čačić umesto Nike Kovača) u smiraj kvalifikacija, a to je sve bilo praćeno većinskim bojkotom nacionalnog tima zbog toga što su, smatraju pojedini, Zdravko Mamić i Davor Šuker "privatizovali reprezentaciju".
Uprkos svemu tome, Hrvati su se plasirali na EURO, što potvrđuje da taj tim ima kvalitet - Luka Modrić, Ivan Rakitić, Mario Mandžukić, Mateo Kovačić... Očigledno je i da među igračima hrvatskog tima postoji sinergija, da se razumeju i da nema klanova (ili su ti klanovi u nekoj vrsti primirja) i da se drže zajedno. Uostalom, Niko Kovač nije mogao da se izbori sa njima.
Uređenje odnosa u Hrvatskom fudbalskom savezu tema je čak i postizbornih pregovora u Hrvatskoj. Koalicija MOST, bez čije podrške nova vlada ne može da bude formirana, traži, između ostalog, i da se reši problem "fudbalske mafije".
Robert Prosinečki, član sjajne generacije hrvatske reprezentacije koja je bila treća na svetu, kaže da razume zašto većina želi bojkot reprezentacije.
"Da nam je neko rekao da će se jednom na ulici, u kafićima, a tako razmišljaju moji prijatelji, dogoditi da želimo bojkot naše reprezentacije, ne bih mu verovao. Bio sam član generacije koja je stvarala kult ove reprezentacije, a kada bismo igrali kod kuće, na popriličnom papiru pisala su imena ljudi koji žele da nabave ulaznicu. Protiv sam bojkota, ali narod nije blesav, narod vidi, oseća i zna. Vidi kako se radi i što se događa u fudbalu i oko njega poslednjih godina. Dinamo nema publiku! Reprezentacija nema publiku! Dakle, teško da neko može više da laže narod", izjavio je Prosinečki "Večernjm listu".
Hrvati nisu igrali ništa spektakularno minule kvalifikacije, ali su, i hteli mi to da priznamo ili ne, za sve ostale reprezentacije bivše Jugoslavije, ili većinu njih, "svemirski brod Apolo". Da, Hrvati imaju problema, imaju bojkot reprezentacije, imaju, gotovo privatni nacionalni tim "korporacije" Mamić-Šuker, ali će oni IGRATI u Francuskoj.
A mi ćemo semenke, kikiriki, čips i tv...