Na današnji dan pre 15 godina odigrano je veliko finale Svetskog prvenstva između SR Jugoslavije i Argentine. Podsetite se nekih detalja...
Priča za film, poput onog koji je već snimljen o jednoj zlatnoj generaciji košarkaša ovog prostora.
Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu 2002. godine. Jugoslavija je na njega došla kao aktuelni evropski prvak iz 2001. u Istanbulu. Jugioslavija je na tom šampionatu, jednostavno, dominirala. sa takvim "pedigreom", tim u kojem su bili Dejan Bodiroga, Vlade Divac, Marko Jarić, Predrag Stojaković... bio je "viđen" za jednu od medalja.
Međutim, već u 2. kolu dogodio se neočekivani poraz od Španaca (71:69). Ta utakmica se pamti po dva detalja - Boduroga je imao šut za produžetak, a tada 22-godišnji Pau Gasol dao je 25 poena. A onda novi hladan tuš za tim Svetislava Pešića - posle pobede nad Kanadom, poraz od Portorika!
Kako to obično biva, kada naiđe bura na površinu izlaze stvari koje su se tada čuvale ispod tepiha... Pričalo se o lošoj atmosferi među igračima, da bi se sve to "preseklo" pobedama nad Brazilom i Turskom koje su vratile samopouzdanje "plavoj četi".
Došla je na red famozna utakmica u četvrtfinalu protiv SAD. Niko nije spavao u Beogradu i tadašnjoj SR Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora). Odlično prvo poluvreme, Divčevih 16 poena, prednost od +4. Ali, naravno da ništa nije bilo gotovo.
Amerikanci su počeli da melju u trećoj četvrtini i izgledalo je da je sve otišlo u nepovrat... Imali su prednost od 10 poena (69:59), a onda su Milan Gurović i Marko Jarić stisli onu stvar i kreirali preokret. Uh, kako je tada Jarić bio hladan kao špricer sa linije penala... Povela je Jugoslavija 81:78, Pešić je odlučio da se ne pravi faul, a Milerov šut završio je na obruču.
Kakva ekstaza, ludilo, vatromet!
U polufinalu umesto očekivanog Portorika, na Jugoslaviju je izašao Novi Zeland i Pera Kameron. Novi Zeland je iskoristio potpuno pražnjenje "plavih" u meču protiv SAD, imao je +8 na poluvremenu, ali se Dejan Koturović (18 poena) pobrinuo da jedna medalja bude u džepu - na kraju 89:78.
Iz tog duela pamti se i sada već čuveni slučaj BANANA. Tada je Vladimir Radmanović, odlukom selektora Pešića, odstranjen iz tima. Sve se dešavalo u poluvremenu polufinala. Posle toga nije bilo ni vremena da se neko time bavi. Čekao nas je meč protiv Argentine.
Argentina jaka, prejaka. Manu Đinobili je na počeku meča povredio skočni zglob i ma kako loše zvučalo - mora se priznati da je to bila dobra stvar po Jugoslaviju. Argentinski centri su radili šta su hteli, Jugoslavija bez raspoloženog šutera...
"Gaučosi" su imali sve u svojim rukama, kontrolisali su utakmicu i imali su prednost. Na nešto više od dva i po minuta kre kraja na semaforu je pisalo 74:66 za Argentinu. Malo ko je verovao, malo ko je mogao da pretpostavi da će se Jugoslavija izdići iz pepela.
Na scenu je tada stupio Dejan Bodiroga. Oni njegovi čuveni driblinzi, spori, ali ipak neuhvatljivi. Dva puta za dva, jednom za tri, pa dva pogođena penala - 75:75! Jugoslavija je u životu!
Divac je imao šansu da sa penala donese pobedu, ali je promašio oba. Sudije potom zažmurile na faul nad Skonokinijem, ali hej, ko bi to svirao...
Stojaković ubada trojku, Divac pravi rampu za treći neiskorišćeni napad Argentinaca. Bodiroga potom pogađa još dva slobodna bacanja za velikih 80:75... Argentincima je "ušla voda u uši" i sve je bilo rešeno...
"Hičkok je malo dete za naše košarkaše", rekao je tada komentator RTS-a Predrag Strajnić.
A Aleksandar Đorđević, koji je bio stručni konsultant u studiju je ocenio da je reč "o najvećem uspehu jugoslovenske košarke zbog toga na koji je način postignut, gde i kako".
PODSETITE SE SLAVLJA