Odlični šuter za MONDO priča kako polako pronalazi svoje mesto pod (evropskim) suncem, nakon odluke da ode iz Partizana pre dve godine.
Danilo Anđušić (23) i nešto mlađi Dejan Todorović (20) zaslužni su za pomalo neočekivane uspehe Bilbao Basketa, koji je u dosadašnjem toku Endesa lige uspeo da pobedi i Real i Barselonu, a posle 15 odigranih kola deli drugo mesto na tabeli, sa skorom 11-4.
Anđušić se letos preselio u Baskiju iz Valjadolida, koji je već na polovini sezone bio "viđen" za ispadanje iz lige...
"Klub je imao mnogo problema i što se tiče finansija i čestih promena igračkog kadra. Ekipa je bila konstantno neuigrana, rezultati slabi, ali za mene je to bila prekretnica, jer sam u proseku igrao 30 minuta u najjačoj ligi Evrope. Nije bilo lako gubiti utakmice u seriji, ali izdržao sam do kraja i mnogo dobio. Jako sam zadovoljan što sam sada u Bilbau", priča Anđušić za MONDO.
Nekadašnji bek Hemofarma i Partizana bio je želja trenera Sita Alonsa.
"Selektirao je tim u kome ima i iskusnih i mlađih igrača. Pomenuću Raula Lopeza, Mumbrua i Ervela, koji su nekada bili u najboljim evropskim timovima. Videlo se da imamo potencijal da budemo dobri, ali niko nije mogao da kaže koliko. Brzo smo uspostavili vrhunsku hemiju i počeli da pobeđujemo..."
Anđušić je sa svojim timom srušio oba rivala Crvene zvezde Telekom u Top 16 fazi Evrolige. Crveno-beli su prošle nedelje izgubili od Reala, dok Barseloni gostuju 23. januara.
"Recept za pobedu nad Barsom je igrati 40 minuta jaku odbranu, ne dati im da postižu lake poene, jer se oni tako razigraju. Ako Zvezda odigra čvrsto, kao što igra cele sezone, imaće šansu. Mi nismo posustali ni kada smo gubili sedam-osam poena razlike... Jeste da nisu imali Navara, Olesona i Abrinesa, ali bez njih su bili i protiv Reala, pa su ipak dobili. I to prilično lagano".
Na početku sezone nisu postavljeni striktni ciljevi, ali prvi je već ostvaren - plasman na završni turnir Kupa kralja, što je u Španiji takmičenje od vrhunskog značaja.
"Presek se pravi na polovini prvenstva, dakle kada prođu još dva kola, a mi smo već u krugu pet sigurnih učesnika, zajedno sa Gran Kanarijom, koja je domaćin, Unikahom, Realom, Huventudom i Barselonom".
"Spadamo u ekipe koje primaju najmanje poena, a opet igramo lepu, dopadljivu košarku. Imali smo dva kiksa, uslovno rečeno - u San Sebastijanu i protiv Saragose, ali smo ih kompenzovali stvarno velikim pobedama nad Realom i Barsom. Sada želimo da što pre obezbedimo učešće u plej-ofu".
Anđušić sa oduševljenjem govori o Raulu Lopezu (34), koji je nekada bio reprezentativac Španije, a od 2002. do 2005. član Jute Džez.
"U reprezentaciji sam izbliza video kakav je igrač Teodosić, ali Raul je za mene najbolji 'plej' i doktor košarke! Ne mogu da opišem koliko sam naučio za tri meseca sa njim u ekipi. I Ljulj je u jednom intervjuu rekao da je sve naučio od njega".
"Za Raula kažu da je bio najtalentovaniji u čuvenoj generaciji Navara i Paua Gasola. U Juti su planirali da bude novi Džon Stokton, ali su mu povrede kolena upropastile karijeru. Ima 34-35 godina, ali svaki dan dođe na trening pre svih, da se zagreje i pripremi. Ne može da igra više od 15-20 minuta, ali to što odigra, odigra vrhunski. Kada on ima loptu u rukama, svi smo mirni".
