Najtrofejniji evropski trener o pritisku u svom poslu, "skeniranju" igrača, atmosferi u timu, Itudisu, Ivkoviću, NBA...
Željko Obradović sa Fenerbahčeom je izborio plasman na Fajnal for Evrolige. To će biti prilika za trofejnog srpskog trenera da u Berlinu sredinom maja pomeri granice i osvoji deveti pehar prvaka Evrope.
U razgovoru za "Večernji list" otkrio je sa kakvim pritiskom dočekuje završni turnir.
"Meni niko ne može da napravi pritisak, kao što ja sam mogu da ga nametnem. Mogu da podnesem poraz i neuspeh, ali ne trpim da mi bilo ko od igrača ne daje maksimum na treningu", rekao je Obradović i otkrio da uprkos tome što je u karijeri osvojio mnogo trofeja i dalje oseća "glad" za uspehom.
"Ja ne razmišljam o prošlosti. Živim u sadašnjosti i budućnosti, radujem se svakom novom treningu i osećam se super svaki put kada vidim svoje igrače".
A onda je detaljno objasnio kako "skenira" i kako se bavi svakim igračem.
"Lako je prepoznati ko može dobro da igra, ali je bitno prepoznati šta ti možeš da promeniš kod istog tog igrača kako bi učinio ekipu boljom. Kada dovodimo igrača pokušavamo što više da saznamo o njegovom karakteru, načinu života, a raspitujemo se i kod ljudi iz njegove blizine. Poput NBA skauta. Volim da pričam sa igračima, volim saradnju, u smislu da oni utiču na mnoge stvari na treningu, ali i oko filozofije igre. Kad pripremamo neku važnu utakmicu ja im kažem svoju ideju, ali ako oni oko toga imaju bilo kakvu sumnju onda razgovaramo o drugim opcijama. Što se tiče napada, kod mene ne mogu da igraju sebični, jer ja ih tako i biram", dodao je popularni Žoc.
U ekipi mora da vlada skladna atmosfera, pa mora i da "popravlja stvari".
"Uvek kažem da je za kafanu lako naći društvo, ali igrati s nekim i pomagati se međusobno - e to je mnogo teže. Kad dva igrača nisu u dobrim odnosima, ja ne pokušavam da ih pomirim na silu, ali im objasnim da mogu da budu na terenu samo ako se uvažavaju".
Obradović je u karijeri "napravio" mnogo igrača koji su otišli u NBA ligu, ali je bilo i velikih koji nikada nisu zaigrali "preko bare".
"Jedan od njih je Dejan Bodiroga, a takav slučaj je i Dimitis Dijamantidis. Suprotan slučaj tome je Nemanja Bjelica koji je bio MVP Evrolige, pa je poželeo da se oproba u NBA, i ja nisam hteo da mu stojim na tom putu. Sve zavisi sada od toga šta igrač želi, pri čemu velika većina ljudi oko njega ima svoj interes. Moje je mišljenje ako ideš tamo da mašeš peškirom sa klupe, onda bolje da ne ideš".
Obradović je objasnio i šta je to što privlači evropske igrače NBA ligi.
"Evropski košarkaši su pod sve većim uticajem okruženja, pa sve ranije odlaze. Uostalom, kad igrate u evropskom klubu, živite pod većim pritiskom, jer se od vas očekuju trofeji. U bilo kojem ozbiljnom klubu u Evropi od vas se očekuje rezultat, a u NBA ligi imate četiri favorita, dok u ostalima nema tog pritiska. Igraju kako god da igraju, a primaju veliki novac", izjavio je najtrofejniji evropski trener.