Tri godine je jako puno vremena koliko smo čekali da bismo saznali kako će se završiti Shay i Vellina priča, ali kraj je tu - saznajte i kakav je!
Zvuči pomalo neverovatno da je prošlo već godinu dana od kako smo igrali prvi deo Broken Age a čak tri godine od kako je Tim Shafer kickstartovao čitavu Kickstarter revoluciju (aha, to smo rekli) i redefinisao način na koji je moguće finansirati pravljenje video igara.
Kampanja za Broken Age je bila jedna od prvih koja je developerima prikupila višemilijonski iznos za razvoj igre, višestruko više nego što su oni prvobitno zatražili. Broken Age se može posmatrati i kao primer za to kako se posle sakupljenog velikog novca, odvija stvar sa jednim Kickstarter projektom. Na žalost u ovom poslednjem, primer koji je ova igra postavila može samo da nas zabrine za neke buduće projekte za koje sa tako velikim entuzijazmom i dan danas fanovi gađaju svoje ekrane parama i ništa se ne događa, što i nije toliki problem, osim kada posle toga gađaju parama i bankovne račune developera - a i tada se „ništa“ ne dešava.
Tri godine je jako puno vremena koliko smo čekali da bismo saznali kako će se završiti Shay i Vellina priča. Igra jednostavno nije trebalo da izađe u dve epizode i to se suštinski vidi kada se malo dublje upustite u Broken Age svet. U poslednjih godinu smo već i zaboravili dešavanja iz prve igre i svakako bi preporučili čak i onima koji su prešli Act 1 da obnove gradivo pre nego što se upuste u nastavak priče. Sa druge strane, samu igru je teško posmatrati kao dva odvojena dela pošto je Broken Age: Act 2 bukvalno drugi deo igre koja inicijalno nije zamišljena da bude podeljena na dva dela. Svi koji su kupili Act 1 dobijaju nastavak „za džabe“.
Kada je priča u pitanju, svakako bismo vam preporučili da pročitate opis prvog akta iz februarskog PLAY Zine-a 2014. Teško je izbeći spojlere, tako da ono kroz šta su prošli Vella i Shay i kako je došlo do toga da se sada nalaze u prilično drugačijim ulogama (i mestima) u odnosu na početak priče, ne želimo da vam pokvarimo i ostavljamo vam da sami saznate.
Ono što je bilo sjajno pre godinu dana kada smo igrali prvi deo su scenario, dijalozi između likova, art stil, muzika i zvučni efekti, animacija i dobar deo zagonetki. Većina ovih aspekata bi mogla ponovo da se istaknu kao pozitivni aduti igre, međutim na žalost moramo da primetimo i ogromne oscilacije u kvalitetu nekih od gore pomenutih elemenata. Na primer priča. Neki od elemenata iz prvog dela se logično nastavljaju u drugom ali je tu i previše elemenata koji se jednostavno pravo niotkuda pojavljuju, ponekad čak i u kontradikciji sa zapletom iz prvog dela. Igra takođe ostavlja i utisak proizvoda koji su developeri želeli da završe po svaku cenu, a to im se baš i nije radilo. Poznato je da je Act 1 izašao kako bi prikupili još novca koji im je ponestao, kako bi uopšte uspeli da završe projekat. Ovo je naročito primetno kod nivoa i lokacija u drugom delu koji se mahom ponavljaju iz prvog. Verujemo da se na sličan način ovo odrazilo i na priču i da se zato oseća pomalo usiljeni prekid kod mnogih delova.
Šta je razočaralo Markoa Narandžića, koji je ovu igru detaljno "skenirao", kakve su animacije, priča i zagonetke pročitajte na Play! Zine portalu!
Čekamo vaše komentare ispod vesti i naFacebooku,TwitteruiInstagramu.