"Pa, najbolji. Ja sa boljim nisam igrao", kaže Mladen Krstajić za MONDO, nakon čega se prisetio nekih nezaboravnih trenutaka koje je proveo na terenu sa današnjim prijateljem.
Kad sam se predstavio i rekao da zovem iz redakcije MONDO, ton sa druge strane žice nije obećavao.
Pretpostavljam da je neraspoloženje bilo vezano za pretpostavku da ću pitati nešto vezano za aktuelnu situaciju u Partizanu.
Ali, prvo pitanje promenilo je sve.
"Haha, kakav je Nemanja bio igrač? Pa, kakav? Najbolji! Takav se jednom rađa. Meni je kao Srbinu drago da smo imali takvog i, odmah da vam kažem, žao mi je što se odlučio na ovaj potez. Siguran sam da je mogao još da pruži", rekao je na početku razgovora za MONDO dugogodišnji saigrač Nemanje Vidića iz reprezentativnih dana, legenda Partizana Mladen Krstajić.
Njih dvojica stajala su kao divovi tog 12. oktobra 2002. godine na "San Paolu" ispred Pipa Inzagija, Alesandra Del Pjera i ostalih.
Bila je to Vidićeva prva utakmica za reprezentaciju i...
"Da, najbolja! Tu je sve počelo. Tu se videlo kakva će to karijera biti", rekao je Krstajić, koji se slatko nasmejao na moju konstataciju da ni Inzagi nije znao šta ga je snašlo.
"Vidite, ne kažem to zato što me zovete da pričamo o Nemanji, ja to govorim dugo već. Nemanja Vidić je najbolji fudbaler sa kojim sam igrao u karijeri, da ne navodim sada gde sam igrao i s kim sam igrao".
Da li je on zaista tako povučen i mrzovoljan kako nekad izgleda?
"Ne, možda izgleda ovako, kada ga posmatrate, ali on je sušta suprotnost tome. Dečko ima neverovatan temperament", kaže Krstajić, koji je 34-godišnjeg Vidića više puta nazvao "dečko" verovatno čuvajući u sećanjima neke njihove zajedničke podvige iz vremena kada je Mladen bio zreo i afirmisan štoper u Bundesligi, a Nemanja krčio put ka vrhu.
"Nije povučen, verujte mi. Nosi pobednički duh u sebi, vedra je osoba i druželjubiva. A, sve se to promeni kada izađe na teren".
Šta je potrebno da budete kapiten Rajanu Gigsu i Polu Skolsu?
"Da budete Nemanja Vidić, prosto", rekao je Krstajić "na keca".
"To se retko rađa i valjda nećemo sumnjati u to što je Aleks Ferguson video u njemu? Čovek je prepoznao sve ono o čemu sam vam pričao i što sam ja osećao igrajući pored njega".
Jesu li vas pitali nekad za Nemanju?
"Da, naročito dok sam bio u Bundesligi, kada je on bio na vrhuncu, kada je osvajao sve i bio kapiten. Gledali smo te utakmice i ljudi su me pitali za njega, svima je bilo jasno da tu ima nečeg posebnog. Pitali su me kako je igrati u paru s njim, a meni je, kažem, kao Srbinu bilo drago da ima jedan takav tamo negde u Engleskoj".
Tamo negde u Engleskoj, Nemanja je kao štoper dva puta biran za igrača godine u Premijer ligi i to u doba kada su tu igrali Kristijano Ronaldo, Didije Drogba, Tijeri Anri i ostale svetske zvezde, a znamo da su te nagrade uglavnom rezervisane za napadače.
Važnije od toga, Vidića su sami fudbaleri engleskih klubova birali za igrača godine. Šta znači kad te oni s kojima se "biješ" svakog vikenda na kraju proglase za najboljeg među sobom?
"Znači da te respektuju, da znaju koliko si dobar, da te se možda i plaše, da ti možda i zavide, možda da te i mrze, ali da na kraju, kad se pogledaju među sobom, znaju da od tebe nema boljeg. Verujem da je i Nemanji to priznanje najdraže, jer tu nema laži".
Igrao je beskrupulozno, išao glavom gde mnogi ne bi tuđu nogu stavili, imao je nebrojeno mnogo jakih duela sa snažnim igračima, ali nikada nikoga nije teško povredio?
"Da, uglavnom se samopovređivao", kaže Krstajić sa osmehom.
"Zato što je bio pravi, pošten fudbaler, koji jeste išao svom snagom, ali ne da povredi protivnika, već da zaštiti svoj gol. Zato je izlazio krvav s terena, bez zuba, sa otvorenom arkadom, kao bokser iz ringa, ali je znao, ma svi su znali, da je dao sve od sebe za ekipu. E, to je retkost, verujte mi", pričao je Krstajić u superlativima o svom bivšem kolegi...
"I prijatelju", prekinuo me je.
"Bili smo saigrači, sada smo prijatelji i zato mu želim sve najbolje u životu. Mada, mogao je još malo..."
Ostalo mi je samo da se složim.