U svetu je danas virusima zaraženo više od šest miliona kompjutera, što ozbiljno otvara pitanje bezbednosti pri korišćenju interneta.
Ovo su minule nedelje u Briselu saopštili visoki funkcioneri Evropske agencije za bezbednost globalne mreže i informacija (ENISA).
Ovaj problem je utoliko ozbiljniji što su među potecijalno ugroženima i vlade, banke i velike kompanije. Ugroženi su i provajderi usluga interneta, a pogotovu milioni običnih ljudi - zbog mogućnosti ataka na njihovu privatnost. Među ugroženima su i milioni mladih koji svakodnevno koriste sajtove za druženje poput (Facebook, MySpace...).
ENISA je osnovana 2004. godine sa zadatkom da članicama Evropske unije pruži stručne savete o pitanjima vezanim za sigurnost interneta.
Korisnici sajtova za druženje, posebno mladi, ubeđeni su da je njihova privatnost zaštićena pa na sajtove često plasiraju fotografije i podatke koje inače ne bi svima pokazali.
No, šef ENISA, Italijan Andrea Piroti, kaže da je "internet rođen slobodan" i da ga to "čini otvorenim i za dobre i za loše momke". "Sigurnost je trka između tih dveju kategorija", izjavio je Piroti agenciji DPA.
Zahvaljujući ogromnoj popularnosti sajtova, kao što je Facebook, njihovi korisnici su više izloženi opasnosti da im neko pokrade podatke nego što bi većina ljudi mogla da pomisli.
"Korisnici treba da budu svesni činjenice da oni, u stvari, nemaju kontrolu nad pristupom svojim informacijama", izjavio je šef Odeljenja za saradnju i podršku ENISA, Holanđanin Ronald de Brojn.
Mušterije koji plate da bi koristili usluge tih sajtova mogu pridobiti određen broj postojećih korisnika kao "prijatelje" i tako steći mogućnost pristupa njihovim fotografijama i profilima, a da pri tom ti korisnici nemaju pojma šta im se dešava", objasnio je dr De Brojn.
Nedovoljna bezbedenost košta i provajdere. Prema istraživanjima koje je ENISA sprovela, obim spamova koji stižu na adrese evropskih korisnika kompjutera, lani je porastao za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oni sada koštaju provajdere 64,5 milijardi evra - dvostruko više nego 2005. godine.
Spam je engleski termin, čije poreklo je malo komplikovano - potiče iz kultne serije televizije BBC "Leteći cirkus Montija Pajtona" iz decenije 70-ih. To je termin kojim se označava neželjena elektronska pošta (mejlovi) najrazličitije, a najčešće komercijalne vrste. Takvi mejlovi često sadrže viruse koji mogu da opasno ugroze ceo kompjuterski sistem korisnika.
U međuvremenu, sve masovniji prelazak ljudi na rad preko interneta povećava opasnost od koordiniranih napada i na vlade, banke i velike firme. Ti napadi bi mogli da ugroze bukvalno sve - od prenosa električne energije do osnovnih komunikacija.
"Moramo se maksimalno potruditi da nam se ne desi digitialni 11. septembar", izjavio je jedan od eksperata ENISA, aludirajući na terorističke napade protiv SAD od 11. septembra 2000. godine. "Zamislite samo šta bi se moglo desiti pri napadu širokih razmera na evropsku privredu!", izjavio je on.
ENISA je tim povodom predložila članicama EU da osnuju sopstvene "Timove za rešavanje hitnih kompjuterskih problema" (CERT), pri čemu bi im ENISA pružila dragocenu pomoć. CERT, timovi popularno nazvani "digitalne protivpožarne brigade", sastoje se od eksperata obučenih da pronađu i neutrališu napade preko interneta.
Kada je ENISA osnovana, samo devet zemalja u Evropi - Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Mađarska, Norveška, švedska, Finska i Danska - imale su sopstvene timove te vrste.
Do 2008. godine, delimično zahvaljujući kombinaciji tehničkih saveta i ekspertskih kontakata agencije i drugih država članica, Italija, Austrija, španija i baltičke države osnovale su sopstvene timove tipa CERT, a još 10 članica EU će to učiniti u narednih 18 meseci.
Međudržavna saradnja po tom pitanju se stalno popravlja, kažu eksperti ENISA, navodeći primer Francuske koja trenutno pomaže Luksemburgu da osnuje CERT, dok Luksemburg, za uzvrat, pomaže Francuskoj da organizuje kampanju upoznavanja javnosti s problemom bezbednosti interneta.
Jedan od ciljeva ENISA je da razradi bar pet različitih modela po kojima bi članice EU mogle da zajednički rade na poboljšanju bezbednosti interneta, a drugi cilj je da postane "glavni punkt" sirugnosti interneta za najmanje 15 zemalja, rekao je de Brojn.
Eksperti ENISA priznaju, međutim, da borba te organizacije za sigurnost interneta sa osobljem od samo 50 ljudi (a zna se da u EU ima gotovo 480 miliona stanovnika), ne može biti sasvim delotvorna i da se zato za sigurnost moraju najviše boriti same članice EU.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)