Omaž velikanu srpskog glumišta Stevi Žigonu, koji bi, da je živ, 8. decembra napunio 90 godina. Ostvario je velike uloge. Bio je simbol studentskih protesta 1968. godine. Šta je govorio za Supermena?
Zbog njegove ledene face u ulozi okrutnog, ciničnog, nemilosrdnog pripadnika Gestapoa, Krigera, svi smo ga se plašili. Ni dan danas, decenijama nakon što je popularna serija "Otpisani" (potom i "Povratak otpisanih"), napravljena, lik Krigera ne ostavlja ravnodušnim.
Ironično, Krigera je maestralno odglumio Stevo Žigon, u stvarnom životu veliki levičar, komunista, koji je kao dečak preživeo strahote nemačkog logora Dahau, umetnik koji je Srbiju (i Rusiju) voleo više nego bilo šta na svetu.
INSERT IZ SERIJE "OTPISANI"
Da je živ, Stevo Žigon bi 8. decembra 2016. godine napunio 90 godina. Nije među živima još od decembra 2005. godine, ali njegova porodica - supruga Jelena, takođe glumica, kćerka Ivana (takođe glumica) i sin Nikola - ne dozvoljavaju da Žigonova zaostavština ne stane. Kao ni mnogobrojni poštovaoci dela, ali pre svega lika Steve Žigona.
"U Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) smo ga zvali Radnička majka, jer ne postoji osoba, zaposleni, zanatlija... za čija se prava nije zauzeo, zbog kojeg nije obijao pragove nekih tamo ljudi, da pita za njihova radnička prava, stanove... A bilo je mnogo velikih glumaca, koji su rođeni Srbi, koji nikada tako nešto nisu uradili!", rekao je dramski umetnik Gojko Šantić na skupu posvećenom Stevi Žigonu u organizaciji Veljka Smajevića, velikog zaljubljenika u glumu.
Šantić je o Žigonu napisao moćni esej pod nazivom "Paradoks", čije je delove danas čitao, i ispričao je zanimljivosti iz njihovog zajedničkog delanja.
"Prvi put sam upoznao Stevu kada sam bio dečak, daleke 1954. godine, kada je došao u Mostar sa predstavom 'Moja draga Rut', a potom i kada sam polagao za prijemni na glumu, opet u Mostaru, kada je gostovao ansambl JDP. Sećam se, bilo je toplo, onako mostarski toplo, 40 stepeni. Sva vrata dupke punog teatra bila su otvorena, a Stevo je glumio Robespjera (predstava 'Dantonova smrt'). Njegov Robespjer je ispunio pola Mostara, svi su čuli Stevu", prisetio se Šantić, kasnije i član JDP-a.
Podsetio je Šantić na to koliko je Žigon istinski i iskreno voleo Srbiju, iako je bio rođen u Ljubljani, a sa srpskim jezikom se upoznao tek kasnije da bi ga, kada ga je savladao i interpretirao u pozorišu i na filmu, dao "kultivisanost i snagu".
"Ceo svoj život dao je Srbiji, voleo je istoriju srpskog naroda. Kada su ga jednom iz ljubljanskog lista 'Mladina' pitali, kada će ponovo doći u Ljubljanu, odgovorio je: 'Pa, doći ću... makar mrtav, ali prvo treba da ponovo podignete spomenik kralju Petru u centru Ljubljane, jer vas je on oslobodio!'".
Osim po ulogi nacističkog oficira Krigera, koji se "bakće" sa tamo nekim ilegalcima u Beogradu koji prave "zvrčke" (Tihi, Prle, bata Joca...), široka javnost Stevu Žigona najviše pamti po ulozi ludog ili bolje reći muškarca ludo zaljubljenog u svoj automobil, u seriji "Majstorska radionica".
INSERT IZ SERIJE "MAJSTORSKA RADIONICA"
Ono po čemu je Žigon bio jedinstven jeste u tome što u njegovoj glumi nije bilo ničega čega nije trebalo da bude. Poput Mikelanđelovog Davida, tako je i Žigon glumio - ničega suvišnog, ničega premalo.
Učesnici skupa prisetili su se Žigonove "uloge", koja to nije bila. Te 1968. godine, godine u kojoj su se dogodile velike studentske demonstracije, a učesnik tih demonstracija bio je i Žigon. Tokom nekoliko dana pobune, umetnici su se smenjivali na glavnoj bini u zgradi Rektorata. Stevo Žigon je dobio ovacije zbog izvođenja govora Robespjera iz predstave koja se tada igrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - "Dantonova smrt".
"On je postao neka vrsta simbola te pobune. Svi mi, moji drugovi i ja smo kod kuća vežbali napamet taj Robespjerov govor i pred opglaedom bismo oponašali Stevu. Svi smo hteli da budemo kao on", prisetio se Bratislav Petković, bivši ministar kulture Srbije i prijatelj porodice Žigon.
Govoreći o glumi, ali i političkim stavovima Žigona (bio je komunista, staljinista, a na prvim višestranačkim izborima u Srbiji bio je kandidat Socijalističke partije Srbije za poslanika), Petković je zaključio da je on bio umetnik koji je bio "ŽIGOsaN u sredini koja nije bila dorasla za njega".
"Pikaso je bio komunista, pa kada je Franko želeo da mu uradi portret, Pikaso je poručio: 'Neka mi pošalje svoju glavu u Pariz'. Na kraju je Franko došao kod njega. Žigonu ništa nije oprošteno...", smatra Petković.
Žigonova supruga, Jelena, takođe glumica, podsetila je na intervjue i političke stavove čoveka koji joj je osvojio srce.
"Narod to je njegova kultura... Zašto su Nemci tokom rata pevali samo o kurvama, a Rusi o svojoj majci, svojoj zemlji? I taj Supermen, američki junak. Nastao je po onoj nemačkoj Ibermenšn (Nadčovek), insistira se na fizičkom koje je daleko od duhovnosti. Za razliku od toga, slovenska mašta je iznedrila tipičnog junaka - kneza Miškina, toliko nepokvarenog, milosrdnog, nežnog, veselog, optimističnog... da prosto ne veruješ da tako neko može da postoji. Ako pobedi Supermen, ta gomila mišića sa malo mozga, civilizacija će morati da propadne", govorio je Žigon.
Žigon je glumio u 20-ak pozorišnih predstava, režirao je desetak predstava, ostvario je više od 100 filmskih i serijskih uloga.
MONDO TV PRILOG - OVDE SU SNIMANI "OTPISANI"