Većina dekana Univerziteta u Banjaluci nezadovoljna centralizacijom do koje je došlo, kako tvrde, zbog "integrisanja visokoškolskih ustanova u RS"
List Blic prenosi da im smeta i to što su na čelu fakulteta, a niti se šta pitaju, niti o čemu mogu da odlučuju. Sve su spremniji da odustanu od funkcije jer ne vide svrhu biti na čelu fakulteta, a da im je, kako kažu, blokiran rad.
Prvi je ostavku podnio Milenko Stanković, sada već bivši dekan Arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjaluci. Ostavka je obrazložena zdravstvenim razlozima, ali rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić kaže da je Stanković to učinio "iritiran zbog pisanja medija u proteklih nekoliko mjeseci o stanju na AGF”.
"Nadam se da će dekan uvažiti moju molbu da se vrati na ovo mesto”, kaže Stanić. Stanković nije bio dostupan za komentar. Međutim, još nekoliko dekana fakulteta u Banjaluci nezadovoljno je svojom pozicijom. Tako dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Rajko Gnjato kaže da je "njemu svega preko glave i da ga ne čudi što mnoge njegove kolege razmišljaju o ostavci, pa i on sam”.
"Kako možemo da funkcionišemo kada smo ograničeni?! Mi ne tražimo da budemo država u državi ili želimo da razbijemo Univerzitet - to je zamjena teza. Hoćemo da se jasno podijele nadležnosti koje će biti u zakonu, a ne da to bude regulisano Statutom Univerziteta”, kaže Gnjato.
Dekan Ekonomskog fakulteta Novak Kondić poručuje da "sadašnji dekani djeluju kao vatrogasci koji treba da odgovaraju za bezbjednost studenata i nastavni proces, a da su njihova ovlaštenja minimalna”. „Tražimo da se vrati pravni subjektivitet fakulteta. Sada Univerzitet funkcioniše kao velika troma organizacija i nisu zakonski definisane nadležnosti fakulteta”, kaže Kondić.
Da će svi problemi biti riješeni kada se bude tačno znalo koja su prava, obaveze i nadležnosti fakulteta i Univerziteta smatra dekan Filozofskog fakulteta Drago Branković. "Suština je što dekan sada ne odgovara za nastavni proces”, kaže Branković.
Iako svjestan nezadovoljstva pojedinih dekana, rektor Stanić kaže da nema nikakve pobune na Banjalučkom univerzitetu. Tvrdi da samo trojica dekana - Pravnog, Ekonomskog i PMF žele da fakulteti postanu pravna lica.
"Hoće li se to desiti ili ne, odlučiće parlament RS pri usvajanju novog zakona o visokom obrazovanju”, kaže Stanić.
Ministar Anton Kasipović razumije "nešto višu temperaturu na Univerzitetu”, ali ne shvata one dekane koji žele da se vrate na staro, kada su fakulteti bili pravna lica.
To, kaže Kasipović, nije dobro funkcionisalo, niti je to donijelo napredak visokom obrazovanju. "Veoma cijenim rad dekana, ali očekujem od njih da dostave Ministarstvu prijedloge kako unaprijediti rad integrisanog Univerziteta, a već su imali tu priliku tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju”, kaže on.
Ministar moli Stankovića da se vrati
Ministar prosvjete i kulture Anton Kasipović rekao je da poštuje rad dekana AGF Milenka Stankovića i da ga je zamolio da odustane od odluke da se povuče. "Dekan Stanković je značajno unaprijedio AGF, jer 2006. kada je došla ova vlada imali smo fakultet sa 1.250 studenata i jednog stalno zaposlenog profesora. Ti isti koji su tako organizovali ovaj fakultet i koji su ga doveli u situaciju da radi potpuno neregularno sad žele otežati rad profesoru Stankoviću i izdejstvovati njegovu odluku o povlačenju”, rekao je ministar Kasipović.
Zakon daje mala ovlašćenja
Nezadovoljstvo dekana proizlazi iz činjenice da po sadašnjem zakonu, ali i onom koji je u skupštinskoj proceduri, fakulteti više nisu pravna lica kao što je to ranije regulisano Zakonom o Univerzitetu. Upravljačko tijelo na Univerzitetu je Upravni odbor, a najviše akademsko tijelo Senat, dok Univerzitetom rukovodi rektor koji ima najveća ovlašćenja, a dekani su faktički formalno na čelu organizacionih jedinica. (MONDO)