Anđušić u proseku igra 22 minuta i postiže osam poena, pri čemu ga šut skoro uopšte ne služi!
"Jako sam zadovoljan ulogom. Od početka sam znao šta se od mene očekuje i da Sito može da me učini boljim igračem. U jakom timu imam dobru minutažu, a trener veruje u mene čak i kada ne odigram dobro. Nije alibi, ali imao sam povređen zglob i rame. Biću bolji, sigurno".
Za tri poena ubacuje samo 24 odsto šuteva i gotovo da uopšte nije bilo njegovih prepoznatljivih "rafala"...
"Ne gubim samopouzdanje, šut je ipak moje glavno oružje! Mogu sa ponosom da kažem da sam dosta popravio igru u odbrani, a to je kod Sita najvažnije. Ako tu ispunjavaš zadatke, nebitno je koliko promašuješ. Ponavljam, biće bolje, mada nisam ni sada nezadovoljan".
Saigrači su mu dvojica Todorovića - Crnogorac Marko, prethodnih sezona član Barselone i Srbin Dejan, koji je bio u Unikahi.
Dejanovo zakucavanje preko Maćeja Lampea u minulom kolu je proglašeno za najatraktivniji potez.
"Atletski je besprekoran, što se videlo po tom zakucavanju, kada mu je glava bila u visini obruča. To se u Evropi retko viđa. Sito ga je doveo da menja Mumbrua na krilu, letos je imao operaciju šake, ali čim je počeo da igra, pokazao je da ima talenat i karakter da se nosi sa najboljima. Uz adekvatan rad može da postane veliki igrač", ističe Anđušić.
Španija je sjajna zemlja za život profesionalnog sportiste, pre svega zbog povoljne klime.
Anđušić kaže da Bilbao važi za kišni grad, ali da su ovi jesen i zima izuzetak, tako da se danju komotno ide bez jakne i ima mogućnosti za izlete u prirodi. S vremena na vreme na društvenim mrežama podeli fotografije na kojima se vide lepote tog kraja.
Kada god je to moguće, društvo mu pravi verenica Ivana Maksimović, naša reprezentativka u streljaštvu i "srebrna" sa OI u Londonu 2012.
Može se reći da je Španija danas "puna" mladih srpskih igrača. Neki kucaju na vrata prvog tima, kao Stefan Peno iz Barselone, a ima i još mlađih, kao što je Bojan Nešić iz Saragose i mnogi drugi.
"Jako cene igrače sa naših prostora, najviše zbog karaktera, jer smo pozitivno drčni, drugačiji od Španaca. To nije lako objasniti... Oni imaju kvalitet, ali kod njih retko možeš da vidiš taj ponos. Naši momci se ne povlače ni pred Džordanom. Ili, recimo, ako ih trener nešto kritikuje, iz inata će da guraju napred i pokažu da vrede. I trener Valjadolida mi je prošle sezone pričao o tome".
Anđušić je 2013. kod Dude Ivkovića bio član reprezentacije za Eurobasket u Sloveniji. Potom kod Saše Đorđevića nije bio ni na širem spisku.
"Trenutno se ne opterećujem pozivom. Koncentrisan sam da igram što bolje i da moj tim pravi što bolje rezultate. Selektor je tu da bira, pa ako zaslužim, naravno da bih voleo da opet budem deo svega toga. To je standardna igračka priča, ali stvarno je tako".
Letos je bio u Madridu za finale protiv SAD i kao navijač Srbije osetio euforiju zbog ogromnog uspeha.
"Na početku nisu ulivali optimizam, ali posle kao da se nešto promenilo u njima i odmah posle utakmice protiv Grčke, koju su razbili u svakom pogledu, videlo se da mogu daleko. Bilo ih je milina gledati. Iako su izgubili od Amerikanaca, koji su uvek favoriti broj jedan, nisu se obrukali ni u finalu. Mislim isto što i svi - da je na Svetskom prvenstvu napravljen neverovatan uspeh".