Lideri NATO-a okupljaju se u Ankari na ključnom samitu u sjenci pritiska Donalda Trampa da Evropa poveća izdvajanja za odbranu. Razgovaraće se o pomoći Ukrajini, vojnoj industriji i Iranu.
Lideri NATO-a okupiće se na samitu u Ankari u utorak i sredu, usred pritiska predsjednika Donalda Trampa da Evropa poveća izdvajanja za odbranu, i nakon višemjesečnih transatlantskih trzavica u vezi sa ratom u Iranu i statusom Grenlanda.
Česte kritike američkog predsjednika na račun NATO-a, uz najavljeno povlačenje trupa iz Evrope i šestomjesečnu reviziju američkog vojnog prisustva na kontinentu, unijele su neizvesnost unutar alijanse, piše Rojters.
O čemu će lideri razgovarati?
Trampova administracija insistira na tome da Evropa poveća investicije u odbranu i preuzme primarnu odgovornost za odbranu kontinenta.
Zvaničnici očekuju da će se lideri fokusirati na napredak ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva izdvajanja za odbranu, podsticanje vojno-industrijske proizvodnje, kao i na to kako sprovesti proces "prebacivanja tereta" sa SAD na Evropu.
Koji lideri će prisustvovati?
Samitu će prisustvovati lideri iz 32 zemlje članice NATO-a, uključujući Trampa.
Očekuje se da će se predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsjednik Južne Koreje Li Džae-mjung, predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pridružiti večeri sa liderima NATO-a u utorak uveče.
Šta će lideri reći o odbrani?
Evropski lideri imaće za cilj da pokažu Trampu da ispunjavaju obećanje dato na prošlogodišnjem samitu u Hagu – da će do 2035. godine izdvajati 5% bruto domaćeg proizvoda za odbranu i mjere povezane sa odbranom.
Prema nacrtu teksta u koji je Rojters imao uvid, lideri će u deklaraciji sa samita istaći:
"U 2025. godini, evropski saveznici i Kanada povećali su svoja ulaganja u ključne odbrambene potrebe za više od 139 milijardi dolara. Gradimo budućnost: snažniju Evropu u snažnijem NATO-u, modernizovanoj Alijansi. Evropski saveznici i Kanada, u saradnji sa Sjedinjenim Državama, preuzimaju veću odgovornost za odbranu Alijanse."
Šta će članice NATO-a učiniti za Ukrajinu?
Očekuje se da će članice NATO-a potvrditi podršku Ukrajini i obećati dalju pomoć. Prema očekivanjima, lideri će poručiti:
"Za 2026. godinu, saveznici obećavaju 70 milijardi evra za vojnu opremu, pomoć i obuku Ukrajini, i potvrđuju svoje suverene obaveze da će održati barem isti nivo pomoći i u 2027. godini."
Dio sredstava biće obezbijeđen iz postojećih bilateralnih obećanja i kreditnog okvira EU koji pruža 60 milijardi evra za ukrajinske investicije u odbranu i nabavke u periodu od 2026. do 2027. godine. Ne očekuje se da će Sjedinjene Države finansijski doprinijeti ovom paketu.
Šta će Alijansa preduzeti na polju industrije?
Dok je prošlogodišnji samit bio fokusiran na usvajanje novih obaveza u vezi sa budžetom, zvaničnici žele da ovogodišnje okupljanje u centar pažnje stavi povećanje proizvodnje oružja i podsticanje inovacija u sektoru odbrane.
Alijansa će u utorak u Ankari biti domaćin foruma namjenske industrije, na kojem će biti najavljeni ugovori vrijedni na desetine milijardi dolara.
Da li će tema biti Iran?
Evropski zvaničnici su zabrinuti da bi rat u Iranu, kao i Trampova iritacija reakcijom evropskih vlada na taj sukob, mogli da bace sjenku na čitav samit.
U svojoj deklaraciji sa samita, očekuje se da će lideri navesti da "saveznici ponavljaju kako Iran nikada ne sme da posjeduje nuklearno oružje i pozivaju ga da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu."
Šta želi domaćin Turska?
Turska će nastojati da istakne svoje rastuće kapacitete u odbrambenoj industriji i ponovi svoj dugogodišnji poziv članicama alijanse da ukinu sva ograničenja u trgovini odbrambenim tehnologijama unutar NATO-a.
Predsjednik Redžep Tajip Erdogan takođe će želeti da ostvari napredak sa saveznicima poput Francuske i Italije po pitanju kupovine sistema protivvazdušne odbrane SAMP/T i druge saradnje u okviru vojne industrije.
U bilateralnim razgovorima sa Trampom, očekuje se da će Erdogan istaći poboljšanje odnosa između Ankare i Vašingtona, dok će istovremeno vršiti pritisak za ukidanje američkih sankcija i ponovni pristup programu borbenih aviona F-35.
Ko još dolazi?
Takođe u Ankari, očekuje se da će se ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a sastati sa svojim kolegama iz Bahreina, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Predviđena je i radna večera sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova i visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku Kajom Kalas.
Osim toga, ministri odbrane NATO-a održaće razgovore sa ministrima iz Australije, Japana, Novog Zelanda i Južne Koreje.
