Pritisak na najboljem argentinskom fudbaleru u sekundi je postao još veći.
"Sanjam da osvojim Svetsko prvenstvo. Ako ne uspem, povlačenje će biti jedino što mi preostaje", rekao je Lionel Mesi sredinom marta ove godine, obznanivši celom svetu ono što je bilo poznato i bez te izjave.
Argentinski čarobnjak, jedan od dvojice igrača koji su obeležili poslednjih deset i više godina svetskog fudbala, već je pucao pod pritiskom u dresu svoje zemlje i još jedan neuspeh neizbežno će ga primorati da ga skine i da ga više ne oblači. Da odustane.
Teret na njegovim leđima kada igra za Argentinu nije mali, niti jednostavan. Taj teg odavno je otežan bolnim porazima u nacionalnom dresu, ogromnim očekivanjima nacije, poređenjima sa slavnijom generacijom i podsećanjima na meksički uspeh Dijega Maradone, koji je Argentini te 1986. doneo zlatni pehar.
A, Mesi to nije uradio.
Iako je više od pola života stanovnik Španije, momak iz Rozarija nije Katalonac, već je Argentinac i baš zato što dobro oseća koliko je uspeh reprezentacije važan naciji, pre dve godine je prvi put prelomio da ne može više, da odlazi i da napušta "Albiseleste" posle još jednog - četvrtog poraza u finalima velikih takmičenja.
"Odlučio sam. Mnogo sam se trudio, pokušavao, ali se loše osećam", priznao je u Njujorku 2016, nakon što je promašio jedanaesterac u izgubljenoj penal seriji finala "Kopa sentenarija" (jubilarni Kopa Amerika) protiv Čilea.
Godinu ranije, 2015. u Čileu, na isti način je ostao bez istog trofeja, protiv istog protivnika. Mala mu je uteha bila to što je u Santijagu iskoristio prvi penal, jer su posle njega neprecizni bili Gonzalo Iguain i Ever Banega.
Godinu ranije, 2014. u Brazilu, Mesi je doživeo verovatno najteži poraz u karijeri. Dogodilo se to u finalu Svetskog prvenstva, protiv Nemačke, koja je odnela titulu pred njegovim nosem, golom meč-vinera Marija Gecea u nadoknadi vremena.
Sedam godina pre toga, 2007. u Venecueli, najveći igrač Barselone prvi put je osetio koliko boli neuspeh, jer je u finalu Kopa Amerike Brazil tog jula "počistio" Argentinu 3:0. Bio je to prvi od četiri Mesijeva velika neuspeha i iznenađujuće se ispostavilo da su mu porazi u tim utakmicama obeležili karijeru u plavo-beloj opremi.
Šansu da to ispravi imaće (još) ovog leta, u Rusiji. Počeo je loše, promašivši penal iz kojeg je verovatno mogao da donese pobedu na početku Mundijala...
Pred njim su još dve utakmice u grupi (Hrvatska i Nigerija) da se iskupi i da uhvati ritam za ono glavno - nokaut fazu, u kojoj će Mesijev ulog biti najveći mogući. Kao i pritisak koji će pratiti svaki njegov kontakt s loptom.