Najbolji treneri današnjice otkrili kako se stvorila ljubav između njih i igre pod obručima.
U susret Fajnal foru u Berlinu, koji počinje u petak, treneri učesnika završne faze Evrolige podsetili su se prvih trenutaka susreta sa sportom kojem su kasnije posvetili karijere.
Evo šta su rekli trenutno najbolji košarkaški treneri Evrope:
Željko Obradović (Fenerbahče):
"Zahvaljujući ocu, koji me je veoma mladog vodio da gledam utakmice lokalnog Borac Čačka. Sećam se da sam uzbuđeno čekao svaku subotu da idemo na utakmicu. Tokom nedelje sam ga svaki dan zapitkivao da li idemo da gledamo košarku. Mnogo sam to voleo i bilo je to nešto veoma posebno za mene".
"Krucijalna je bila 1973. Imao sam tada 13 godina i igralo se Evropsko prvenstvo u Barseloni. Prvi put je u reprezentaciji tadašnje Jugoslavije bio Dragan Kićanović, koji je iz istog grada kao ja - Čačka. Bilo je neverovatno gledati ti ga i tada je nešto 'kliknulo' u meni da zavolim košarku".
"Volim košarku i zbog nje sam srećan svaki dan. Košarka mi je u krvi, zaista".
Velimir Perasović (Laboral Kuća):
"Bio sam mlad kada sam gledao reprezentaciju Jugoslavije sedamdesetih i početkom osamdesetih. Imala je odlične rezultate tada i bila šampion sveta. To je uticalo na mlade da zavole košarku i igraju je na ulici, tako sam i ja počeo da igram sa drugarima".
"U to vreme prenošena je jedna utakmica nedeljno. Subotom u 17 sati i ja sam uvek tada bio pred televizorom.
Dimitris Itudis (CSKA):
"Moj prvi susret sa sportom, kao za većinu vršnjaka, bio je sa fudbalom. Dugujem tadašnjem treneru što me je zapravo udaljio od fudbala i gurnuo na košarku. Pobeda Grčke na Evropskom prvenstvu 1987. izazvala je preokret u meni da se potpuno posvetim košarci".
"U Solunu je bila popularna košarka, ali sam odlučio da odem u tadašnju Jugoslaviju, zatim u Zagreb da bih učio od najboljih".
"Košarka je sjajan sport, mislim da je najlepši i najuzbudljiviji od svih timskih sportova".
Jorgos Barcokas (Lokomotiva Kubanj):
"Boston Seltiksi sa Lerijem Brdom, Los Anđeles Lejkersi sa Karimom Džabarom i Medžikom Džonsonom, istovremeno i Grčka sa Nikosom Galisom, Panajotis Janakis... Ti momci su mi bili neka vrsta idola".
"Uživao sam igrajući košarku, ali sam zbog povreda morao da završim ranije nego što sam očekivao. Rešio sam da postanem trener da bih ostao u sportu koji toliko volim".