Devet godina nakon železničke nesreće u Bioču Nikola Vučević ispričao je šta se događalo u vozu i kako su njegov otac i on preživeli.
U Crnoj Gori u petak je obeženo devet godina od železničke nesreće na Bioču, u kojoj je poginulo 47 osoba, a više od 200 povređeno.
Jedan od putnika bio je i košarkaš Nikola Vučević.
"Svaki put kada vidim voz , pomislim na tu nesreću", prisetio se tragedije Vučević u intervjuu za američki "Orlando Sentinel".
Nikola, tada 15-godišnjak, i njegov otac Borislav, prošli su samo sa posekotinama i modricama.
"Imao sam mnogo sreće. Bilo je zastrašujuće. U tim momentima ne znaš da li ćeš ostati živ. Sada na život gledam iz potpuno drugog ugla, mnogo ga više cenim i ne uzimam ga zdravo za gotovo", naveo je igrač Orlanda.
Vučević se sa ocem vraćao u Bar sa košarkaškog kampa u Kolašinu, kada je voz nekontrolisano brzo počeo da se kreće šinama.
Vučević je rekao da je još na početku puta bilo jasno da nešto nije u redu. Železnički radnici su odraslima govorili da postoji problem, pripremali su ih za sudar. Nikola se seća da je pomoćni trener druge grupe košarkaša rekao da je voz ”van kontrole”.
"Nastala je opšta panika u vozu. Pokušali smo da povučemo i kočnicu za slučaj opasnosti", prisećao se Nikola.
"Kada smo krenuli nizbrdo bilo je jasno da nešto nije u redu. Umesto da se krećemo do 50 kilometara na sat, voz je jurio preko 100 kilometara na čas, prebrzo…"
Nikola je rekao da su se on i njegov otac nalazili u prvom, ili drugom vagonu kada je voz izletio sa šina. Nakon udara, njihov vagon se skotrljao niz liticu i nekim čudom se zaustavio na točkovima, dok su ostali vagoni bili prevrnuti, što je na nepristupačnom terenu znatno otežalo spasavanje putnika.
"Ne znam koliko dugo sam ostao da ležim. Bio sam pogubljen, bolela su me ramena i imao sam nekoliko posekotina. Kada sam došao sebi, prvo sam pomislio na oca. Kada sam video da je dobro i da pomaže drugim ljudima, pao mi je kamen sa srca. Zaustavili smo se na samo nekoliko metara od Morače. Tu je bila provalija od preko 30 metara i nema šanse da bismo preživeli taj pad".
Vučević je rekao da je nakon te nesreće veliki broj njegovih saigrača pretpelo traume, i da, i pored velikog talenta, dosta njih nikad više nije igralo košarku na visokom nivou.
"To je nešto što nikada neću zaboraviti", zaključio je Vučević.