Trener crno-belih o trenutnom momentu kluba iz Humske: "Da izbalansiramo stvari, pa da prevedemo na svoju stranu".
Sklapajući tim za novu sezonu, trener Partizana Aleksandar Džikić pred pojačanja i starosedeoce stavlja isti prioritet kao i u takmičarskoj 2015/16 - neprestana borba je na prvom i osnovnom mestu.
U zanimljivom intervjuu za portal Vice, šef struke crno-belih poručio je da je pred njegovim timom i kompletnim klubom nekoliko ambicija. Jedna od njih je i da krenu putem ka povratku "kulturi nošenja dresa Partizana", kakvu je njegov tim i pokazivao u drugom delu minule sezone.
A, ona podrazumeva...
"Sigurno da je to jedan od ciljeva. Ja sam tokom ovih nekoliko meseci koliko sam ovde rekao da sve mogu da prihvatim, osim da se ne boriš. To ne mogu da prihvatim. I to je oduvek bilo u Partizanu. Uvek smo tražili igrače koji će svaku utakmicu da odigraju svoje najbolje. Da se bace na glavu da bi pobedili", rekao je on.
"Ja ne mogu da imam zamerku na energiju, motivaciju, želju i hrabrost mojih igrača. Oni su takvi kakvi su kvalitetom i tu nema puno odstupanja u mišljenjima. Ali prosto, praviš tu kulturu da se igra svim srcem za klub, čak i kad si tu na godinu dana. Ne moraš da voliš, ali poštuj to gde si. Poštuj. A, ako voliš, još bolje".
Govoreći o aktuelnom trenutku KK Partizan, Džikić je podvukao da su trenutno najvažniji faktori rad i vreme.
"Govorim kao navijač Partizana. Kao navijač Partizana i građanin. Vidi, mora da prođe neko vreme. Najtalentovaniji srpski igrači su trenutno ili u inostranstvu ili u Zvezdi ili u Megi. Godinama su najbolji i najtalentovaniji bili u Partizanu i to više nije tako. Kraj priče"
"Mi moramo da probamo da tu reagujemo, da prvo izbalansiramo stvari i da posle prevedemo na našu stranu. Normalno, neće Zvezda i Mega tu da sede skrštenih ruku, ni možda neki treći-četvrti tim koji se možda u međuvremenu pojavi. To su stvari koje su evidentne. Tu nema puno filozofije".
U sklopu razgovora na tu temu, Džikić je konstatovao da Partizan posle dužeg perioda nema reprezentativca u seniorskoj reprezentaciji, a ni u univerzitetskoj selekciji.
"U U-20 imamo dva igrača i u U-18 nemamo nijednog. To su prve četiri najstarije generacije na nacionalnom nivou i mi tu nemamo igrače. To je fakat. Činjenice. Nema tu sad ono 'to je njegovo mišljenje'. Šta tačno nije tačno? Okej, dobro, u momentu izlaženja šireg spiska mi uzimamo Birčevića, a da nije bilo Bjeličine povrede, ni on ne bi došao do prvih 12. Mislim, ne mešam se sad u selektorov posao, samo sam realan. Znači, u prva četiri nivoa nacionalnih selekcija imaš dva igrača. Tačka".
Za kraj interesantnog razgovora o brojnim temama (muzika, život u Beogradu osamdesetih i devedesetih, odlazak u NBA...), Džikić je govorio i o rivalstvu "večitih" rivala.
"Pa dobro, znaš kako je to... (imitira rukama potez penjanja stepenik po stepenik). Znaš, guraš jedan drugoga. Ima i drugi proces, nabijaš druge (sad imitira rukama silaženje). Ali ono što drugi ne shvataju, znaš, kad nabijaš druge i ti ideš dole. A kad guraš nekog, i ti ideš gore", podvukao je Džikić.
Kompletan intervju pročitajte na portalu Vice Srbija.