Način na koji međusobno komuniciraju neuroni u ljudskom mozgu mogao bi da inspiriše sledeću generaciju kompjutera, navode istraživači.
Naučnici razvijaju nove kpmpjutere koji oponašaju građu neurona i način na koji oni međusobno razmjenjuju informacije. Ovakav pristup dizajniranju računara mogao bi da dovede do velikog napretka njihove audio i vizuelne upotrebljivosti.
To bi moglo da znači da bi kompjuteri u budućnosti mogli da nauče da 'gledaju' ili 'slušaju', a ne da se samo oslanjaju na senzore. Istraživači se nadaju da će njihov rad pomoći i u razumijevanju funkcionisanja nervnih ćelija.
Vještačke neuronske mreže postoje već više od 50 godina, ali njihovo funkcionisanje nije blisko radu pravih neurona.
"Želimo da naučimo da koristimo biologiju za pravljenje kompjutera budućnosti. Mozak je mnogo kompleksniji od neuronskih mreži koje smo pravili do sada", izjavio je doktor Tomas Venekers sa Univerziteta u Plimutu.
On je dodao da bi kompjuterske komponente, zahvaljujući ovom istraživanju, mogle da postanu inteligentnije i da steknu kognitivne sposobnosti, poput pamćenja i odlučivanja.
Tim doktora Venekersa radi uglavnom sa softverskim simulacijama, ali ekipa profesora Stiva Furbera iz Mančestera koristi neurone kao inspiraciju za proizvodnju novog hardvera.
Cilj njihovog projekta "Spinaker" (Spinnaker) jeste da se napravi kompjuter koji je optimizovan za funkcionisanje po ugledu na biološke procese.
Krajnji cilj, prema riječima profesora Furbera, jeste da se proizvede sistem koji kontroliše milijardu neuorona na procesorima tipa ARM.
(Srna)