Ukusna je, to znamo, ali da li je turšija baš dobra zamena za sveže povrće? Evo šta kažu stručnjaci...
Fermentisane namirnice sadrže probiotičke kulture koje čine mnogobrojne vrste bakterija. Te dobre bakterije prirodno nastanjuju naša creva i čine crevnu mikrofloru, a veoma su važni za zdravlje organa za varenje, ali i čitavog ljudskog organizma.
S obzirom na to da se u našim crevima nalaze i loše bakterije, gljivice i ostali patogeni mikroorganizmi, oni se u određenim okolnostima mogu razmnožiti i loše uticati na naše zdravlje, a fermentisane namirnice onda mogu biti od velike koristi.
Zato čovek odavnina kiseli razne namirnice: soju, pirinač, kokosovo mlekopečurke, voće i povrće, mleko...
Kada je reč o turšiji koju mi danas jedemo, onda su tu najčešće koriste celer, cvekla, kupus, paprika, krastavac, karfiol, paradajz, šargarepa, luk
Povrće se kiseli tako što u određenim uslovima vlage i temperature, bez vazduha, šećeri u njima se pretvaraju u kiselinu, koja ne samo što nam je ukusna, već i onemogućava rast bakterija koje uzrokuju kvarenje.
Fermentisane namirnice na taj način čuvaju skoro sve svoje osnovne nutritivne vrednosti, a dodatno su obogaćene vitaminima K i B kompleksa, kao i enzimima, dok će neka vlakna postati mekša.
Ovakve namirnice se i lakše vare.
Kiselo povrće obnavlja sluznicu creva, naročito nakon upotrebe pojedinih lekova, ili hrane koja nam ne odgovara, kao što može biti gluten, na primer.
Ovo povrće ubrzava varenje i metabolizam, tako da se preporučuje i osobama koje žele da smršaju, jer imaju i veoma malo kalorija.
Zbog znatnog sadržaja vlakana, fermentirane namirnice potiču rad crijeva.
One i jačaju imunitet jer štite nađe telo od štetnih mikroorganizama i ublažavaju upalne procese svih vrsta, piše "Alternativa za vas".
Međutim, nije svejedno kako ćete ih konzumirati. Pre svega, ne treba preterivati kada su u pitanju količine. Pola šolje seckanog kiselog povrća na dan, toliko se preporučuje. Takođe, ne treba da termički obrađivati jer na taj način gubi svoja korisna svojstva.