Studentkinja kojoj je bilo muka od pitanja kada će da se uda, odlučila je da uzme stvar u svoje ruke.
Ukoliko ste žena koja još uvek nije stala pred olta, pitanje: "A, kada ćeš da se udaš?" je sigurno nešto što čujete često i verovatno je nešto što vam ne izaziva baš najprijatnije emocije.
Lulu Džemina (32), studentkinja na Univerzitetu u Oksfordu iz Ugande, rešila je da joj je dosta ovakvih upadica njenih najbližih koji se brinu što nije još uvek našla ljubav i odlučila da napravi svadbu i uda se - za samu sebe!
Ona je za "Daily Mail" otkrila da uprkos svim njenim uspesima na poslovnom planu i tome što je posvećena studijama kreativnog pisanja na Oksfordu i nema vremena da "traži muža", njeni roditelji su nastavili da izražavaju isključivo zabrinutost za to da se neće udati.
Zbog toga je Lulu iznajmila venčanicu, poslala pozivnice za venčanje najbližim prijateljima i porodici, stala pred oltar, a čak je i održala govor pred zvanicama u kom je objasnila zašto pored sebe nema muža za svoj 32. rođendan, koji je bio 27. avgusta.
Prijatelj koji radi kao veb-dizajner osmislio je i odštampao njene pozivnice, a drugi prijatelj je platio iznajmljivanje venčanice, dok je njen brat spremao tortu.
"Čim sam poslala pozivnice primila sam telefonske pozive u kojima su svi pitali ko je mladoženja. Rekla sam ljudima da je to iznenađenje", priča ova dama.
"Cena venčanica u Ugandi je veoma visoka, ali kada sam im rekla da se udajem za sebe, ponudili su mi da nađu najjeftiniju haljinu. Bilo je i negativnih reakcija u prodavnici", otkrila je Lulu koja je za celo venčanje potrošila ukupno oko pet dolara, koliko je platila taksi do paba u kom se udala.
"Kroz život sam se vodila strašću i posvećena sam postizanju svojih ciljeva u želji da postanem akademik. Ali, moja porodica me je stalno pitala kada planiram da se venčam, što je veoma važno u Ugandi, kao i kada ću da imam decu i stvorim porodicu. Moj otac je napisao govor za venčanje kada sam napunila 16 godina. Svaki rođendan moja majka se molila za mene i poslednjih godina molila se da nađem dobrog muža. Ali ja jednostavno nisam želela da razmišljam o oltaru i svadbi", iskrena je Lulu.
Kada je došao dan venčanja, Lulu kaže da se "osećala posebno", čak, kako kaže, imala je veću tremu od same pripreme.
"Provela sam nekoliko minuta razgovarajući sa prijateljima i nerado objašnjavajući da nema mladoženje. Većina njih sve do tog trenutka nije znala. Bila sam izuzetno srećna. Toliko prijatelja se pojavilo, kao i međunarodni i lokalni novinari, filmski režiseri i preduzetnici. Brak je izraz ljubavi i posvećenosti, međutim za mnoge ljude i dalje se smatra jedinim načinom da se garantuje finansijska sigurnost žene."
Od novca koji je dobila na svadbi, na kojoj je prisustvovalo 279 ljudi, uspjela je da skupi novac za školarinu na fakultetu.