Sve je dogovorio sa crno-belima i sve je bilo odlično, ali se onda isprečila reč tadašnjeg trenera.
Marko Iharoš nije baš poznat fudbaler. Radi se o hrvatskom igrači koji igra na poziciji desnog beka, a malo je onih koji znaju da je on mogao da postane prvi Hrvat u dresu Partizana od raspada Jugoslavije.
Hrvatski defanzivac je otkrio kako su mu Srbi u nekoliko različitih klubova uticali na tok karijere.
Marko Iharoš ima 24 godine i nastupa za mađarski Budafoki. Ponikao je u Dinamu iz Zagreba, gde se očekivalo da će on postati jedan od talenata kluba i uzdanica na mestu desnog beka u reprezentaciji Hrvatske.
Njegova karijera baš posle Dinamo Zagreba odlazi na drugačiji put, a u intervjuu za "Sportske novosti", Iharoš otkriva da su mu često Srbi uticali na dešavanja u karijeri.
On je trebalo da postane prvi Hrvat posle raspada Jugoslavije koji je prešao u Partizan, ali se na kraju sve izjalovilo.
"Posle Dinama sam hteo da pokažem inat, to je bila moja mladalačka ideja. Bio sam više puta u Beogradu privatno, upoznao sam neke ljude i oni su mi to predložili, iako roditeljima nije bilo drago", počeo je Iharoš priču.
"Sve je bilo idealno, odlično sam primljen, međutim, trener (Marko) Nikolić mi je otvoreno rekao da neću biti prva opcija, jer desni bek je kapiten ekipe (Miroslav Vulićević, prim. aut). Nudili su mi da odem u Teleoptik. Čak sam razmišljao da ostanem da se borim u Partizanu. U drugu srpsku ligu nisam hteo, a tada je došla ponuda trenera Slobodana Krčmarevića iz Rudara iz Velenja. Tako za Partizan nisam ni potpisao, već sam otišao u Sloveniju."
Ipak, Iharoš kaže da je tamo nehotice učestvovao u skandalu čiji su deo bili izvesni investitori iz Srbije, koji su tada bili na čelu Rudara.
"Igrao sam svoj najbolji fudbal, dao gol sezone, tada sam imao ponudu Kajzerslauterna, ali davao je samo 150.000 evra obeštećenja. To Srbima, koji su bili investitori u Rudaru, nije odgovaralo. Tražili su 300.000. Međutim, kad je došlo leto nekoliko igrača Rudara optuženo je za nameštanje utakmica. Srbi investitori su izbačeni iz kluba, svi smo dobili slobodne papire. I šest meseci sam bio bez kluba. Nisam hteo da ostanem u toj močvari, a propao mi je transfer u APOEL."
I tu dolazimo do trećeg i poslednjeg dela priče. Iharoš kaže da je negativno iskustvo imao sa Kipranima, kao i sa direktorom APOEL-a, Svetozarom Šapurićem, fudbalerom Vojvodine s kraja 80-ih.
"Svetozar Šapurić, direktor APOEL-a, zvao me je u taj klub. Bio je ponedeljak kad sam odradio lekarski pregled i odmah su mi rekli da rezultati dolaze u - petak! Tačno vidite kako su namazani. Tražili su da odradim trening pre nego što potpišem. To mi je bila najveća greška. Čim sam to učinio cifra nije više ona za koju smo se dogovorili, nego koju ti oni kažu. Nakon toga došla je utakmica sa Slavijom Prag za ulazak u Ligu šampiona. Svi slavimo pobedu 2:0, a ja sam uveren da za mene nije dobro. Potom do petka nije bilo treninga. U restoranu gazda me časti, svi me već u gradu prepoznaju, a ugovora nema. Kako sam u to doba imao i privatnih problema, bila mi je svega puna kapa i rekao sam im - ili mi dajte ugovor ili idem kući. Tada su mi konačno ponudili, ali 40 posto manje nego što smo dogovorili. Kazao sam - ne, ali uzeo sam tri dana slobodno i otišao kući da promislim. Za koji dan doveli su Grka Vorijusa, na kraju je u Ligi šampiona on igrao protiv Ronalda… To je moja priča s Kipra. Možda bih bio reprezentativac da sam potpisao", prisećao se Marko Iharoš za hrvatski list.