Poremećaje u ishrani teško je razumeti. Ako neko koga volite ima taj problem i želeli biste bar da pokušate da pomognete, evo šta (ne) bi trebalo da kažete.
Do poremećaja u ishrani dolazi zbog iskrivljene percepcije sopstvenog tela, koja dovodi do samoinicijativnog hroničnog izgladnjivanja ili prejedanja.
Osobe koje obolevaju od poremećaja u ishrani vrlo često su perfekcionisti, visoko motivisani, a često i vrlo uspešni, akademski, ili poslovno. Ali, one imaju i jako izraženu potrebu da udovolje drugim ljudima, što vrlo često vodi u ćorsokak jer je drugima po pravilu gotovo nemoguće udovoljiti. Dodatni problem je što takva osoba obično ima beskrajnu empatiju, drugima lako prašta, ali je prema samoj sebi prestroga i samokritična preko svake mere.
Dva najčešća tipa poremećaja u ishrani su anoreksija i bulimija.
Anoreksija nervoza je psihički poremećaj kod kojeg (najčešće) mlade devojke, plašeći se gojenja, počinju svesno da se izgladnjuju do stanja teške iscrpljenosti koja može dovesti i do istinske životne ugroženosti. Verovali ili ne, ova bolest nije proizvod modernog društva. Prvi detaljni zapisi o poremećaju ovog tipa potiču još iz 17. veka. Ali, danas ova bolest poprima neslućene razmere. U zapadnim zemljama, anoreksija se javlja u prevalenci do 5 odsto. Od 100 mladih devojaka, dakle, u ovom trenutku, pet njih pati od anoreksije.
Bulimija je psihički poremećaj koji se takođe najčešće javlja kod mladih devojaka. Manifestuje se kao potreba za gotovo nekontrolisanom konzumacijom visokokalorične hrane, a onda, posle prejedanja, osoba koja pati od bulimije namerno će izazivati povraćanje, zbog paničnog straha od gojenja i nezadovoljstva sopstvenim izgledom. Bulimija se javlja u prevalenci od 3 do 5, što znači da će od sto mladih devojaka njih tri do pet patiti od bulimije.
Ortoreksija je još jedan poremećaj koji, iako nije zvanično uveden među poremećaje u ishrani u smislu u kojem su to anoreksija i bulimija, u poslednje vreme uzima maha. Ortoreksija se javlja kod osoba koje su patološki fiksirane na konzumaciju zdrave hrane, do te mere da je njihov koncept zdrave ishrane toliko ekstreman da prerasta u opsesiju.
Šta da radite ako vam se čini da neko koga volite pati od poremećaja u ishrani? Ono čega treba da budete svesni je da je tim osobama potrebna, pre svega, stručna pomoć. Ali, evo kako i vi možete da pomognete.
NIKADA nemojte reći "kako si tako mršava", "pogledaj se na šta ličiš", "moraš pod hitno da jedeš nešto". To (iz očiglednih razloga) ne pomaže.
Ali, prirodno je i da se, u neku ruku, osećate kao da hodate po jajima, jer šta god da kažete, možda ćete pogrešiti... Pa, evo šta MOŽETE da kažete (i čak i ako vam zvuči banalno, nije, verujte):
"Tu sam za tebe"
Osobe koje pate od poremećaja u ishrani osećaju se jezivo usamljeno. Važno je da čuju da su njihovi prijatelji i porodica prosto - tu. I nemojte misliti da se to podrazumeva. Ništa se u životu ne podrazumeva, pa tako ni ovo.
Ovo, samo po sebi, ne znači naravno da ćete uvek uraditi ili reći pravu stvar, ali za osobu koja se muči emotivno, pa i fizički, ponekad je važno i da samo može da se isplače pred nekim. Ili da sa nekim u tišini gleda televiziju. Bez pridika, bez pametovanja.
"Mogu li nekako da ti pomognem"
Odgovor je verovatno - "ne" ili "ne znam". Ali, ponekad je isceljujuće i samo saznanje da postoji neko ko želi da nam pomogne, ko se brine za nas i kome je stalo. A već i samo načinjanje te teme možda će otvoriti i neke nove opcije.
"Volim te upravo takvu kakva jesi"
Osoba koja pati od anoreksije vrlo često ima "unutrašnje" dijaloge sama sa sobom, u kojima pretresa sve svoje promašaje, s jedne, i kao "rešenje" za sve te promašaje predlaže gubitak kilograma. Jer to vidi kao jedini način da nešto postigne, i jedini način da bude ičega vredna.
I uopšte, jedna od najvažnijih i najlepših stvari koje možete da uradite za one koje volite je da im to kažete. Bez patetisanja, bez "obaveza", bez uslovljavanja - "volim te baš takvu kakva si".