Gastroenterolog otkriva sve što treba da znate o probioticima i bakterijama u crevima!
Svi smo već čuli rečenicu da se u crevima nalazi čak 70 odsto imunog sistema. Gastroenterolog i onkolog dr Dino Tarabar u emsiji RTS Ordinacija to je potvrdio, ali je objasnio i kakvu ulogu imaju probiotici, koja je najvea greška koju pravimo...
"Creva imaju mnogo veze sa imunitetom, najveći imunološki organ u našem telu su upravo creva. Probiotici u svemu tome igraju veliku ulogu. Te bakterije nisu slučajno tu, već upravo da čuvaju naš imunitet, odnos mora biti oko 85 odsto dobrih, ne sme biti više od 15 odsto loših bakterija i onda smo u balansu. Bakterije rade mnogo dobrog posla za nas i štite nas od silnih bakterija, drugih opasnih i toksičnih stvari, podižu imunitet, ali ne samo to, utiču na mnoge druge procese: na gojaznost, na dijabetes, na alergije, nervni sistem, Alchajmer, multiplasklerozu, Parkinsonovu bolest. Sve ide iz creva, tako da one imaju i te kako važan značaj i balans je jako bitan. Zato moramo da hranimo dobre bakterije, i one traže hranu. Ako nisu dobile hranu, a to je hrana u vlaknima, povrću, promeniće se pH, propustljivost creva. One imaju dan i noć, svoj cirkadijalni ritam. Ako vi ne spavate, ni bakterije ne spavaju, vi ih maltretirate", poručio je doktor.
Kao najveću grešku koju ljudi prave, gastroenterolog i onkolog izdvaja preteranu upotrebu antibiotika.
"Najčešća greška jeste uzimati preterane količine antibiotika, u velikim dozama i predugo, više nego što treba, i u pogrešnim indikacijama. Antibiotik ubija bakteriju koja izaziva neku bolest, ali ubija i sve ostale dobre bakterije i onda počinje da se remeti balans. Zato se uz antibiotike daju probiotici, da se to što antibiotik uništi odmah zaseje dobrim bakterijama, da ne dozvolimo tim patološkim bakterijama da počnu da luče toksine i da prave štetu".
Dr Tarabar kaže da je za zdravlje creva najbitnija raznolikost.
"Ta raznolikost se dobija hranom. Šećer je najgora moguća hrana jer se on već obradi i resorbuje u tankom crevu, u debelo ne dođe ništa, znači ne hranite bakterije. Ako uzmete složene ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmože, kao celuloza kada jedete jabuku sa korom, ona će doći u debelo crevo. Tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i onda će raditi sve ove dobre stvari za nas".
Doktor ističe da ukoliko se bakterije ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima, mastima i belančevinama, onda dolazi do razmnožavanja klostridije, kandide i drugih loših bakterija, koje prave štetu u organizmu.
Sve češće vidimo ljude koji umesto konzumiranja celog voća ili povrća, odlučuju da popiju sveže isceđen sok.
"Tako sva vlakna ostanu u aparatu, a to je upravo hrana za probiotike. Nema potrebe, sve to je najbolje presno jesti i voće i povrće, bakterije bi vam rekle hvala. Celo zrno, luk, beli luk, bobičavo voće, heljda, spelta, to je hrana za naše dobre bakterije, a one će nam vratiti tako što će nas čuvati".
Pored antibiotika, dr Tarabar kaže da je još jedna vrsta lekova loša za bakterije u crevima.
"Drugo što ne valja pored antibiotika su nesteroidni antireumatici – paracetamol je još najbezbolniji, ali diklofen, brufen i ostale stvari koje ljudi piju, pa još pomešaju sa aspirinom, jer za njih aspirin nije lek, svi to uzimaju kao dobar dan, a zajedno kada se spoje mogu da naprave takve ulceracije u crevima kao da je ulcerozni kolitis. To je vrlo opasno i to takođe remeti crevnu floru".
Lekar ističe da ni dijete nikako nisu dobre jer podrazumevaju konzumiranje jednolične hrane.
Kliknite na strelicu da pročitate ostatak teksta