Profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu dao je sjajne savjete kako da uštedite struju, a da i dalje koristite sve uređaje koje inače koristite.
Sve se više govori o poskupljenju struje i krizi koja nas potencijalno očekuje tokom zime, pa je pravo vrijeme da počnete da štedite na električnoj energiji koliko možete. Profesor sa Mašinskog fakultera, prof. dr Miloš Banjac, u Jutarnjem programu na TV Prva je otkrio koji uređaji najviše troše struju, ali je dao i sjajne, praktične savjete, kako da smanjite račune, a ipak koristite uređaje.
"Energiju najviše trošimo za grijanje, to je nekih 60 odsto, ostalih 40 odsto trošimo na neke uređaje koje koristimo u domaćinstvu. Među njima se svakako ističe bojler, ako pogledamo tih 40 odsto, on je najveći potrošač, slijedi šporet odnosno kuvanje, prati ga klima uređaj, pa bi onda došla recimo veš mašina i ostali kućni uređaji", rekao je prof. Banjac, a zatim dao savjete za svaki od ovih uređaja.
Mašine za pranje
"Najveći dio energije veš mašina troši na zagrijavanje tople vode, to je dio koji moramo da smanjimo. Današnji deterdženti su prilično jaki, dakle možemo da smanjimo temperaturu zagrijavanja te vode, da stavimo na 30 stepeni. Takođe, ne treba da koristimo pretpranje pošto veš obično nije tako prljav. Prilikom sušenja ne treba da koristimo program za sušenje nego da iz centrifuge izađe relativno suv veš, a onda ga sušimo na vazduhu ko god ima mogućnosti. Potpuno je nepotrebno da još koristimo i sušilicu za veš".
Profesor savjetuje da isto uradite i sa mašinom za pranje sudova.
"I tu možemo da smanjimo temperaturu vode koja se grije, da ne idemo na sušenje ako postoji ta mogućnost nego da ostavimo da se prirodno osuše. Naravno, kod svih tih mašina za veš ili sudove, bilo bi zgodno da uvijek bude puna mašina, da ne peremo pola mašine".
Frižider
Vjerovali ili ne, i od toga gde vam frižider stoji zavisi koliko će struje trošiti!
"Frižider je mašina kojom hoćemo da ohladimo jedan dio prostora, mada djeluje da on zagrijava prostor u kojem se nalazi jer toplotnu energiju iz unutrašnjosti frižidera prebacuje spolja. Ako ga držimo u nekom hladnom prostoru, onda će taj proces da bude intenzivniji i smanjićemo potrošnju električne energije. Zbog toga nikako ne treba stavljati frižider blizu radijatora, šporeta, bilo čega što grije. Takođe, ne treba ga izložiti suncu".
Osim toga, profesor ističe da ne treba unositi nikakvu toplu hranu u frižider, već je prvo ohladiti do spoljašnje temperature, a ima i još jednu caku.
"Treba držati uvijek poklopljenu hranu u frižideru jer namirnice isparavaju i hvata se led na onim hladnim površinama u frižideru i to otežava proces i dodatno troši energiju. Dobro bi bilo očistiti s vremena na vrijeme zadnju stranu frižidera".
Šporet
Ne možete da ne kuvate i ne jedete, to je jasno, ali i ovde postoje neke opcije koje mogu da smanje račune za struju.
"Ono što bih svakako preporučio je da se, ako postoji mogućnost, pređe na indukciono kuvanje zbog toga što mi hoćemo te namirnice koje se nalaze u šerpi da ih zagrijemo i termički obradimo. Kod indukcionih aparata i šporeta mi preskačemo onaj dio kada treba prvo da zagrejemo ringlu, pa da sa ringle toplota pređe na šerpu, pa na hranu. Ovde imamo hladnu ringlu, a energija se direktno prenosi na samu šerpu".
Njegov savjet je i da, kada voda ključa, smanjimo temperaturu jer više ništa ne postižemo držanjem ringle uključene na najjače, a dobra opcija je i kuvanje u ekspres loncu.
"Ako kuvate u ekspres loncu, on omogućava da se podigne pritisak, a samim tim i temperatura vode u loncu i onda će i proces termičke obrade hrane daleko se ubrzati".
Bojler
"Najbolji režim bi bio da se ne pretjeruje sa temperaturom vode, posebno ljeti, nego da stavite na 50-60 stepeni, što je ljeti sasvim dovoljno. Ekonomski je najisplativije da se bojler uključi uveče, a da se sutradan po potrebi dogrijava", kaže profesor Banjac, dodajući da se tuširanjem troši daleko manje vode nego kupanjem u kadi.
"Tu imate četiri puta uštedu energije", ističe on.
Klima uređaji
Klima uređaji su nam gotovo neophodni u vrelim ljetnim danima, ali srećom, profesor kaže da ne troše tako puno energije. Ipak, ima savjete kako da troše još manje.
"Jedna od preporuka je da se ne hladi na ekstremno niske temperature, da ne stavite na 18 stepeni nego da rade na nekom režimu od 23, 24, 25 stepeni. Preporučuje se razlika od nekih sedam stepeni da bude između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, zbog zdravlja. Naravno, može i deset stepeni, ali ne treba ići u užasno hladne prostorije, izlazak na toplo može zaista da ima loš zdravstveni uticaj", zaključuje prof. Banjac.
(MONDO)