Ljetne ljubavne avanture su česte na moru, a psihoterapeut Jovana Stojković otkriva ko im je najviše sklon i zašto mogu da budu opasne.
Ljubavne avanture po pravilu se vezuju za ljeto. Mogu da budu uzbudljive i romantične, kažu stručnjaci, ali postoje i rizici na koje se ne računa. Da li postoji lijek za razočaranje kada od ljetne avanture osjećanja prerastu u nešto više? O tome za RTS je govorila Jovana Stojković, psihoterapeut.
Često možemo da čujemo kako se prepričava ta jedna ljetna ljubav, koja je trajala kratko, ali slatko i uz to uglavnom ide: "Ja to nikada ne bih". Šta se desi kada se prepustimo ovakvim ljubavima?
"To je više zastupljeno kod mlađe populacije i moram da kažem da je to obično veoma velika fizička privlačnost, jer je strast u pitanju. Veliku ulogu ima kontekst, upravo zato što je more, zato što smo se opustili, negde nam poraste i samopouzdanje. Često ljudi nekako povezuju to ljetovanje da treba da idu u paru, da imaju svoju srodnu dušu, a mnogi su sami.
Onda im ni to more ne bude dovoljno, nego se osjećaju usamljeno i kao nedovršeno, pošto idu sa prijateljima i čuju kako njihovi prijatelji idu u paru i onda im to bude dodatni motiv da oni pošto-poto nekoga pronađu, ali to su stvarno najčešće kratkotrajne, ne mogu da kažem da baš neko nije uspio, ali u svojoj praksi nisam imala – to je više neko eksperimentisanje i to mogu da budu te prve neozbiljne ljubavi".
Uz takve veze povezujemo termine prolaznosti i neobaveznosti, šta Vama kao psihologu to govori?
"Pa, prosto imate osobe, pogotovo opet ću reći mlade, koje su danas mnogo više otvorene za neke nedefinisane veze, to se danas u psihologiji zovu situacione veze - zajedno smo kad smo na moru, kada smo negdje, a kad se vratimo u grad svako funkcioniše na svoj način, takozvane kombinacije. Prosto imate ljude koji vole tako da funckionišu i to je svasvim okej, ali često takve osobe znaju da ulaze iz veze u vezu i onda već počnu da sumnjaju u sebe, da li su uopšte spremni da uđu u vezu, da li su dovoljno dobri da budu voljeni".
Koliko može da bude opasan taj česti prelazak iz veze u vezu?
"Pod broj jedan, treba da vidimo kakav je ličnost ta koja traže takve veze, to su uglavnom osobe koje u svojoj ličnosti imaju povišenu crtu avanturističku, otvorenu za nova iskustva, eksperimentisanje... Često su to osobe koje su zavisne od adrenalina, pa onda žele da ulaze u neka nova iskustva, da ih prosto žargonski rečeno, vozi taj adrenalin. Ali opet treba definisati i šta za nekoga znači ljubav, posvećenost i da li je uopšte ta osoba koja ulazi u takve ne obavezne veze spremna za obaveznu".
Dakle, i od tog straha za vezivanja, često biramo kratke, ljetne veze?
"Kada govorimo o strahu od vezivanja, odnosno privrženosti, te osobe to su obično osobe koje se u svojoj prošlosti imale jako velika emotivna povređivanja i stoje neke jako duge veze iza njih, čak i brakovi, tako da se plaše da stupaju i da se ponovo vezuju za nekog partnera, pa onda iz tog garda 'Bolje da ne budem opet povrijeđen, ući ću u nešto kratkotrajno, pa koliko traje traje, samo da ne prolazim kroz onu bol koju sam prolazila'".
Da li i tada dolazi do nekog dodatnog povrijeđivanja, umjesto da smo radili i prvo zacjelili te pređašnje patnje i strahove?
"Apsolutno da, treba raditi, ali neki ljudi i nisu svjesni da treba da rade sve dok negdje ne otkriju neki svoj obrazac pronalaženja partnera, recimo - isti tip ličnosti, partner, da se na isti način veza završava, da su na isti način iznevjereni... E tada se često javljaju kod terapeuta, jer već misle da nisu za ljubav, da nikoga ne mogu da vole, da niko ne može njih da voli.
Onda se tu otvaraju teme o ovome kao što smo pričali šta je to za njih vezanost, neko to gledala kao na traumatično vezivanje, pogotovo neko ko ima nesiguran obrazac vezivanja koji ide iz djetinjstva. To su osobe koje se plaše bliskosti, prosto su uplašene kada im neko daje previše emocije i one ne mogu da se snađu u toliko emocija i onda ishitreno bježe".
Možda nije problem ukoliko se jednom, dva puta dese takve ljubavi, ali, da bi trebalo možda prije svega da radimo na sebi, ukoliko to postane neki šablon koji se ponavlja?
"Nećemo da zabrinemo sve, smatram da osoba treba da živi u trenutku i da uživa, najgore je da žali poslije za nečim. Inače ljudi mnogo više žale za onim što nisu uradili, nego za onim što jesu, tako da eto, neka se vode i time, ali neka razmišljaju da li time sebe povrijeđuju".
(RTS/MONDO)