Četvoricu navijača Crvene Zvezde iz Kotor Varoši ništa nije moglo da spriječi da bodre košarkaše crveno-bijelih na evroligaškoj utakmici protiv Olimpijakosa.
Ljubav istinskih navijača prema klubu ne poznaje granice. U tu rečenicu kune se veliki broj simpatizera različitih klubova, ali malo je onih koji bi učinili ono što su uradila četvorica navijača Crvene zvezde iz Kotor Varoša.
Vatrene "delije" Panto Bojić, Ljubiša Tešić, Zoran Tovilović i Sreten Keverović krenuli su na evroligaški meč Crvena zvezda - Olimpijakos nadajući se još jednom nezaboravnom putovanju, spektaklu u dvorani i pobjedi voljenog tima. Pobjedi se nisu radovali, spektakl su doživjeli, ali će putovanje pamtiti do kraja života, piše “Glas Srpske”.
Već na početku dugog puta sve je krenulo po zlu. Samo tridesetak kilometara od starta njihov automobil je stao u Banjaluci. Činilo se da će dugo iščekivani spektakl u beogradskoj "Areni" ostati samo san za "delije" iz Kotor Varoša, ali oni nisu mislili tako.
“Već od žrijeba smo pričali o tom meču, jer je Olimpijakos naš bratski klub. Nismo znali da li ćemo doći do karata koje su rasprodate u rekordno kratkom roku, ali smo ih se dočepali zahvaljujući kolegi u Beogradu Nemanji Stefanoviću. Kad smo mislili da smo riješili najveći problem, zadesio nas je peh. Automobil je odjednom stao”, prisjeća se Bojić nevolja sa početka puta u razgovoru za “Glas Srpske”
Nekako su stigli do prvog automehaničara, ali ih je on razočarao.
“U trenutku kad nam je rekao da je kvar veći i da ga je nemoguće otkloniti u kratkom roku, postali smo nervozni, ali ni po koju cijenu nismo željeli da propustimo ovu utakmicu. Okrenuo sam bezbroj brojeva telefona, zvao desetak auto-kuća kako bismo iznajmili automobil, ali nije vrijedilo. Na kraju smo odlučili da pozovemo taksi”, priča Bojić.
Bar pri izboru taksiste imali su sreće, jer kada je čuo šta im se izdešavalo, spustio je cijenu koliko je mogao, ali je ona ipak bila "paprena" za džepove običnih radnika kakvi su navijači iz Kotor Varoša.
“Ma, da je tražio i 1.000 maraka, ne bismo odustali! Srećom, rekao je mnogo manje. Niko od nas četvorice nema novac za ovakve ekskurzije, ali smo odlučili da pošto-poto stignemo u Beograd”, kaže Bojić.
Upornost i odricanje su se isplatili, bili su dio još jednog spektakla, a ostao je jedino žal za pobjedom.
“Bilo bi još bolje da smo pobijedili, ali i ovako smo zadovoljni. Srećni smo što smo bodrili voljeni klub i bili dio velikog spektakla”, kaže Tešić.
Po povratku ih je čekao novi izazov. Trebalo je da pronađu novac za popravku automobila.
Vatrene "delije" Panto Bojić, Ljubiša Tešić, Zoran Tovilović i Sreten Keverović krenuli su na evroligaški meč Crvena zvezda - Olimpijakos nadajući se još jednom nezaboravnom putovanju, spektaklu u dvorani i pobjedi voljenog tima. Pobjedi se nisu radovali, spektakl su doživjeli, ali će putovanje pamtiti do kraja života, piše “Glas Srpske”.
Već na početku dugog puta sve je krenulo po zlu. Samo tridesetak kilometara od starta njihov automobil je stao u Banjaluci. Činilo se da će dugo iščekivani spektakl u beogradskoj "Areni" ostati samo san za "delije" iz Kotor Varoša, ali oni nisu mislili tako.
“Već od žrijeba smo pričali o tom meču, jer je Olimpijakos naš bratski klub. Nismo znali da li ćemo doći do karata koje su rasprodate u rekordno kratkom roku, ali smo ih se dočepali zahvaljujući kolegi u Beogradu Nemanji Stefanoviću. Kad smo mislili da smo riješili najveći problem, zadesio nas je peh. Automobil je odjednom stao”, prisjeća se Bojić nevolja sa početka puta u razgovoru za “Glas Srpske”
Nekako su stigli do prvog automehaničara, ali ih je on razočarao.
“U trenutku kad nam je rekao da je kvar veći i da ga je nemoguće otkloniti u kratkom roku, postali smo nervozni, ali ni po koju cijenu nismo željeli da propustimo ovu utakmicu. Okrenuo sam bezbroj brojeva telefona, zvao desetak auto-kuća kako bismo iznajmili automobil, ali nije vrijedilo. Na kraju smo odlučili da pozovemo taksi”, priča Bojić.
Bar pri izboru taksiste imali su sreće, jer kada je čuo šta im se izdešavalo, spustio je cijenu koliko je mogao, ali je ona ipak bila "paprena" za džepove običnih radnika kakvi su navijači iz Kotor Varoša.
“Ma, da je tražio i 1.000 maraka, ne bismo odustali! Srećom, rekao je mnogo manje. Niko od nas četvorice nema novac za ovakve ekskurzije, ali smo odlučili da pošto-poto stignemo u Beograd”, kaže Bojić.
Upornost i odricanje su se isplatili, bili su dio još jednog spektakla, a ostao je jedino žal za pobjedom.
“Bilo bi još bolje da smo pobijedili, ali i ovako smo zadovoljni. Srećni smo što smo bodrili voljeni klub i bili dio velikog spektakla”, kaže Tešić.
Po povratku ih je čekao novi izazov. Trebalo je da pronađu novac za popravku automobila.
Ni poslije peha i neplanirano potrošenih nekoliko stotina maraka više, Kotorvarošani ne odustaju od bodrenja voljenog kluba u Beogradu.
“Već planiramo putovanje na meč protiv Neptunasa, a ići ćemo i na utakmicu posljednjeg kola protiv Laboral Kuće. Želja nam je da tada proslavimo prolaz Zvezde među 16 najboljih ekipa Evrope”, kaže Bojić